Srbija i Balkan
Izbori raspisani, ultimatum opozicije nije prihvaćen: Ko gubi, a ko dobija zbog bojkota?
Još jedan pokušaj dogovora vlasti i opozicije se izjalovio, a vlast nije prihvatila izborne uslove Srbije protiv nasilja
Druga sezona trenutno najaktuelnije srpske sapunice "beogradski izbori" najavljena je danas kada je predsednica skupštine Ana Brnabić glasanje za odbornike u Skupštini Grada raspisala za 2. jun uprkos tome što opozicija i vlast nisu uspele da postignu saglasnost oko izbornih uslova.
Videli smo i "trejler" nove sezone pune zapleta, kada je predsednik pokreta Srce Zdravko Ponoš, koji je i član koalicije "Srbija protiv nasilja", odmah najavio da koalicija "Srbija protiv nasilja" i NADA nisu opozicija koja će "dati legitimitet izbornoj krađi, te da opozicija neće učestvovati "u onome što vlast zove izborima".
Predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" propast dogovora o izbornim uslovima ocenili su kao posledicu želje vlasti da na izbore izađe bez opozicije, dok pripadnici vladajuće stranke, poput recimo dojučerašnjeg predsednika Skupštine Vladimira Orlića, veruju da opozicija čini sve da ne izađe na izbore, budući da je, navodno, dobila rezultate istraživanja koje su uradili stranci i "videla da je gotova i propala".
Glavni kamen spoticanja bio je, naime, deo opozicionog ultimatuma da se beogradski izbori spoje sa lokalnim izborima u glavnom gradu, dok su se obe strane saglasile da bude formirana komisija od predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog sektora kao i da javni servisi, profesionalno i odgovorno izveštavaju i da u programu učesnici izbora imaju priliku da budu ravnopravno predstavljeni.
Opozicija hoće vlast bez izbora?
"Mislim da prozapadna opozicija ne zna ni šta hoće, a što je još gore, ne znaju ni šta neće. Prvo su hteli da se izbori razdvoje, a sad su za to da se spoje i niko ne može da tačno utvrdi šta im je želja. Uz sve to, objašnjenja koja čujemo od njih liče na alibi priču koju pričaju kako ne bi učestvovali na izborima, jer čini se da su svesni da gube tlo pod nogama kad je reč o podršci javnog mnjenja i da veštački indukuju krizu u medijima i institucijama sistema", ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Opozicija, odnosno Srbija protiv nasilja i NADA su, kaže sagovornik RT Balkan, postavile "maksimalističke zahteve", i ponašaju se u skladu sa "davno prežvakanom šezdesetosmaškom parolom 'budimo realni tražimo nemoguće''".
"Izgleda da oni neće da idu na izbore, a da hoće na vlast, što je nemoguće. U njihovom slučaju se sudaraju nemoć i realnost, a ja iza svega toga vidim jednu političku neodgovornost i konfuziju. Ne bih bio iznenađen da je opozicija doživela pad podrške jer to ima utemeljenje u ponašanjima akter koji su od 17. decembra kada su održani izbori napravili niz grešaka koji koštaju podrške birača", ističe Dejan Vuk Stanković podsećajući na, kako kaže, neuspešnu "internacionalizaciju izbora" i "fabulu o izbornoj krađi".
Dodaje i da se to što su prozapadne opozicionare podržali antisrpski nastrojeni poslanici Evropskog parlamenta, odrazilo na stav javnosti prema njima.
Analitičar podseća da je opozicija vlasti postavila tri zahteva od kojih je vlast prihvatila dva, dok je treći, ističe – neustavan.
"Ne verujem da će građani patiti zbog bojkota izbora i mislim da će se bojkot upravo njima obiti o glavu jer će se pojaviti neke političke stranke koje se već registruju kao relevantne u istraživanjima. Na primer pokret dr. Nestorovića doživljava blagi rast rejtinga, a neke političke ambicije pokazuje i ekološki lider Savo Manojlović koji bi mogao da se pojavi s nekom političkom listom i pokuša da dobije političku potvrdu. Ima i drugih lista koje su ostale van koalicije 'Srbija protiv nasilja', a koje bi mogle da se pojave na izborima", ističe Dejan Vuk Stanković, dodajući i da stranke prozapadne opozicije bojkotom rizikuju "neku vrstu organizacionog sloma" jer stranke "ne mogu da funkcionišu ako se ne spremaju za izbore".
Nije još sve gotovo
Analitičar Đorđe Vukadinović, ističe, međutim, da nije sve gotovo, jer uprkos tome što su izbori raspisani, postoji vremenski "prozor" od oko dve nedelje tokom kojih bi mogao da se promeni Zakon o lokalnim izborima što bi omogućavalo da se i lokalni izbori zakažu u isto vreme kada i izbori za Skupštinu grada.
"Ne bih baš rekao da je vlast ispunila dva od tri zahteva opozicije, jer suštinski to je bilo prihvatanje teme, ali ne i prihvatanje stava. Nije baš tačno da vlast ispunjava uslove, a da je opozicija razmažena pa neće da prihvati. Zapravo, jedini konkretan uslov jeste bio zahtev da se ne razdvajaju gradski od opštinskih izbora koji bi morali biti u roku od nekoliko nedelja nakon beogradskih. Ovaj zahtev je smislen i bilo je prostora da se ispuni i u tom smislu izađe u susret, tako da, ako ćemo govoriti o teranju maka na konac, i vlast je pokazala sličnu vrstu nepopustljivosti", ocenjuje Vukadinović.
Za to, dodaje on, nije bilo potrebe jer "i istraživanja i atmosfera i rezultati prethodnih izbora" ukazuju da vlast stoji vrlo dobro, i da se tu ništa ne bi promenilo u nekoliko nedelja ili pak nekoliko meseci.
"Uz to, Srbija je pod velikim pritiscima i oko Rusije i Kosova i upravo to bi možda trebalo da motiviše vlast na kompromis s opozicijom, jer ovakva situacija uvodi zemlju u radikalizaciju i polarizaciju stavova koja nije dobra čak ni u mirnodopsko vreme, a ovo vreme definitivno nije takvo", ističe sagovornik RT Balkan.
Opoziciji, ističe "treba nešto konkretno", a ne samo načelna spremnost vlasti na prihvatanje uslova, kako bi svoje birače motivisali da izađu na ponovljene beogradske izbore.
"Zato je opoziciji odgovaralo prolongiranje ili makar održavanje izbora u isto vreme, što kad je reč o beogradskim opštinama itekako ima smisla. Mislim da ni sa jedne ni sa druge strane nije pokazana dovoljna mera volje za kompromis. Vlast je bila favorit na prošlim izborima, favorit je na izborima 2. juna, a bila bi favorit i da se izbori održe u septembru, tako da oni ne bi bog zna šta izgubili da su pokazali volju za kompromisom jer ta volja ne bi nužno morala da znači odlaganje izbora za septembar već spremnost da se izbori održe zajedno. To bi tražilo minimalne izmene u Zakonu o lokalnim izborima", ističe Vukadinović koji dodaje da najavljeni bojkot ni za koga nije "srećna opcija", te je važno tragati za kompromisom.
