Rezolucija o Srebrenici ne treba ni BiH, ni miru, ni stabilnosti u regionu

Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović istakao je da najavljena rezolucija o Srebrenici ne treba ni BiH, ni Srbima, ni Bošnjacima, ni Hrvatima, kao ni miru i stabilnosti u BiH i čitavom regionu.

Cicović je na tribini u Beogradu pod nazivom "Rezolucija o Srebrenici", da li nam u BiH preti povratak u 1991. godinu?" postavio pitanje kome sada treba ta rezolucija?

"Kome treba da se nakon 29 godina ova teška tema zločina koji niko ne spori iznosi na teren politike, međunarodne politike i jednom klasičnom političkom predstavom ruga se i žrtvama i njihovim porodicama", upitao je Cicović.

On je dodao da, nažalost, ovako ne misli političko Sarajevo, koje je bez konsultacija i saglasnosti institucija BiH, entiteta i konstitutivnih naroda usmjereno na pripremu i dostavljanje rezolucije Generalnoj skupštini UN.

"Mi u Republici Srpskoj i u Srbiji razumemo i mislimo da će jedino celovito i istinito sagledavanje ratnih događaja u srebreničkoj regiji, ali i celoj BiH, doprineti jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu sadašnjih i budućih generacija", istakao je Cicović.

On je ukazao da Republika Srpska, njene institucije i njen narod od završetka rata u BiH i potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma izražavaju poštovanje prema svim žrtvama tragičnog sukoba u BiH, saosjećaju sa njihovim porodicama i osuđuju ratne zločine počinjene na svim stranama.

Da je tako i danas, kada je na sceni politička predstava u Generalnoj skupštini UN, pokazuje, rekao je Cicović, i činjenica da je Narodna skupština Republike Srpska 18. aprila na posebnoj sednici usvojila Zaključni izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine i zaključke u vezi sa ovim izveštajem.

"Važno je reći i da su Zaključni izveštaj Nezavisne međunarodne komisije podržali svi srpski politički subjekti, odnosno sve srpske stranke i partije u Republici Srpskoj", istakao je Cicović.

On je podsetio da je ova međunarodna komisija, u kojoj su bili Gideon Grajf, predsednik, te članovi Juki Osa, Stiven Mejer, Lorens Frenč, Rodžer V. Bajart, Marija Đurić, Adenrele Šinaba, Đuzepe Zakarija, Valter Manošek i Markus Goldbah, u svom izveštaju zaključila da je u Srebrenici bilo zločina, ali da to nije genocid.

Poštujući znanje i stručnost ljudi koji su radili u ovoj nezavisnoj međunarodnoj komisiji, kao i napor srpske diplomatije, Cicović je izrazio nadu da će u UN prevladati istina, a ne politički, vojni i ekonomski interesi.

"Međutim, treba biti realan, svet još nije slobodan, politički i vojni interesi pokrili su mnoge istine i tako doveli do mnogih sukoba, ratova, zločina, ratne siročadi", rekao je Cicović.

On je upitao može li se pretpostaviti kako će preko Srebrenice biti namirivani politički i vojni interesi kolektivnog Zapada?

"Možda bi trebalo upitati i podnosioce ove rezolucije i sve koji će za nju glasati može li zločin u Srebrenici pokriti milione zločina koje su počinile države i vojske Zapada širom sveta i odmah odgovoriti - ne može", naveo je Cicović.

Ovaj skup je održan u pres-centru Udruženja novinara Srbije, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i informativno-političkih portala "Sve o Srpskoj" i "Fakti", uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.

Ugledni analitičari, bivše diplomate, advokati i publicisti dali su svoje odgovore na nekoliko ključnih pitanja.