Srbija i Balkan
Ima li konsenzusa u Skupštini Srbije: Kako odbraniti RS od "genocida" u Srebrenici?
Sloga biće poraz vragu a najjači srpstvu grad, reči su himne Srbije koje će narednih dana posebno dobiti na važnosti zbog sednice Generalne skupštine UN. Ima li u Srbiji saglasnosti makar o tome da je nedopustivo proglasiti srpski narod genocidnim?
Još 23 dana ostala su do 27. aprila i najavljene sednice Generalne skupštine UN na kojoj bi trebalo da se raspravlja o novoj rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici.
To je samo nastavak pritisaka na Srbiju koji su započeli pridruživanjem tzv. Kosova Parlamentarnoj skupštini NATO-a, zelenim svetlom da postane članica Saveta Evrope, kao i da se ne dopusti da Savet bezbednosti UN raspravlja o NATO agresiji 1999.
Da li među domaćim strankama moguć konsenzus makar da je rezolucija o Srebrenici nedopustiva, te da bi trebalo suprotstaviti joj se na svaki mogući način? I zašto neki politički akteri uporno o tom pitanju ne žele da se izjasne?
Poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov za RT Balkan kaže da Srbija kao država već pokušava da stupi u kontakt sa što većim brojem zemalja kako bi im objasnila o čemu se zapravo radi.
"Srbija sigurno neće sedeti skrštenih ruku. Daćemo sve od sebe da se to na neki način osujeti. Da li ćemo u tome uspeti, to je uvek pitanje", poručuje Jovanov.
Kako napominje, ironija je da rezoluciju, kojom bi Srbija i Republika Srpska trebalo da se proglase genocidnom, pokreće Nemačka.
"Ceo poduhvat je pritisak na našu zemlju i to je realizacija onoga na šta je upozorio predsednik. Mnogi su se podsmevali kada je govorio da se spremaju teški dani za našu zemlju i da će sa različitih strana napadati i Srbiju i Republiku Srpsku", kaže Jovanov.
Na pitanje da li misli da u Srbiji postoji jedinstven stav o ovom pitanju, Jovanov kaže da je to nemoguće, jer u Srbiji postoje oni koji takođe smatraju da se u Srebrenici dogodio genocid, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, da Dodika treba hapsiti i da bi Srbija trebalo večno da se izvinjava svima.
"Marinika Tepić je tada predlagala da srpska Skupština usvoji rezoluciju u kojoj piše da smo genocidan narod. Sa njima je sada i Miloš Jovanović iz Novog DSS-a i Dragomir Anđelković. Kako s njima da postignemo konsenzus da ovo treba da se zaustavi? Kada bi oni vodili Srbiju, oni bi naterali naše predstavnike u UN da glasaju za rezoluciju", ocenjuje Jovanov.
Funkcioner Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević kaže da se vraćamo u period pre 10 godina kada smo imali pokušaj usvajanja ovakve rezolucije, kada je Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti UN.
"Danas je situacija takva da će 17 zemalja koje su prijatelji društva Srebrenice biti predlagači rezolucije, a u ime njih će govoriti Nemačka i Ruanda kao predstavnici, što vređa svako dostojanstvo imajući u vidu šta se dešavalo tokom Prvog i Drugog svetskog rata", kaže Milićević za RT Balkan.
Napominje da će Srbija svakako imati adekvatan odgovor u smislu političkih i diplomatskih aktivnosti, ali upozorava da postoji jedna otežavajuća činjenica, a to je Srbija.
"Šta je sa reakcijama u Srbiji? Nisam čuo reakcije, osim iz vladajuće strukture. Od opozicije čujem ili prećutnu, ili glasnu saglasnost", kaže Milićević.
Dodaje da je svakako potrebno da postoje i vlast i opozicija, ali postavlja pitanje kako neko može da bude opozicija svojoj državi i svom narodu.
Iz grupe "Mi – Snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović" poručuju da je jasno da je u reč o pritisku na Republiku Srpsku, te da Srbija mora da pošalje jasnu poruku da neće dozvoliti kršenje Dejtonskog sporazuma i nikakve pokušaje njenog ukidanja.
"Pozivamo našu diplomatiju da krenu u diplomatsku akciju da se spreči usvajanje rezolucije, da se pripreme adekvatni materijali za prijateljske države i svetsku javnost kako bi se ukazalo na pogubne posledice usvajanja jedne takve rezolucije", rekao je Aleksandar Pavić.
Zatražiće i da se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ako to želi, obrati u Skupštini Srbije i iznese na koji način očekuje pomoć od Srbije.
Uprkos upornim pokušajima da dođemo do stava "Srbije protiv nasilja" (SPN), na pozive i poruke nisu odgovorili Marinika Tepić, Miroslav Aleksić i Radomir Lazović.
Nejasno je da li ova grupacija ima jedinstven stav o pitanju Srebrenice. Tepić je kao članica druge stranke 2016. godine bila među poslanicima koji su tražili da Skupština Srbije usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kao i da se 11. jul proglasi za Dan sećanja.
Odgovor nismo dobili ni od predstavnika Novog DSS koji ne krije svoju saradnju sa SPN-om pred nove beogradske izbore.
