Beograd na "vođi": Kako je Nik Kejv postao deo Vučićevog "kulturnog čišćenja"

Skorašnji koncert Nika Kejva u "Beogradu na vodi" samo je nastavak "kulturnog čišćenja" režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa je beogradska kulturna scena ovih dana pred dilemom da li da svirku bojkotuje. Fanovima šaljemo poruku solidarnosti, a Kejvu nekoliko preporuka za plejlistu, poručuje hrvatski kolumnista Boris Postnikov (portal "samostanog srpskog tjednika 'Novosti'"), na čiji nam je "učinak" ukazao dnevni list "Danas".

Postnikov potom ističe da Kejvu preko njegove autorske stranice "Red hends fajls" masovno stižu poruke kojima mu se pojašnjava gde zapravo dolazi, premda zanemaruje da pomene da australijski pevač to sigurno zna, budući da u srpsku prestonicu dolazi već više od 30 godina, zahvaljujući veoma velikoj popularnosti.

Elem, hrvatski kolumnista precizira da je "Beograd na vodi" u stvari "Beograd pod vođom Aleksandrom Vučićem", koji je uz pomoć maskiranih kriminalaca pre nekoliko godina rasterao stanovnike Savamale i sravnio im kuće, ne bi li obalu redizajnirao luksuznim zdanjima i basnoslovno skupim kvadratima u skladu s prohtevima investitora iz Abu Dabija.

"Njihovom profitu podredio je državne zakone i urbanističke planove, tako da nastupiti na ovogodišnjem 'Belgrejd river festu' ne znači ništa drugo nego staviti se u službu Vučićevog režima. Ali Kejv ne odgovara", piše Postnikov, te dodaje da se pitanje bojkota koncerta pretvorilo u centralnu dilemu beogradske kulturne scene.

Možda ne odgovara jer je boravio u Srbiji u više navrata, pod različitim političkim režimima – prvi koncert održao je 1990. u beogradskom SKC-u, dakle uoči raspada tadašnje države, potom tek 2008. u Beogradskoj areni, a od 2017. postaje redovniji gost i prestonice i novosadskog "Egzita".

"Publicist, esejist i književni kritičar", kako piše u Postnikovoj biografiji, objašnjava potom kako će slavni muzičar, koji nije imao problema da relativizuje aparthejd i okupaciju palestinskih teritorija", te će teško imati obzira prema svojim beogradskim fanovima i njihovoj averziji spram Vučića, nastupiti tamo gde je "manje-više sve pod direktnom političkom kontrolom jednog čoveka: 'designed and directed by his red right hand'" (što je aluzija na Kejvovu pesmu u kojoj se radi o đavolu).

"Kejvov koncert na platou 'Geozavoda' zaista je samo nastavak 'culture washinga' Vučićevog gentrifikacijskog projekta. I dok se na razvijenom i poštenom kapitalističkom Zapadu dobro zna kojim redom ide gentrifikacija, toliko dobro da su taj redosled odavno opisali čak i internetski mimovi – prvo vam u kvart dođu pankeri, za njima stižu artisti, artiste prate hipsteri, a na kraju vas iz vašeg kvarta isteraju bogati investitori – dotle je u pitoresknoj Srbiji sve nekako naopako", piše Postnikov.

Istina je da se može konstatovati da mnogi Beograđani ne vole "Beograd na vodi" i imaju različita mišljenja o načinu njegovog nastanka, širenju i uopšte mestu takvog megalomanskog projekta u glavnom gradu, ali je sasvim besmisleno uzeti to kao razlog za bojkot koncerta. Treba imati u vidu i da se na prethodnom izdanju "Belgrejd river festa" nije pominjao bojkot velikih svetskih zvezda Andrea Botičelija ili Marize. Mada možda nije adekvatno poređenje budući da takav zvuk nije svojstven ekipi koja se prepoznala u priči "Beograda pod vođom".

Uglavnom, u pomenutoj "dilemi beogradske kulturne scene" ima i glasova razuma, za koje pak Postnikov kaže da pravdaju i sebe i Kejva, a koji ističu besmisao ovakvog poređenja – odlazak na koncert kao vid podrške vlasti isto je kao kad bi se kroz tu perspektivu razmatrala kupovina goriva, mleka ili vožnja brzim vozom, ili novoizgrađenim auto-putem.

Reklo bi se da su stvari vrlo jednostavne – organizatori koncerta rade za novac, Nik Kejv dolazi za novac, a i koncert će gledati oni koji budu želeli, mogli to da plate, jer su ulaznice skuplja nego i za jedan nastup čuvenog Australijanca sa celim bendom, nego za ovaj solo koncert na klaviru.

Zar je nužno da umetnik bude politički osvešćen, poput Rodžera Votersa iz "Pinka flojda"? Nik Kejv je nakon velike tragedije, kada je ostao bez dvojice sinova, aktivniji nego ikad. Nastupa širom sveta, a koncert u Srbiji je tek nastavak trodecenijske priče sa srpskim fanovima.

A ne bi se reklo da je ikada bio podrobnije informisan o njima, budući da je posetio i festival na Kosmetu odakle je objavljena njegova fotka s natpisom "Za ljubav na doku-festu Prizren, 'Republika Kosovo'". Tada se mediji nisu bavili time.

"Aman, čoveče, idi ako hoćeš, nemoj ako ti se ne ide i kraj priče", što zapisa neko na mreži.