Srbija i Balkan
Ustavno pitanje: Da li Ana Brnabić može da postane predsednica Skupštine Srbije?
Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da se svaka vlada koju bira Skupština vezuje za aktuelni skupštinski saziv, a ne za neki prošli
Da li predsednik tzv. tehničke vlade, kojoj je raspuštanjem Narodne skupštine prestao mandat, može kao narodni poslanik u novoj Skupštini biti predložen i izabran za predsednika Skupštine? Odgovor je apsolutno potvrdan, piše Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu u autorskom tekstu koji su prenele "Večernje novosti".
On navodi da svaka vlada koju bira Skupština vezuje se za aktuelni skupštinski saziv, a ne za neki prošli.
"Tako se i prošla Vlada ne može vezivati za novi skupštinski saziv. Drugim rečima, nova skupština ne poznaje vladu koju nije izabrala. Samim tim, odredba člana 126. stava 1. Ustava prema kojoj 'član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini', koja sadrži zabranu tzv. kumuliranja funkcija člana Vlade i narodnog poslanika odnosi se na Vladu koja će biti izabrana od strane nove Skupštine, a ne na staru Vladu kojoj je po Ustavu (član 128. stav 3) mandat prestao raspuštanjem prethodne Skupštine", objašnjava profesor.
On napominje da Narodna skupština konstituisana na osnovu rezultata parlamentarnih izbora od 17. decembra 2023. nije ni u kakvoj pravnoj vezi sa Vladom proizašlom iz starog skupštinskog saziva.
"Jedan od prvih zadataka nove Skupštine kad se okonča njena konstitutivna sednica jeste da izabere Vladu koja će biti, kako parlamentarna teorija kaže, emanacija nove skupštinske većine. U toj vladi, što je notorna stvar, ne smeju biti narodni poslanici, jer je naša Vlada po Ustavu neposlanička. Stoga će narodni poslanik koji će biti izabran za ministra podneti ostavku na poslaničku funkciju, što je još jedna opštepoznata stvar", ističe Vladan Petrov.
On ukazuje da je smisao te ustavne zabrane u sprečavanju koncentracije vlasti u rukama onih koji bi da te zabrane nema bili istovremeno i članovi najvišeg predstavničkog organa i članovi vlade koju je taj organ izabrao, što bi, napominje, bilo protivno ustavnom načelu podele vlasti.
Dodaje da bi, ako bi se pošlo od toga da postoji pravna smetnja za određene narodne poslanike da budu kandidati za predsednika Narodne skupštine ili druge parlamentarne funkcionere, to značilo svrstavanje poslanika u dve grupe. Jednu bi činili poslanici sa svim pravima po Ustavu, zakonu i poslovniku. Drugu bi činili oni koji imaju ograničena prava, jer su, na primer, u prethodnoj vladi imali status člana Vlade.
"Teško da je ovakvo kategorisanje u skladu sa elementarnim principima parlamentarne demokratije - možda neke 'elitističke', koja pravi razliku između poslanika prvog i drugog reda, onih što žive 'u krugu dvojke' i onih 'ostalih'. No, da ne banalizujemo stvari. Jednostavno: svaki narodni poslanik jednog skupštinskog saziva može biti izabran za predsednika Narodne skupštine u tom sazivu, bez obzira na njegovo lično ili bilo koje drugo svojstvo, pa i na svojstvo predsednika u ranijoj Vladi, onoj kojoj je prestao mandat raspuštanjem prethodne Skupštine", tvrdi profesor.
On objašnjava da bi, kada bi postojala pravna smetnja da se članovi Vlade kojoj je usled raspuštanja Skupštine prestao mandat uopšte kandiduju na sledećim parlamentarnim izborima ili da, nakon okončanih izbora, postanu narodni poslanici, jer su bili članovi ranije Vlade, to značilo isključivanje iz izbornog procesa svih ministara u jednoj tehničkoj Vladi, što bi bila povreda njihovog pasivnog biračkog prava.
"Ili bi valjda svi oni koji dobiju po okončanju izbora poslanički mandat, a pripadaju skupštinskoj većini, trebalo odmah da podnesu ostavku i čekaju da ponovo budu izabrani za ministre? Ustavno pravo je grana prava koja različita tumačenja tretira kao legitimna. Ipak, ne i ona koja su protivna osnovnim načelima Ustava, parlamentarne demokratije, pa i zdravog razuma. Takva tumačenja, čak i kad su čisto politički motivisana, kompromituju političku opciju čiji predstavnici sa njima izlaze u javnost", poručuje profesor Vladan Petrov.
