Srbija i Balkan
Licemerje slovenačke predsednice u Prištini: Pogurala u SE "lažnu državu" – lažnim argumentima
Slovenija "snažno podržava evro-atlantske integracije Kosova", poručila je Nataša Pirc Musar
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar odlučila se za dvodnevnu posetu Kosmetu, osvanuvši u ponedeljak u Prištini u naručju Vjose Osmani. Formalni razlog za posetu gošće iz Ljubljane bilo je učešće na međunarodnoj konferenciji posvećenoj položaju žena, gde je glavna zvezda putem video-linka bila – Hilari Klinton. Tajming dolaska Pirc Musarove bio je savršeno tempiran – neposredno uoči odlučivanja Saveta Evrope hoće li primiti tzv. Kosovo u svoje članstvo, o čemu se vodi spor između Srbije i vlasti u Prištini, s obzirom da Beograd insistira da je Kosmet srpska pokrajina i da kao takva ne može biti primljena u Savet Evrope gde su članice isključivo države.
Uz to pet članica Evropske unije i više od polovine članica UN ne priznaju Kosmet za državu. Čak ni Međunarodni sud pravde u Hagu, u konsultativnom mišljenju koje je izdao, nigde nije odlučio da je Kosovo nezavisna država. Bez obzira na navedene činjenice, mnoge članice EU podržavaju članstvo Kosmeta u Savetu Evrope, uprkos činjenici da time krše međunarodno pravo, ali i obaveze prema Srbiji. Među njima je i slovenački politički vrh.
Sve to je prilično glasno i jasno potvrdila i slovenačka predsednica prilikom svoje posete Prištini.
Tokom sastanka sa koleginicom Osmani istakla je da Slovenija "snažno podržava evro-atlantske integracije Kosova" (dakle ulazak Kosmeta i u NATO pakt) jer je to "ključno za stabilnost čitavog regiona".
Pirc Musarova se tokom posete Kosmetu u Prištini sastala i sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem. Tako je, kako izveštavaju ljubljanski mediji, slovenačka predsednica postigla svojevrstan rekord, pošto se tokom jedne jedine posete sastala sa čak dvojicom "šefova albanskih država" – kako iz matice Albanije tako i Kosmeta; drugim rečima, još jedne albanske, marionetske tvorevine, nalik nekadašnjoj "državi Mandžuko" čiji nastanak je na teritoriju Srbije posle bombardovanja 1999. godine, kršeći međunarodno pravo, pomogao zapadni deo "međunarodne zajednice", pri čemu je Slovenija, podsetimo, 2008. imala vodeću ulogu kao predsedavajuća Evropske unije.
Uprkos evidentnim kršenjima međunarodnog prava, predsednica Slovenije, po struci pravnica, u tom očitom nasilju nad međunarodnim pravom, počinjenog i u procesu jednostranog otcepljenja dela suverene teritorije Srbije i postupanja prema srpskoj pokrajini kao "nezavisnoj državi", sada kandidatu za Savet Evrope – vidi "napredak, koji će doneti mir". Tokom posete se, međutim, nije osvrnula na zahtev koji je čak i njen prethodnik Borut Pahor javno izneo u jesen 2022. godine – a to je da je Priština odavno morala da osnuje Zajednicu srpskih opština.
Ali to nije najgore.
Ona je u izjavi za RTV Slovenija objasnila da prijem Kosova u Savet Evrope podržava "ne samo zbog politike na Kosovu, već zbog ljudi koji će poslednji u Evropi dobiti pristup Evropskom sudu ljudska prava"(ESLjP). Njena tvrdnja, ipak, nije sasvim tačna. Ni Belorusija nema pristup ESLjP, a nema ni Vatikan, iz svojih razloga. Ali što se tiče Kosmeta, situacija nije tako sumorna, kao što je pokušala da prikaže predsednica Slovenije.
Prištinske vlasti su se tek 2022. godine prijavile za članstvo u Savetu Evrope (Srbija je članica od 2004.), ali to ne znači da je put ka Evropskom sudu za ljudska prava bio zatvoren za stanovnike Kosmeta, kako je lažno predstavila slovenačka predsednica. Građani koji žive na Kosmetu imaju pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, iako Priština nije zvanični potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLjP). Naime, ustav otcepljene srpske pokrajine izričito navodi EKLjP kao direktno primenljivu konvenciju u pravnom sistemu i preovlađujuću nad nacionalnim zakonodavstvom.
Tezu da je u interesu Srba da Kosmet postane članica NATO-a i EU, a pre toga Saveta Evrope šire zapadni centri moći koji teže da Srbiju teritorijalno smanje i tako je "kazne" za otpor tim istim centrima u prošlosti.
"Zemlje koje potpišu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kada postanu članice Saveta Evrope, obavezuju se da štite osnovna prava i slobode pojedinaca, vladavinu prava i demokratiju. Manjinske zajednice jedne zemlje takođe imaju koristi od članstva u ovoj međunarodnoj organizaciji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu", navodi poznato američko medijsko trubilo.
Da bi Priština već danas, i bez članstva u Savetu Evrope, ukoliko bi se pridržavala propisa koje je sama usvojila, a pre svega Rezolucije SB UN 1244/99, morala da vodi računa o povratku svih izbeglica i zaštiti svih manjina, uključujući i primenu standarda Evropskog suda za ljudska prava – na Zapadu svi ćute. A upravo zbog svih tih nezakonitosti, i posebno zbog stalnog kršenja prava srpske manjine na Kosmetu od strane prištinskih vlada, sve to je pritisak koji utiče da se smanjuje broj Srba odlučnih da čuvaju ognjišta svojih predaka. O svemu tome slovenačka predsednica nije prozborila ni reč.
Ali je zato u društvu Osmanijeve srčano podržala kandidaturu Boruta Pahora za naslednika Miroslava Lajčaka na mestu predstavnika EU za dijalog između Beograda u Prištine.
Zemljaci su pregalaštvo svoje predsednice usmereno protiv suvereniteta Srbije na domaćim društvenima mrežama nagradili opaskom da je "Pirc Musarova na Balkanu opet samo drek mešala".
