Srbija i Balkan
CIA od 1948. obučavala teroriste OVK: Kako su ratni zločinci kreirali politiku SAD prema KiM
Prelomni momenat za albansku ekstremnu emigraciju na Zapadu predstavlja operacija Valuable, kojom su SAD i Britanija pokušale da obore komunistički režim Envera Hodže u Albaniji
Jedno ime, CIA, povezuje naizgled kontradiktorne događaje - prijem marionetske tvorevine SAD pod imenom "država Kosovo" u skupštinu NATO i suđenje nekadašnjim liderima OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, pišu današnje "Večernje novosti".
Protiv njega je u Hagu nedavno svedočio američki diplomata Šon Berns, a koga je Tači odlikovao dok je bio predsednik prištinskih vlasti.
Berns je 2016. "odlikovan za zasluge" jer je bio čelni čovek Posmatračke misije SAD na tzv. Kosovu (KDOM) uoči NATO agresije, zadužen za dnevne operativne kontakte sa OVK.
Taj status mu je omogućio da validno svedoči kako su teroristi sa znanjem i odobrenjem svog glavnog štaba otimali i ubijali Srbe, ali i albanske "kvislinge" lojalne Srbiji (termin "kvisling" je kosmetskim Albancima prvi zalepio Voren Cimerman, dok je 1989 - 1992. bio američki ambasador u Beogradu).
Sve to je Vašingtonu odavno poznato.
"U drugoj polovini 1998. CIA je omogućila OVK da postane ključni faktor (ne)mira na Kosmetu. Stejt department je znao šta rade CIA i OVK. Američka diplomatska misija KDOM obavestila je 21. decembra 1998. Vašington u poverljivom izveštaju da 'OVK maltretira ili otima svakog Albanca koji dođe u policiju'. OVK je pretila da će ubiti seljane i zapaliti im kuće ukoliko im se ne pridruže. Stanovnici nekoliko albanskih sela iz okoline Štimlja, zbog ovakvih pritisaka i pretnji, planiraju da se isele", svedočio je pred Haškim tribunalom tokom ranijih (neuspešnih) procesa albanskim teroristima Zoran Stijović, nekadašnji analitičar Službe državne bezbednosti.
Dalje je dodao da se Vašington i pored ovakvih izveštaja sa terena, opredelio za ocene i mišljenje CIA.
"Njena marioneta Tači upotrebljen je za dalju radikalizaciju stanja, koja je omogućila da se Kosmet stavi pod administraciju zapadne Alijanse, gde odlučujući uticaj imaju SAD", rekao je svedok Stijović, koji je ove činjenice sačuvao za istoriju 2007. u knjizi "Kosmet, moje svedočenje".
Skidanje oznake vrhunska tajna
Gotovo u isto vreme skinuta je oznaka vrhunske tajne sa dela dokumenata CIA koji svedoče da je ona još 1948. počela da prima u svoje redove ratne zločince iz Albanije i sa KiM, saradnike italijanskih fašista i nemačkih nacista.
"Veliki broj pripadnika fašističkog režima Kraljevine Albanije tokom Drugog svetskog rata je nakon povlačenja Nemačke sa Balkana pronašao utočište u Italiji, Turskoj i zemljama zapadne Evrope, gde je nastavio da politički deluje", navodi istoričar dr Igor Vukadinović, jedini srpski naučnik koji se bavio ovim tajnim vezama.
Navodi da se vođa organizacije "Bali kombetar" Midhat Frašeri nakon višegodišnjeg boravka u Italiji 1949. prebacio u SAD, a sa sobom je poveo i druge istaknute kvislinge. U SAD se uskoro nastanio vođa pokreta 'Legalitet' Abaz Kupi, a sredinom pedesetih godina i vođa Druge prizrenske lige i ministar unutrašnjih poslova Albanije pod nemačkim pokroviteljstvom Džafer Deva.
"Preloman momenat za albansku ekstremnu emigraciju na Zapadu predstavlja operacija Valuable, kojom su SAD i Britanija pokušale da obore komunistički režim Envera Hodže u Albaniji. Iako je operacija neuspela, iza nje su ostale čvrste veze između američke i britanske obaveštajne službe i nacionalističke albanske emigracije", navodi istoričar dr Igor Vukadinović.
On ističe ulogu vođe "Bali kombetara" u povezivanju albanske ekstremne emigracije sa Amerikancima.
