Srbija i Balkan
Inicijativa za usvajanje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH: Milion potpisa za milion žrtava
Od sledeće nedelje počećemo da obaveštavamo sve parlamentarne političke stranke o rezoluciji i inicijativi udruženja da se ona usvoji, kaže predsednik Pokreta Srba Krajišnika Mile Bosnić
Skupom u nedelju ispred beogradske Crkve Svetog Marka započelo je prikupljanje potpisa za usvajanje rezolucije o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) čiji su inicijatori nekoliko krajiških udruženja okupljenih oko Pokreta Srba Krajišnika.
Kako za RT Balkan objašnjava predsednik ovog pokreta Mile Bosnić ispred Markove crkve za dva sata, koliko je trajalo prikupljanje potpisa, 980 građana podržalo je imenom i prezimenom inicijativu da Narodna skupština donese rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH tokom Drugog svetskog rata.
"Sada planiramo da idemo u Niš, potom Novi Sad, Inđiju, Sremsku Mitrovicu, Rumu. Od iduće nedelje prikupljaćemo potpise i u Republici Srpskoj, u Banjaluci i Prijedoru, a dobili smo poziv i od srpskog Kulturnog društva 'Prosveta' iz Beča da idemo i tamo", objašnjava Bosnić.
Kako ističe, namera im je da 28. aprila predaju potpise 10.000 građana sa pravom glasa u Republici Srbiji i zatraže da Narodna Skupština usvoji rezoluciju.
S obzirom na težak politički trenutak, i zbog situacije oko Kosova i Metohije i zbog Republike Srpske, dodaje naš sagovornik, smatraju da je rok od godinu dana dovoljan da se Skupština izjasni o njihovoj inicijativi.
"Ako se to ne desi nastavljamo i dalje skupljanje potpisa da bi došli do 30.000, da se izađe na referendum. Pokrenućemo i širu akciju: za milion stradalih milion potpisa", ističe Bosnić.
On dodaje da će od sledeće nedelje početi da obaveštavaju sve parlamentarne političke stranke o rezoluciji i inicijativi udruženja da se ona usvoji.
"Pozicija, opozicija, nebitno je, svi će biti obavešteni. Napravićemo jednu knjigu časti i beščašća i tražićemo izjašnjavanje i upisivanje ko je za, a ko protiv ovakve rezolucije. Jer ovo je narodna akcija i u njoj nema ni četnika ni partizana, ni pozicije ni opozicije, ima samo jasnog pitanja da li smo mi žrtva genocida, da li treba da se usvoji rezolucija i da se sa tim upozna ceo svet ili ne. Vrlo jasno", naglašava Bosnić.
U tekstu rezolucije koja ima devet tačaka navodi se da zločin nad Srbima izvršen u NDH od strane ustaškog državnog aparata predstavlja smišljen i planiran genocid kako je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida Generalne skupštine UN.
Predlaže se naziv zatiranje/pokolj za genocid izvršen nad Srbima u NDH, a kao dan sećanja predlaže se 28. april kada su 1941. izvršena prva masovna pogubljenja u Gudovcu kod Bjelovara.
Narodna skupština poziva se da izmeni Krivični zakon kako bi poricanje i relativizacija genocida nad Srbima u NDH bilo odgovarajuće sankcionisano, a Vlada Srbije da osnuje muzej posvećen srpskim žrtvama u NDH. Narodna Skupština zahteva od Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine da na dostojan način obeleže, održavaju i obezbeđuju sva mesta na kojima su izvršeni zločini, piše u pretposlednjoj tački rezolucije.
U preambuli ovog dokumenta navodi se da je genocid nad Srbima sprovođen u skladu sa ustaškom velikohrvatskom ideologijom Ante Starčevića i Ante Pavelića, uz učešće kompletnog državnog aparata, vojske, policije, katoličke crkve, kao poseban projekat samo za NDH, dok je uništenje Jevreja i Roma rađeno po nalogu nacističke Nemačke i kao takav ovaj genocid je osuđen.
U više navrata Narodnoj skupštini su parlamentarne stranke i grupe poslanika podnosile inicijativu da se usvoji rezolucija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, ali takav dokument nikada nije stavljen na dnevni red srpskog parlamenta.
Ovo je verovatno prvi put da se najavljuje prikupljanje potpisa za raspisivanje referenduma, ukoliko Narodna skupština ponovo ostane neizjašnjena o ovom pitanju.
Prema članu 15 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi Narodna skupština je dužna da raspiše referendum na zahtev birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom ili zakonom.
Što se tiče republičkog referenduma, u članu 50 zakona vodi se da kada najmanje 100.000 birača podnese zahtev za raspisivanje referenduma, predsednik Narodne skupštine dostavlja taj zahtev narodnim poslanicima, Vladi i odboru Narodne skupštine nadležnom za ustavna pitanja. Ako zahtev bude usvojen donosi se odluka o raspisivanju referenduma.
Izmenama Zakona o referendumu iz 2021. ukinute su odredbe po kojima je bilo obavezno izjašnjavanje natpolovične većine građana da bi se referendum smatrao uspelim. Toga u novom zakonu nema, već se navodi da "ako su građani na referendumu doneli odluku o potvrđivanju akta, taj akt se smatra usvojenim danom održavanja referenduma i proglašava se u skladu sa Ustavom i zakonom, a ako građani na referendumu nisu potvrdili akt smatra se da taj akt nije ni donet".
