Srbija i Balkan

Testiranje budućih đaka: Šta je najteže budućim prvacima

Iako se dešava da budući prvaci na testiranju pokažu mnogo znanja, nije retkost da se ispostavi da su nezreli za polazak u školu i da nisu spremni za kolektiv
Testiranje budućih đaka: Šta je najteže budućim prvacima© Betul Abali/Anadolu via Getty Images

Siromašan rečnik, oskudne rečenice, poremećaj pažnje – to već nekoliko godina pokazuju rezultati testova za upis u prvi razred, koji je počeo 1. aprila. Najveći problem budućih đaka je grafomotorika, ukazuju stručnjaci.

"Ima dece koja nikada nisu držala olovku i prosto ne znaju ne samo da drže olovku, nego da organizuju svoj crtež na papiru, uopšte da se služe bojicama", ističe Jelena Kenić, psiholog u OŠ "Pavle Savić" za RTS.

Ipak, testiranje budućih prvaka veliki je test i za roditelje koji često vole da utiču na izbor učitelja i odeljenja svog deteta.

Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača profesor Danimir Mandić kaže da bi tu odluku trebalo prepustiti stručnjacima.

Iako su se deca promenila, test nije menjan decenijama.

"Ono što merimo ovim testom su intelektualne sposobnosti i emocionalna zrelost. Što se tiče intelektualnih sposobnosti tu spadaju opažanje, pamćenje, mišljenje, učenje, kao i pažnja. Ne postoji, dalje, nijedno konkretno pitanje u testu kojim se ispituje emocionalna zrelost, ali to zavisi od same procene ispitivača. Beleži se svako ponašanje tokom testiranja i to je negde pokazatelj da li je dete emocionalno zrelo", navodi Ivana Jokić, pedagog u OŠ "Dragojlo Dudić".

Roditelji pripremaju decu za upis, neki plaćaju i časove

Roditelji često decu pripremaju za testiranje, neki čak plaćaju i privatne časove. Međutim, stručnjaci kažu da to nije potrebno.

"Ne postoji priprema za test za prvi razred i ne treba da bude na veštački način. Dete sa kojim je razgovarano, kome je usmerena pažnja, koje je emocionalno spremno za neke situacije, koje je bilo u vrtiću, koje je socijalizovano, ne samo u nekim usmerenim aktivnostima, nego je bilo u parkiću", kaže psiholog Jelena Kenić.

Stručnjaci ukazuju da je zapravo ceo dotadašnji detetov život, aktivni život jeste svojevrsna priprema za polazak u školu. 

Iako se dešava da budući prvaci na testiranju pokažu mnogo znanja, nije retkost da se ispostavi da su nezreli za polazak u školu i da nisu spremni za kolektiv. Rezultati testa treba da pokažu koliko je zapravo dete spremno za školu, kako će napredovati, a koriste se i prilikom formiranja odeljenja.

Deca su inteligentnija i sposobnija, ali potrebno je prilagoditi metode rada

Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača profesor Danimir Mandić kaže za RTS da je slična situacija sa prvacima i u državama u okruženju, pa čak i u celom svetu.

"Imamo problem poremećaja pažnje, više od 80 odsto informacija stiče se iz digitalnih izvora, imamo niz promena kod mladih generacija, ali takođe ako pogledamo i uporedimo period od pre 50 godina kada smo mi bili mladi i naši roditelji su smatrali da nismo spremni da se snađemo u prirodnim uslovima, da ne znamo da obrađujemo zemlju, da ne znamo niz nekih stvari koje su oni smatrali sasvim normalnim u tom periodu i da ako na nama ostaje svet da je moguće da neće na pravi način da se razvija civilizacija", ističe Mandić.

Poručuje da uvek postoji taj jaz između generacija, a da je prirodna kriva koja ide linearnim usponom – razvoj ljudske inteligencije.

"Deca su inteligentnija, deca su sposobnija, samo što mi moramo da prilagodimo metode rada, organizaciju nastave, način vrednovanja znanja mladim generacijama i potrebama te mlade dece koje će imati ne u narednih 10, nego u narednih 50 ili 60 godina", dodaje Mandić.

image