Vukadinović: Briselski sporazum bio tempirana bomba, posledice su pogubne

Glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je povodom godišnjice potpisivanja Brisleskog sporazuma da je on bio "tempirana bomba u pravnom sistemu Srbije".

On je ocenio da je, kada se analiziraju i posledice, a u trenutku kada je sporazum potpisivan, bilo jasno da je u pitanju veleizdaja. Posetio je na protest koji je održan 2013. godine u Beogradu pod nazivom "Ostajemo u Srbiji", koji je bio poruka protiv potpisivanja Briselskog sporazuma.

"Svesni smo da se u ovom trenutku, kao i narednim i prethodnim danima više govori o drugom sporazumu, francusko-nemačkom planu, koji je bio obavijen velom misterije, kao što je bio i Brisleski sporazum kad je donošen", kazao je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, baš kao 2013. i danas, o sporazumu se mnogo govorilo, a malo ko ga je video jer je teško stizao u javnost.

"Ono što se sada dešava je direktan rezultat i epilog Briselskog sporazuma koji je trasirao put i kolosek do ovoga danas", rekao je Vukadinović i dodao da je sever Kosmeta do 2013. funkcionisao kao organski deo Srbije, odnosno, na njemu je funkcionisala država Srbija.

"Deset godina nakon Briselskog sporazuma ništa više ne stoji, ni psihološki građani tamo se sve manje osećaju kao deo Srbije, bez obzira koju političku opciju su podržavali", rekao je on i napomenuo da su u međuvremenu u nadležnost Prištine prešli i sudstvo i bezbednost, odnosno policija, energetski sektor i još mnogo izuzetno važnih sektora.

Sporazum je vlast pak predstavila kao uspeh i veliku pobedu, a u Skupštini Srbije nije usvojen direktno, već je provučen u formi izveštaja tadašnjeg pregovaračkog tima, što danas radi Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Kako je rekao Vukadinović na konferenciji za novinare, Ustavni sud se ogradio od sporazuma, jer ga je okarakterisao kao "politički" akt, a on nije u njegovoj nadležnosti. Sa druge strane, sud u Prištini je analizirao sporazum, i onaj deo koji se odnosi na obaveze proglasio neustavnim i zato neće ni da ih sprovede u delo.

Ono što je pre 10 godina početo sporazumom kruniše se francusko-nemačkim predlogom. Treba obratiti pažnju i na ime – Prvi sporazum o principima normalizacije, dok je ovaj novi predlog usvojen pod nazivom Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Čak i u imenu se uspostavlja kontinuitet", kaže Vukadinović.

Napominje da su 2013. neke stvari bile naizgled nejasne, a sada, nakon 10 godina je postalo jasno, u pitanju su "Kosovo" i Srbija.

"Pale su maske i sada su stvari nazvane pravim imenom, što se samo kamufliralo eufemizmima", navodi on i dodaje da su slični čak i članovi 14 Briselskog sporazuma i 4 francusko-nemačkog plana, jer se u prvom govorilo da strane neće blokirati, niti se protiviti napretku one druge na putu u evrointegracije, dok se sada govori da Srbija neće blokirati ulazak Prištine u bilo koju međunarodnu organizaciju.