Srbija i Balkan
Dan kada je ubijena Milica Rakić: Kako je postala simbol srpskog stradanja od NATO agresije
Narod koji je izgubio Milicu Rakić i sve druge Milice Rakić, upravo se suočava sa optužbama za genocid, etničko čišćenje, zločine, za sve ono za šta bi trebalo da budu optuženi njegovi neprijatelji, ocenjuje reditelj Dragoslav Bokan za RT Balkan
U beogradskom naselju Batajnica, za vreme NATO agresije, na današnji dan 1999. oko 22 časa, geler bombe ubio je trogodišnju Milicu Rakić.
U kući porodice Rakić, nadomak batajničkog aerodroma, malu Milicu je majka spremala za spavanje. Ne sluteći ništa, stavila ju je na nošu i na kratko odmakla od nje. Za to vreme, nebom nad Batajnicom, krstarili su NATO avioni, a jedan od njih je ispustio bombu, čiji su geleri polomili prozorsko staklo od toaleta u kome je sedela Milica.
Kako je ranije pričao Žarko, tata stradale devojčice, odmah po eksploziji utrčao je u kupatilo. Dete mu je ležalo mrtvo na podu, oko nje je svuda bila krv, ali se, ipak, nadao da je njegova ćerka i dalje živa. Uzeo ju je u ruke, odneo u auto i prevezao u bolnicu. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.
Reditelj Dragoslav Bokan za RT Balkan ocenjuje da stradanje Milice Rakić postaje za srpski narod ono što je Ana Frank za Jevreje - žrtva koja nas stalno podseća na našu zlehudu istorijsku sudbinu, ali istovremeno i na cenu koju smo platili za suverenost svoje države, svoje postojanje na mapi sveta.
"Priča o Milici već odavno nije samo priča o jednoj batajničkoj devojčici i užasu koju su doživeli njeni roditelji, već o stradanju svih nas. Kroz njen lik gledamo i dečake i devojčice iz Jasenovca, Stare Gradiške, Jastrebarskog, Mlake i svih drugih mesta našeg nepojamnog stradanja", kaže Bokan.
Da je bol za Milicom neizmerna i posle toliko godina, svedoče i rupe od gelera koje su ostale na zgradi kuće u kojoj je stradala, koje roditelji ne diraju, već tamo stoje kao nemi podsetnik na strašni zločin.
"Želeo sam da tužim NATO zbog ubistva moje Milice, ali mi je tadašnji ministar spoljnih poslova to zabranio. Izlazimo svakog 17. aprila na groblje da obiđemo svoje dete i potom nastavljamo da živimo. Koliko-toliko normalno", rekao je svojevremeno Miličin otac Žarko.
Mala Milica za svetiteljku
Tragična smrt devojčice navela je srpsku javnost da pokrene inicijativu za kanonizaciju Milice Rakić za svetiteljku Srpske pravoslavne crkve. SPC je objavila da bi uzela u obzir kanonizaciju devojčice samo ukoliko bi njen kult bio široko rasprostranjen.
Bokan ovu pojavu ocenjuje kao sasvim legitimnu, i da, teološki gledano, ima mnogo više svetitelja nego što je kanonizovanih.
"Kada narod oseti da nečije mučeništvo prevazilazi granice lične tragedije njega i njegove porodice ili nekog istorijskog stradanja, ono postaje simbol mnogih drugih stradanja", kaže Bokan i dodaje da će ikona i freska sa likom Milice biti sve više, kao i da veliki broj crkava i manastira koje su građene posle 2000. godine, ima i Miličin lik.
Freska male Milice najpre je oslikana u manastiru Tvrdoš kod Trebinja.
Pet godina nakon bombardovanja, freskopisac đakon Nikola Lubardić iz Beograda je u vizantijskom stilu oslikao je fresku male Milice, na kojoj piše: "Sveta novomučenica od NATO Milica dete".
Miličin je oslikan i u crkvi manastira Tresije na Kosmaju i u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Beogradu.
"Kada pogledamo u njen svetiteljski lik sa aurom, odmah nam padne na pamet neverovatna, ironična dispropocija između našeg stradanja i toga kako smo prošli u svetskoj javnosti, kada je reč o meri, razumevanju, to jest nepoštovanju tog stradanja", smatra Bokan.
On je istakao da se narod koji je izgubio Milicu Rakić i sve druge Milice Rakić, upravo suočava sa optužbama za genocid, etničko čišćenje, zločine, za sve ono za šta bi trebalo da budu optuženi srpski neprijatelji.
"Ta užasna, dripačka logika - napad je najbolja odbrana - na žalost u našem slučaju je na sceni i kada je reč o Hrvatima, Bošnjacima, i albanskim Šiptarima. Stalno imamo situaciju da oni koji su nas klali, vadili nam oči, ubijali, smejali se našim žrtvama, navijali za bombardere koji su leteli nad našim nebom... odjednom postadoše žrtve, jedini stradalnici, zapravo sve ono što smo, u Božijim očima i u ovozemaljskim argumentima i zakonima, zapravo mi", smatra naš sagovornik.
Kako kaže, zato je Milica Rakić podsetnik na nepravdu, ali istovremeno i da nema zaborava na one koje treba da volimo i poštujemo.
"Shvatili smo da će od sve dece njene generacije, jedino ona za 200, 300 godina biti jednako živa i bolna opomena za sve nas i naše potomke. To je ono što može i da nas uteši, da nas podseti da iznad svega stoji ona Istina koja ne zavisi od političkih i marketinških kampanja", poručuje Dragoslav Bokan.
Spomenici za malu Milicu
Maloj Milici, simbolu za svu decu koja su ubijena 1999. u NATO bombardovanju, 2000. godine podignut je spomenik koji se nalazi u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Bista Milici Rakić postavljana je tri puta, jer je dva puta bila rušena i kradena.
Na mermernom bloku, čije čelo zauzima bronzana statua male Milice Rakić, na srpskom i engleskom jeziku uklesano je: "Bili smo samo deca".
Zahvaljujući Pokretu za razvoj Batajnice, gde je trogodišnja devojčica nastradala, 2014. godine je istoimenom naselju postavljena i spomen-česma sa njenim likom uz saglasnost njenog oca Žarka.
Spomenik maloj Milici od bordo mermera štrči u moru grobova. Na njemu su dve slike male Milice i urezani stihovi:
"Mojoj mrvici
Znaš, mrvo moja,
kad vidim tvoje drugare
pustoš mi u duši vlada!
Oprosti mi zbog toga.
Reci mi, mrvice moja,
kako to Bogu ponestaju anđeli?
Znam da si zbog toga otišla,
ali kako kada si i anđeo bila i ovde!
Reci mi, anđele moj mali,
gde da idem gde da te tražim…"
Nažalost, ona nije bila jedino dete koje je stradalo od NATO bombi. Tokom 78 dana bombardovanja ubijeno je čak 79 mališana.
Procenjuje se da je tokom 78 dana agresije ubijeno oko 2.500 i ranjeno 6.000 civila.
Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova potpuno uništeno.
VV inauguration
