Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Koje bi bile posledice nove rezolucije o Srebrenici u UN?
Rezoluciju u Savetu bezbednosti UN i ovoga puta, kao 2015. godine, sigurno bi blokirala Rusija, pa se odustalo od odlučivanja u tom telu
Pitanje Srebrenice ovog proleća opet je aktuelizovano, a u javnost je dospeo navodni tekst rezolucije čiji su autori formalno bošnjački članovi misije Bosne i Hercegovine u UN.
Iz Beograda stižu upozorenja da iza dokumenta zapravo stoje Nemačka i Ruanda. Cilj je, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić, demontaža Republike Srpske za koju bi onda mogli da kažu da je nastala na genocidu, a Beogradu bi mogao da stigne zahtev za isplatu ratne odštete.
Kakve bi bile posledice usvajanja ove rezolucije?
Zbog toga što bi rezoluciju u Savetu bezbednosti UN i ovoga puta, kao 2015. godine, sigurno blokirala Rusija, odustalo se od odlučivanja u tom telu UN.
Iako nema zvanične najave, govori se da će se o rezoluciji raspravljati u Parlamentu UN gde je za usvajanje potrebna većina glasova.
Tekstom se predviđa da 11. jul bude proglašen za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, obaveza da se osudi svako negiranje navodnog genocida, kao i da zemlje članice UN u svoj obrazovni sistem ubace takvu formulaciju.
Tako doneta rezolucija nema obavezujuću snagu, već je preporuka, ali je skrivena opasnost od tako donetog akta velika, upozorava advokat Branko Lukić, branilac Ratka Mladića.
Kako kaže Lukić za RT Balkan, na sličan način su u Skupštini UN progurane mnoge stvari, poput LGBT prava.
"Po mojim informacijama čak postoji većina da u Parlamentu UN bude izglasana rezolucija kojom se osuđuje srpski narod. Ako se to desi, biće stvarno užasno da Nemci nas proglase genocidnim narodom, to je katastrofa", kaže Lukić za RT Balkan.
Dodaje da je pitanje na koji način Beograd može da se odbrani ili izlobira da ne postoji većina za donošenje rezolucije, pogotovo što bi sednica trebalo da bude održana 27. aprila.
"Potrebno je predočiti svima koji glasaju kakve bi posledice bile ukoliko rezolucija bude usvojena", napominje naš sagovornik.
Aktuelizovanje pitanja Srebrenice Lukić vidi kao još jedan pokušaj destabilizacije Republike Srpske i vid osvete njenom predsedniku Miloradu Dodiku u koji se aktivno uključila Nemačka, jer Dodik uporno ignoriše nelegalnog, nezakonitog i nelegitimnog visokog predstavnika Šmita.
"Ja bih rekao da je to pakost, jer im ne prolaze njihove namere da pokažu snagu nad jakima. Ne uspevaju protiv Rusije, a Srbija je uz Rusiju. Zato gledaju da na svaki način da razbiju srpski korpus", kaže Lukić.
Dodaje da se nada da će Srbija kao potpisnik Dejtonskog sporazuma stati uz Republiku Srpsku, da niko neće primiti Šmita u poseti Srbiji jer bi to bilo direktno zabadanje noža u leđa Dodiku.
Lukić poručuje da im je cilj razgradnja Republike Srpske, jer smatraju da na taj način mogu da operu svoj stav prema muslimanima u svetu, pokazujući kako su na strani bosanskih muslimana.
Umesto da se o političkim i bezbednosnim problemima u BiH razgovara razložno i sa ciljem da se dođe do rešenja u smislu pomirenja zarad zajedničke budućnosti, stvari uvek proklizaju u politički diskurs gde jedni pokušavaju da ostvare primat nad drugima, kaže dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci Predrag Ćeranić.
"Koriste se teški datumi u nedavnoj istoriji BiH i umesto da se žrtve ožale imamo primer da se priprema rezolucija koja faktički treba da izazove međunarodnu osudu Srbije i osmisli demontažu Republike Srpske", kaže naš sagovornik.
Ćeranić upozorava da će rezolucija baciti još jedno svetlo na brojne probleme u BiH i nedostatak želje da se zajednička država kako-tako očuva, a jedini način da se očuva je Dejtonski sporazum.