"Frašeri se u novembru 1947. godine obratio američkom ambasadoru u Rimu, predloživši da se sa pedeset sledbenika doseli u SAD, kako bi se 'suprotstavio komunističkim intrigama'. Na listi Frašerijevih sledbenika uglavnom su bili istaknuti pripadnici fašističkog režima i ratni zločinci. Nakon što je stekao uvid u njihove biografije, Stejt department je posle nekoliko meseci odgovorio negativno, poručivši da bi primanje bivših nemačkih kolaboracionista moglo da 'nanese sramotu' SAD. Sukob Jugoslavije sa Informbiroom promenio je američki stav prema albanskoj nacionalističkoj emigraciji. U maju 1949. godine Frašeriju i njegovim saradnicima odobrena je američka viza, tako da su albanski kvislinzi došli u SAD i nastanili se u Njujorku", navodi Vukadinović.
Na insistiranje Amerike, albanske emigrantske organizacije su se 1949. ujedinile u Nacionalni komitet "Slobodna Albanija".
"Organizacija je formirana u Parizu, ali je ubrzo premeštena u Njujork. U saradnji sa Nacionalnim komitetom 'Slobodna Albanija', CIA i britanska obaveštajna služba započele su operaciju rušenja komunističke vlasti u Albaniji. Nekoliko stotina albanskih emigranata je od 1949. do 1952. godine vojno obučavano u britanskim i američkim bazama u Evropi", kaže dr Vukadinović.
Najvažniji kampovi, kako dodaje, bili su britanski 'Fort Bingem' na Malti i CIA objekat u Hajdelbergu u Nemačkoj.
"Emigranti na obuci uglavnom su pripadali balističkim formacijama, a neki su se borili i 1945. u albanskoj pobuni na Kosovu i Metohiji. Kao udarna snaga u albanskom prevratu trebalo je da posluži 'Kompanija 4.000' sastavljena od bivših pripadnika 'Bali kombetara' i pokreta 'Legalitet', koju su u Hajdelbergu obučavali za specijalne operacije", rekao je dr Vukadinović.
"Albanska nacionalna manjina u Jugoslaviji"
O docnijem uticaju albanskih ekstremista u vodećoj američkoj tajnoj službi svedoči referat CIA od 7. januara 1953. "o albanskoj nacionalnoj manjini u Jugoslaviji".
"U referatu je navedeno da su Albanci bili proganjani i ubijani za vreme Kraljevine Jugoslavije, a da je fašistička Kraljevina Albanija za vreme Drugog svetskog rata 'obezbedila ravnopravnost Srba i Crnogoraca'. Izneta je i tvrdnja da su od 1941. do 1944. 'Sloveni mogli da steknu funkcije u državnom aparatu' Kraljevine Albanije, iako je takvo pravo nealbancima bilo eksplicitno uskraćeno. Navedeno je i da je 'velika Albanija' obezbedila 'individualne slobode' Srbima, što je takođe bilo u suprotnosti sa istorijskim činjenicama. Ceo referat je bio na liniji albanskog nacionalizma i imao je jasnu propagandnu funkciju. Ovaj referat CIA je prvo svedočanstvo o uticaju albanskih nacionalista u emigraciji na kreiranje politike SAD prema pitanju KiM", ističe Vukadinović.
U referatu CIA iz 1953. se nagoveštava američka pomoć projektu "velike Albanije", kada Tirana napusti komunizam i priđe "slobodnom svetu", odnosno Zapadu:
"Kosovari će se u budućnosti boriti kao i u prošlosti za ponovno ujedinjenje sa svojom maticom, ali uslovi će biti da buduća Albanija garantuje demokratsku slobodu svojih podanika i da ostane u orbiti slobodnih naroda... Nacionalistička nepopustljiva frakcija, kao posebna grupa, čini oko 65 procenata stanovništva Kosova. Ova frakcija želi da se ponovo ujedini sa Albanijom. Procenjuje se da bi pri početnom izbijanju neprijateljstava ta frakcija odjednom porasla na 85 ili 90 procenata".
U skladu sa ovim predviđanjem CIA je 1998. pod kontrolu uzela terorističku OVK, koja je bezobzirno ubijala Albance lojalne Srbiji, ali i separatiste pod okriljem nemačke službe BND koji nisu prihvatali komandu OVK. U oba krila terorista bili su uključeni agenti albanske tajne službe "Sugurimi" koja se posle smrti Envera Hodže "demokratizovala" i pod imenom ŠIK nastavila da radi na starom cilju, stvaranju "velike Albanije".
Bio je to nastavak istorijske vertikale: dr Vukadinović je u arhivu u Tirani otkrio izveštaje o sastanku u Rimu, na kome je ratni zločinac Džafer Deva, tada već američki državljanin i saradnik CIA, šezdesetih godina uspostavio saradnju sa pokrajinskim rukovodstvom KiM koje je već sarađivalo sa Sigurimijem, kao i izveštaj da zapadnonemačke obaveštajne službe pomažu albansku ekstremnu emigraciju jer je krajnji cilj Nemačke da se Kosovo otcepi od Srbije i Jugoslavije.
