Srbija i Balkan
Jedanaest godina Briselskog sporazuma: Priština i dalje nije formirala ZSO
Beograd je obaveze preuzete ovim dokumentom već sproveo dok Priština to godinama odlaže
Briselski sporazum potpisan je na današnji dan pre jedanaest godina, ali Zajednica srpskih opština (ZSO), na čije se formiranje odnosi prvih šest tačaka i koja čini okosnicu ovog dokumenta i dalje nije formirana.
Oko teksta sporazuma, koji je formalno nazvan "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine" pregovaralo se šest meseci pre nego što je na dokument stavljeno tri potpisa - tadašnjeg predsednika Vlade, a današnjeg šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, Hašima Tačija koji je u to vreme obavljao funkciju premijera tamošnjih privremenih institucija, dok je u ime Brisela, koji je učestvovao kao posrednik, paraf stavila je tadašnja visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Dačić je, kako prenosi Tanjug, ocenio da nakon punih 11 godina Priština nema nameru da formira ZSO, iako je to njena međunarodna obaveza.
"Briselski sporazum kojim je to dogovoreno samo je tužna epizoda, odnosno tužno sećanje na to da je veoma upitan kredibilitet Evropske unije, kao medijatora koji je garant sprovođenja Briselskog sporazuma", rekao je Dačić na konferenciji za medije u Ministarstvu spoljnih poslova.
Ešton je, prema njegovim rečima, najavila da će uskoro posetiti Beograd i dodao da će to biti prilika da joj postavi pitanje zbog čega do danas nije realizovano ništa od onoga što je bila obaveza Prištine.
"Od tada je EU izgubila kredibilitet, jer se tzv. Kosovo igra kredibilitetom EU. Videli ste da je (premijer privremenih prištinskih institucija) Aljbin Kurti, dan posle odluke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da preporuči prijem tzv. Kosova Saveta Evrope, izjavio da ZSO neće nikad ni da se formira. Rekao je da Srbi imaju previše prava", rekao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova naglasio da je uzrok svih problema u dijalogu to što Priština ne želi ništa od obaveza da ispuni.
"To je uzrok svih problema, ta želja da se ne ide u implementaciju onoga što su međunarodne obaveze Prištine. Sada imate samo praktično vrhunac cele krize koja se ogleda kroz trajnu nestabilnost na KiM, kroz nedostatak institucija, nedostatak ZSO koja bi mogla da nadomesti sve probleme koji trenutno postoje. Videli smo jasnu i izraženu želju da oni nemaju nikakvu nameru da to formiraju i da je njihova želja da se etnički očisti KiM od Srba", rekao je Dačić.
Briselski sporazum, koji broji ukupno 15 tačaka, trebalo je Srbima na KiM da donese Zajednicu koja bi obuhvatila 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra i da obuhvati Leposavić, Zvečan, severni deo Kosovske Mitrovice, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Štrpce i Klokot.
Na osnovu dogovoreneg dokumenta, predviđeno je da ZSO ima statut, predsednika i potpredsednika i skupštinu, a članstvo bi bilo otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi - opštine učesnice.
Sve opštine bi imale pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, a Zajednica bi imala pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosuđe, sudstvo i lokalne izbore, a one čije je sprovođenje zavisilo od Beograda, već su sprovedene.
Prema Briselskom sporazumu, predviđeno je postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu KiM u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, a komandant policije za taj region je Srbin koji se imenuje sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime ZSO.
Takođe je predviđeno da sastav policije na severu odslikava etnički sastav stanovništva ove četiri opštine.
Upravo posle smene komandira policije za region sever u novembru 2022. godine, na šta Priština nema pravo po Briselskom sporazumu, Srbi na KiM su napustili privremene prištinske institucije. Razlozi za napuštanje, osim toga, bili su nepoštovanje Briselskog sporazuma od strane Prištine, upadi specijalnih jedinica tzv. kosovske policije na sever i izgradnja policijskih baza i protivpravna hapšenja Srba.
Uprkos tome što Priština 11 godina nije formirala ZSO, dobila je viznu liberalizaciju sa zemljama EU i status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, a PS SE je usvojila preporuku da Priština bude pozvana u članstvo te organizacije.
