Rezolucija o ustaškom infaticidu pred UN-om na Dan pobede

Prva naučna konferencija "Jasenovac - Aušvic Balkana - Preživela deca logoraši svedoče", u znak sećanja na preživelu decu logoraše iz ovog ozloglašenog logora, otvorena je  u Skupštini Srbije i traje do 30. aprila. 

"Zeleni salon" starog zdanja republičkog parlamenta za ovu priliku je opremljen plakatom sa slikama 32 izmasakrirana mališana u tom jezgru brutalnosti ustaške Nezavisne države Hrvatske.

Na konferenciji je predložena Rezolucija o ustaškom infanticidu Nezavisne Države Hrvatske nad srpskom, jevrejskom i romskom decom u dečijim logorima smrti od 1941. do 1945. godine i najavljeno da će rezolucija biti dostavljena Ujedinjenim nacijama na Dan pobede 9. maja.

U rezoluciji se podseća da je u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata samo NDH imala specijalizovane koncentracione logore za decu, odnosno da je brutalno ubijeno oko 74.000 srpske, jevrejske i romske dece, uključujući i odojčad.

"Samo je u logoru Jasenovac stradalo 19.432 dece, a od oko 3.000 smeštenih u Jastrebarskom ubijeno je oko 1.000 ili im je ukraden identitet", kaže se u predlogu rezolucije, piše "Politika".

Predloženo je da se 28. april, dan kada je 1941. godine počinjen zločin u Godovcu kod Bjelovara, proglasi za dan genocida nad Srbima imajući u vidu da su već usvojeni 8. april, kao Dan romskog Samudaripena i 18. april, jevrejski Dan Holokausta, dok dan srbocida još ne postoji.

U svom obraćanju učesnicima konferencije, pomoćnik ministra spoljnih poslova Vladimir Marić je istakao da ministarstvo pokušava da predstavi istinu o tome što se dešavalo u Jasenovcu i dodao da je  "istina na našoj strani".

Prema njegovim rečima, najznačajniji rezultat svih njihovih aktivnosti je izložba u sedištu Ujedinjenih nacija "Jasenovac pravo na nezaborav", koja je obuhvatala sedam tona opreme i artefakata.

Predstavljanjem svoje trilogije o ustaškom genocidu u NDH, ovaj događaj je uveličao i jedan od najvećih prijatelja Srba, prof. dr Gideon Grajf, stručnjak za Aušvic i Jasenovac koji je naglasio da se ustaški Jasenovac prostirao na 240 kvadratnih kilometara, dok je površina nacističkog Aušvica bila šest puta manja.

"Sem što je logor u NDH bio neuporedivo veći od Aušvica u Poljskoj, daleko jadniji je bio i život njegovih zatvorenika zbog brutalnosti od čak 57 načina ubijanja logoraša", rekao je Grajf.

Izraelski istoričar, koji je 2019. godine odlikovan sretenjskom Zlatnom medaljom za zasluge, podvukao je da ga nikakve uvrede, pretnje, pritisci i laži neće sprečiti da zauvek ostane odani srpski prijatelj.

"Radni" logor za ubijanje

Pukovnik u penziji Anto Miletić, je podsetio da je u maju 1943. godine komandant koncentracionog logora Maks Luburić naredio spaljivanje logorske arhive.

"Rekao je: 'Od danas počinjemo sa brojem jedan'", ispričao je Miletić i dodao da su isto tako uništeni i dokumenti logora vođeni do maja 1945. godine zbog čega o Jasenovcu možete naći vrlo mali broj dokumenata.

Miletić je podsetio da je zvanično Jasenovac nazivan radnim logorom, a da i danas neki pokušavaju tako da ga predstave.

"Jeste bio je radni logor, ali radni logor za ubijanje. Neuhranjeni, bolesni su kopali nasipe. Tu su umirali i sahranjivani. Tim radom. To je samo bio jedan od sistema ubijanja u logoru", istakao je Miletić.

Podsetio je i da je Kozara simbol stradanja dece.

"Stradalo je oko 11.000 dece do 14 godina, a iz Jasenovca gde su odvođeni dosta ih je spašeno zahvaljujući Diani Budisavljević i njenim saradnicima", podsetio je Miletić.

Prema njegovim rečima, niko nije u mogućnosti da ustanovi konačan broj žrtva, ne samo u Jasenovcu nego na prostoru Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, a procenjuje se da ih je između 1.100.000 do 2.400.000.

Generalna sekretarka Saveza jevrejskih opština Srbije Danijela Danon, unuka u Jasenovcu ubijenog rabina Danijel Isaka Danona, podsetila je da Jevreje, Srbe i Rome vezuje stradalništvo.

"Genocid, holokaust, porajmos. Troglava aždaja koja nas je u Jasenovcu, Đakovu, Staroj Gradiški, nacističkim logorima u brutalnoj metodičnosti proždirala i istrebljivala", rekla je Danon.

Prema njenim rečima, svaki pokušaj tumačenja bezumlja je besmislen, jer "zločinački naum može biti razumljiv jedino od strane njemu sličnih".

"Čak i kad bi želeli da oprostimo ne smemo. Jedini koji po jevrejskoj tradiciji mogu oprostiti su žrtve. Pravda nikad neće biti zadovoljena. Nedela počinjena nadilaze ljudsku pravdu. Vape za kosmičkom pravdom", rekla je Danon.

Plače mi se kad mi neko kaže da je stradalo nekoliko stotina Roma

Generalni sekretar evropske romske unije, narodni poslanik Dragoljub Acković, koji je predsedavao konferencijom podsetio je da je od 1941. do 1945. godine bio za Rome "period izuzetno težak", o čemu se mora učiti i znati, jer su "Romi procentualno poginuli najviše od svih".

"Kada mi neko napiše, a jesu mnogi, da je u Jasenovcu stradalo nekoliko stotina, eventualno nekoliko hiljada Roma, meni se plače, jer znam da je oko 50.000 pripadnika tog naroda živelo u Bosni u to vreme", rekao je Acković.

Presednik Instituta "Diana Budisavljević", nekada dete logoraš Gojko Rončević Mraović se prisetio da je logoru za decu u Jastrebarskom preživeo samo zahvaljujući prevaspitanju u Ustašku mladež, gde su srpsku decu odenuli u crne ustaške uniforme.

Rončević Mraović je rekao da je Jastrebarsko bio sabirni ustaški dečji logor za prostor cele NDH, gde je bilo 3.400 dece od jedne do 14 godina.

"Transport najčešće stočnim vagonima. Deca iznemogla, polumrtva, trpana u prepune vagone, bez hrane i vode, bez dovoljno vazduha. U Zagrebu su otvorili vagone i našli 15 do 30 mrtve dece", kazao je Rončević Mraović.

Prema njegovim rečima, u Jastrebarskom je iz vagona izvučeno 17 mrtve dece, a nakon dva, tri dana je umrlo 150 dece, samo tokom jula i  avgusta 1942. godine.

Konferenciju su organizovali Institut "Diana Budisavljević" za istraživanje dečijih lohora smrti u NDH, Evropska Romska unija, Fondacija "Diana Budisavljević" iz Kanade, i izraelsko-američka Fondacija za edukaciju o Holokaustu.