Velikoalbanski šovinisti se prema potrebi predstavljaju kao fašisti, komunisti, demokrate, islamisti, ali cilj ne menjaju.
To se videlo i 1982. kada je osnovan Narodni pokret Kosova kao "marksističko-lenjinistička" organizacija, koji je ujedinjavao agente Enver Hodžinog zloglasnog Sigurimija sa sledbenicima nacističkih kolaboracionista koji su okrilje našli u CIA. NPK je epitet najekstremnije albanske organizacije dokazao i posle 1999. kada se pojavio pod imenom "Nezavisnost" čiji je lider bio Aljbin Kurti.
Osnivanje OVK je vojni projekat NPK, filijale albanske službe bezbednosti, koja se od sredine 1990-ih godina nalazi pod direktnom kontrolom BND i CIA, navodi Stijović.
On otkriva da je delovanje ove terorističke grupe registrovano 1993. kada je Klintonova administracija prvi put raspravljala o bombardovanju Srbije.
Bela kuća je tada procenila da je prerano za akciju iz vazduha jer na KiM nije bilo dovoljno jake albanske terorističke formacije, koja bi odigrala ulogu pešadije. Zadatak OVK bio je da milom ili silom mobiliše kosmetske Albance u terorističke strukture.
"Američka CIA je bila u potpunosti uključena u sve aktivnosti kosmetskih Albanaca. Ibrahim Rugova je bio njen politički izbor, a kasnije je CIA preuzela kontrolu i nad OVK. Dana 17. novembra 1998. u selu Dragobilju, opština Mališevo, Kristofer Hil, ambasador SAD u Skoplju susreo se sa Hašimom Tačijem, Jakupom Krasnićijem i Ramom Bujom, predstavnicima Glavnog štaba OVK. Rezultat tih razgovora bila je odluka Hila, podržana od Ričarda Holbruka, da se krene sa strategijom 'uvođenja' u pregovore OVK, kao suštinski najvažnijeg faktora za uspeh procesa na KiM... Ključni čovek za operativni dnevni kontakt sa OVK na terenu bio je šef američkog KDOM Berns", navodi Stijović.
On naglašava da je ponašanje američkih diplomata krajem 1998. ukazivalo da njihova prava briga nisu bila ljudska prava Albanaca: "Njihova prava namera bila je da se razmeštanjem NATO snaga na KiM povežu prostor Albanije, Kosmeta, Makedonije i Bugarske u celinu. Mnogi autoritativni vojni analitičari još tada su ukazivali da je to pravi cilj NATO, koji bi omogućio konsolidaciju njegovog južnog krila i stvorio uslove za predislociranje njegovih snaga sa zapada Evrope na prostor KiM".
Lenjinisti sa Zapada
OVK je stvorena kao operativno-terorističko krilo Narodnog pokreta Kosova (NPK), koji je podražavao organizaciju IRA. Na veze starih albanskih kadrova iz CIA sa NPK ukazuje da je ova "marksističko-lenjinistička" organizacija još 1986. organizovala demonstracije na antikomunističkom Zapadu, u Njujorku, Čikagu i Ženevi. Tamo se klicalo "republici Kosovo" i tražila reakcija Zapada radi "zaštite ljudskih prava Albanaca" na KiM, iako su u tom trenutku Albanci držali sve poluge vlasti i sprovodili "legalni" teror nad Srbima.
Prihvatanje austrougarskog mita
U referatima CIA je revitalizovan i mit koji je kreirala Austrougarska u doba kada je formirala albansku naciju, da su Albanci najstariji Balkanci koje ugnjetavaju došljaci Sloveni i Grci. CIA je prihvatila tezu da su Kosovo, grčki Epir i Zapadnu Makedoniju kao delove Albanije susedi zauzeli posle balkanskih ratova.
"O zloćudnoj moći tog mita svedoče reči Redžepa Mitrovice koji je tokom 1943. i 1944. pod nemačkim pokroviteljstvom obavljao funkciju predsednika vlade Albanije: "Srbi su na Balkan došli silom, silom sa Balkana moraju otići, a kako nemaju kuda da odu, treba ih sve pobiti." Mitrovica je nakon rata pobegao u Istanbul gde je proveo ostatak života" ukazuje Vukadinović.
Kosovari kao nacija
U izveštaju CIA od 7. novembra 1949. navedeno je da posebnu grupu među albanskim emigrantima u Italiji čine "Kosovari", kaže dr Igor Vukadinović:
"U izveštaju je istaknuto da su albanski emigranti sa Kosova tokom Drugog svetskog rata "aktivno učestvovali u odbrani njihove zemlje, zajedno sa Italijanima i Nemcima" i da je njihov cilj da "Kosovo bude pripojeno Albaniji", ističe on.
