Srbija i Balkan
Tanasković: Ne postoje dve politike Zapada oko "Kosova", cilj je uvek isti
profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković ukazuje da u ponekad različitim izjavama uticajnih članova međunarodne zajednice postoji velika taktika
Iako su se iz Berlina i Vašingtona u prethodnom periodu čuli različiti stavovi oko toga koje uslove "Kosovo" treba da ispuni da bi postalo član Saveta Evrope, profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković kaže da, ako se govori o velikim politikama, onda ne postoje dve politike Zapada. On napominje da postoji samo taktička operacionalizacija politike sa određenim ciljem, koji u ovom slučaju znači dolaženje do toga da "Kosovo" bude prihvaćeno kao međunarodno priznata država, pa i od strane Srbije.
"Međutim, tu moramo biti pažljivi, jer kada kažemo da je to sve ista politika, zanemarimo neke nijanse koje katkada nisu nebitne i koje bi kao određeni manevarski prostor mogli da iskoristimo, ako ništa drugo za usporavanje tog procesa, jer je vreme vrlo bitan činilac u istoriji koji se često zanemaruje", kaže Tanasković za "Kosovo onlajn".
U ponekad različitim izjavama uticajnih članova međunarodne zajednice, kako ukazuje, postoji velika taktika.
"Ona postoji zato što se njihovi ciljevi na drugim poljima u drugim nekim događajima menjaju shodno tim konjukturama, a to su događaji na koje oni do kraja ne mogu uticati kao što bi hteli. Zbog toga se stalno kalkuliše u kojoj meri bi ovakav ili onakav pristup rešavanju, sa njihove tačke gledišta, kosovskog pitanja bio bolji u pogledu realizovanja njihovih interesa", naveo je Tanasković.
On je objasnio da se uvek odmerava šta bi bilo bolje: da li bi bilo bolje Srbiji dati malo da diše, pa tu tražiti manevarski prostor za realizovanje svog konačnog cilja ili pak više pritisnuti Srbiju i dati punu podršku vlastima u Prištini. On ukazuje da je tako i u slučaju prijema u Savet Evrope i mislim da će se tu gledati da se to u dogledno vreme realizuje.
U velikim kriznim situacijama u kojima se mnogo toga lomi u svetu, ističe naš sagovornik, ako se neko doživljava kao jedno od tih kriznih područja, on samim tim postaje značajan.
"Bio bih veoma srećan kada mi nikome ne bismo bili zanimljivi na taj način. Ali, ta vrsta zanimljivosti dovodi do toga da se i vašim argumentima posveti veća pažnja da bi se videlo kako sa vama postupati da bi mogao da se postigne konačni cilj. Tu mi imamo šansu, jer tu ništa nije do kraja rešeno za jedan kratkoročni i srednjeročni period iako nas svi ubeđuju navodeći neke datume kao svojevrsnu vrstu psihološkog rata da, eto, do ovog datuma mora biti rešeno, do američkih izbora mora biti rešeno i tako dalje", kaže Tanasković.
On smatra da ne smemo zanemarivati nijanse koje postoje, ali istovremeno moramo biti svesni činjenice da je to ipak deo jedne iste politike sa krajnjim jedinstvenim i uvek istim ciljem.
Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot, podsetimo, izjavio je da su "dodatni uslovi koje SAD nameću Kosovu za ulazak u Savet Evrope nepravedni".
Prethodno je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar rekao da osim vraćanja zemljišta manastiru Visoki Dečani postoje i druga dva uslova koja se tiču eksproprijacije zemljišta na severu i Zajednice srpskih opština.
