Srbija i Balkan
Popis na Kosmetu: Na severu KiM vrlo malo popisanih, u enklavama Srbi zastrašeni visokim kaznama
Srbi s jedne strane izloženi pretnjama, s druge svesni da je učešće u procesu davanje legitimiteta popisu čiji će podaci biti iskorišćeni za nova podmetanja Srbiji
Za poslednjih 11 dana, koliko traje popis stanovništva i domaćinstava u organizaciji privremenih organa u Prištini, na Kosovu i Metohiji popisano je nešto više od 200.000 stanovnika iz svih zajednica, saopštila je agencija za statistiku "Kosova".
Na konferenciji za medije u Prištini, izvršni direktor te agencije Avni Kastrati rekao je da su se popisu odazvali i pripadnici srpske zajednice koji žive u četiri opštine na severu Kosova, uprkos pozivu Srpske liste da ne učestvuju u popisu. Kastrati je izneo uverenje "da će se narednih dana veliki deo srpske zajednice odazvati popisu", ali da nema precizne podatke koliko je Srba popisano u prvih 11 dana tog procesa.
Neki zapadni mediji preneli su iz Prištine podatak da je do juče na tzv. Kosovu popisano 206.000 stanovnika, od toga oko 2.000 iz srpske zajednice i drugih, manjih etničkih grupa koje žive na KiM.
Koliko je na KiM u prvih 11 dana zaista popisanih Srba u ovom trenutku pouzdano se ne zna.
"Moguće da je podatak od 2.000 popisanih Srba od 5. do 15. aprila tačan, ali mislim da su među popisanima većinom Srbi iz enklava na jugu, i samo manji broj na severu, negde po selima, obodima gradova. Što se Severne Mitrovice tiče, kod mene popisivači nisu bili, kod mojih komšija nisu bili, niti znam nekoga ko bi mogao da kaže da su kod njega bili i da je popisan. Na ulicama grada za ovih 11 dana nisam video ni jednog jedinog popisivača, obeleženog oznakom agencije za statistiku, s prslukom koji bi oni trebalo da nose", kaže jedan od Srba iz Severne Mitrovice koji nije želeo da mu pominjemo ime.
U srpskim enklavama na jugu, situacije je nešto drugačija.
"Neki ljudi se popisuju, ima i onih koji odbijaju, ali u manjem broju. S jedne strane, ljudi su zastrašeni ogromnim kaznama, pominje se i 10.000 evra po osobi, s druge strane, zbunjeni jer nije bilo zvanične reakcije ni stava Beograda o tome treba li se odazvati popisu. Jeste reagovala Srpska lista, ali ljudi vole da čuju šta o nekom problemu direktno kaže Beograd. Nama niko nije rekao šta da radimo ako bojkotujemo popisivače i sutra dobijemo kaznu od više hiljada evra zbog neodazivanja popisu, hoće li nam neko dati taj novac da platimo kazne ili će sve pući po našim leđima", kaže naš sagovornik iz Gračanice.
Drakonske kazne za neizlazak na popis
Srbi i na Severu i u enklavama južno od Ibra, s kojima smo ovih dana razgovarali, kažu da su u vrlo teškoj situaciji što se popisa tiče. S jedne strane izloženi pretnjama, zastrašivanjima, teškim kaznama, s druge strane svesni da će učešćem dati legitimitet popisu čiji će podaci biti iskorišćeni za vrlo nečasne stvari i nova podmetanja Srbiji i srpskom narodu.
Aleksandar Rapajić, programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, iznosi stav da "dobar popis koji bi bio prihvaćen od Srba ne bio loš za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji, da se zna koliko je Srba, gde žive, gde su problemi koje treba rešavati". S druge strane, Rapajić kaže da nije poznato da negde u regionu postoje ovako drakonske kazne za neizlazak za popis, do 2.000 evra po osobi.
"Sad zamislite porodicu od pet članova koja se ne popiše, sutra će im doći kazna od 10.000 evra što je za bilo koga ogroman novac i, uz izostanak informativne kampanje o popisu, to je još jedan ogroman problem. Treći problem i to najveći je sadržaj popisa. Vlada Aljbina Kurtija je od dolaska na vlast bukvalno svakom ministarstvu dala zadatak da radi na pripremi tužbe protiv Srbije za ratnu odštetu i navodne ratne zločine. Napravili su veliku akciju prikupljanja podataka za tu tužbu. Ovaj popis je samo nastavak prikupljanja podataka, nastavak toga", kaže Rapajić.
Problem ratne odštete
I tako se, nastavlja Rapajić govoreći o problemima ovog popisa, dolazi u situaciju da će se verovati na reč svakom čoveku koji iznese, odnosno popisivačima da nekakve podatke.
"Urađena je i još jedna velika stvar, nedobronamerna. Predviđeno je da se podaci za ratnu štetu prikupljaju samo za period do 20. juna 1999. godine i na taj način se zaobilaze sva stradanja, sve žrtve, sva oštećena imovina, sve što je nastupilo nakon tog datuma, a nakon toga su stradali uglavnom nealbanci i uništavana imovina nealbanaca. To je jednostrana odluka, dok s druge strane neće biti moguće proveriti prikupljene podatke. Doći ćemo do igre brojeva, niko neće reći da mu je srušena kuća vredela 5.000 maraka, nego pola miliona nadajući se nekakvoj odšteti, i niko neće biti kažnjen za netačne podatke. Tako se popis ne sprovodi", kaže Rapajić.
Rapajić podseća i da je na popisu 2011. godine, jedan od glavnih problema bilo to što "Kosovo" nije prihvatilo da popisuje raseljena lica koja su Srbi.
"Tada je rečeno, i sada kada smo razgovarali o popisu raseljenih lica u Srbiji, da je svrha popisa prikupljanje podataka na jednoj teritoriji, od ljudi koji žive na toj teritoriji. Onda, nekoliko meseci pre popisa, odluči se da se popisuje dijaspora. I sada zamislite, ne dozvoljavate da se popiše neko lice koje je živelo na Kosovu, koje je nasilno oterano sa Kosova, a s druge strane popisujete građane koji su se dobrovoljno iselili u Švajcarsku, Nemačku i ko zna gde i njih uvodite u evidenciju. U tome ne vidim nikakvu logiku", kaže Rapajić.
Uz sve ovo, ponavljaju Srbi sa Severa, teško da je negde u bližoj ili daljoj okolini i jedan popis održan pod ovakvim uslovima. Uz veliki broj specijalaca, duge cevi na ulicama, vojne i policijske baze, punktove, zabranu dinara, nova hapšenja Srba...
