Srbija i Balkan
Mojsilović: Ponosan sam na 1999, hrabrost da stanemo pred nadmoćnijeg neprijatelja u zaštiti otadžbine
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije 1999. bio je na dužnosti načelnika operativnog odseka u komandi 243. motorizovane brigade Prištinskog korpusa
Osećam gorčinu u ustima zbog nepravednog akta agresije na suverenu zemlju i potom povlačenja naših jedinica s prostora Kosova i Metohije, ali i tugu zbog izgubljenih života, uglavnom mladih boraca, izjavio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović.
Mojsilović se u intervjuu za "Politiku" podsetio da ga je agresija NATO-a zatekla na dužnosti načelnika operativnog odseka u komandi 243. motorizovane brigade Prištinskog korpusa i da je na dužnost došao na zahtev tadašnjeg komandanta Prištinskog korpusa generala Vladimira Lazarevića.
Pod neprestanim dejstvom avijacije NATO-a, brigada je svakodnevno izvršavala borbene zadatke u Kačaniku, Uroševcu, Štimlju, Suvoj Reci.
"Sa distance od 25 godina mogu da kažem da sam izuzetno ponosan na vojničke dane iz 1999, na hrabrost starešina, vojnika, civilnih lica i dobrovoljaca Prištinskog korpusa i Treće armije, na komandante jedinica, moje saborce i njihovu rešenost da stanu pred daleko nadmoćnijeg neprijatelja i zaštite otadžbinu", kaže Mojsilović.
Dodaje da danas četvrtinu profesionalnog sastava Vojske Srbije čine oficiri, podoficiri, profesionalni vojnici i civilna lica koji su učestvovali u odbrani otadžbine od agresije NATO-a.
"Njihovo ratno iskustvo i stečena znanja ugrađeni su u svaki segment života i rada Vojske Srbije, i formalno i neformalno, kao deo institucionalnog pamćenja naše vojske koje je ključno za dugoročan kontinuitet i uspeh svake organizacije", navodi Mojsilović.
Govoreći o današnjem stanju, kaže da su sposobnosti specijalnih snaga Vojske Srbije na najvišem je nivou od nastanka ovog tipa jedinica, čak i u poređenju s nekadašnjom, mnogo brojnijom JNA.
On je rekao da se aktivnosti u vezi sa "Projektom 5.000" odvijaju planiranom dinamikom i projekat je već dao odlične rezultate.
Kako pojašnjava, cilj projekta je da Vojska Srbije raspolaže sa oko 5.000 posebno opremljenih i obučenih specijalaca na koje se može osloniti u prevenciji i hitnom odgovoru na krize i pretnje po bezbednost države i građana.
"realizacijom projekta biće značajno unapređeni kapaciteti Vojske Srbije za vođenje specijalnih operacija na kopnu, u vazduhu, na vodi i pod vodom, primenom nekonvencionalnih taktika, metoda i opreme, čime se Republika Srbija svrstava u mali broj zemalja s ovakvim sposobnostima", pojasnio je Mojsilović.
Kako napominje, paralelno sa dogradnjom i povećanjem brojnog stanja, specijalne jedinice opremaju se savremenim naoružanjem i vojnom opremom, od novog streljačkog naoružanja, preko optoelektronske, zaštitne balističke opreme, protivoklopnih i besposadnih sistema, do novih specijalnih vozila i transportera.
Mojsilović je istakao i da profesionalni vojnici predstavljaju svojevrsnu bazu iz koje se popunjavaju druge kategorije kadra, te da im je u skladu s jasno definisanim uslovima, data mogućnost da postanu podoficiri, civilna lica, pa i oficiri, čime bi rešili i svoj radnopravni status pripadnika Vojske Srbije na određeno vreme.
"Aktuelni oružani sukobi iznova u prvi plan stavljaju neophodnost preuzimanja preventivnih zaštitnih mera, odnosno maskiranja na bojištu i stalno povećanje zaštite i otpornosti na dejstva različitih ubojnih sredstava", kaže načelnik Generalštaba uz napomenu da su u tom smislu već preduzete mere u okviru Vojske Srbije.
Dodaje da regionalna saradnja opravdano predstavlja jedan od prioriteta međunarodne saradnje Vojske Srbije, budući da zajedničke aktivnosti sa zemljama u susedstvu doprinose jačanju međusobnog poverenja i razumevanja i da samim tim učvršćuju mir i stabilnost u našem okruženju, kao preduslov za održivi razvoj i opšti napredak.
"Vojska Srbije ima vrlo dinamičnu i sadržajnu saradnju sa većinom zemalja regiona, o čemu govori činjenica da smo prošle godine ugostili načelnike generalštabova Bugarske, Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije, dok sam ja bio u poseti Rumuniji i Mađarskoj na poziv načelnika generalštabova ovih zemalja", kaže Mojsilović.
Podseća da je taj trend nastavljen i ove godine, te da je u zvaničnoj posetio bio načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH.
