Kandidat za predsednika kome Makedonija nije "severna"

U prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji kandidat VMMRP-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova osvojila je 40,08 odsto, dok je aktuelni predsednik Stevo Pendarovski osvojio 19,93 odsto podrške birača, saopštila je Državna izborna komisija.

Njih dvoje će snage odmeriti u drugom krugu predsedničkih izbora 8. maja, za kada su zakazani i parlamentarni izbori.

Političarka koja bi Severnu Makedoniju izvela iz NATO-a: Mi smo zapadna kolonija kojoj treba remont

Gordana Siljanovska Davkova osvojila je 362.650 glasova, a a Pendarovski 180.296 glasova. Treće mesto zauzima Bujar Osmani sa 13,36 odsto glasova, ispred Maksima Dimitrievskog, koji je uspeo da sakupi više od 65. 000 glasova. Arbin Taravari, kandidat albanske opozicije, koju podržava Aljbin Kurti i njegova partija, našao se na petom mestu.

Ostali kandidati, Biljana Veikovska i Stevčo Jakimovski, uspeli su samo da podignu rejting svojim partijama za parlamentarne izbore.

U svim istraživanjima se Gordana Sinjanovska Davkova vidi kao buduća predsednica. Pored toga što je postigla istorijsku prednost u odnosu na sve kandidate, a posebno u odnosu na aktuelnog predsednika koga je pobedila s razlikom od oko 150.000 glasova, ona bi ušla u istoriju kao prva žena predsednica Severne Makedonije. 

Siljanovska Davkova, koja očekuje da joj građani 8. maja, u drugom krugu izbora, verifikuju mandat, još nijednom nije upotrebila ime države Republika Severna Makedonija, koje nalaže Prespanski soprazum, odnosno Ustav RCM, inače promenjen radi ostvarivanja evroatlanskih integracija. To je učinjeno pod pritiskom Grčke, a sada Bugarska otežava položaj Skoplja na evropskom putu tražeći novu promenu Ustava, dovodeći u pitanje makedonski identitet.

Siljanovska Davkova je, vidno raspoložena, ali bez euforije, u svom prvom obraćanju preksinoć rekla je da je za nju ulazak u drugi krug izbora ubedljivom pobedom inspiracija za početak novog vremena za Balkan, ali i za evropske integracije. Pendarovski je vidno neraspoložen izrazio nezadovoljstvo pokazanim rezultatima i naglasio da se ne predaje i da u drugom krugu počinje borbu iz početka.

Javnosti se obratio i lider partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, koji je rekao da se u izbornoj noći čuo i sa liderom albanske opozicije Taravarijem, da mu nakon završetka učešća na predsedničkim poželi uspeh na parlamentarnim izborima. Mickoski je praktično nagovestio da računa na Taravarija kao koalicionog partnera s kojim će najveću albansku partiju DUI, koja je više od decenije u vlasti, smestiti u opoziciju.

Moguća parlamentarna kriza

Ali političku arhitekturu u Severenoj Makedoniji diktiraju albanske partije pa nije isključeno da će doći do parlamentarne krize, budući da su sve te stranke složne u čvrstom zahtevu da žele da se ubuduće predsednik bira u parlamentu, a ne na neposrednim demokratskim izborima.

Koliko su odlučni u tome da ostvare svoj cilj, pokazao je postupak partije DUI, koja je simulirala zasedanje Sobranja, gde je promenjen Ustav, izabran predsednik države, predsednik izvršne vlasti, kao i predsednik skupštine.. Naravno, u tom performansu na sve funkcije su izabrani Albanci. Na skupovima albanskih stranaka vijore se nacionalne, ali i zastave OVK, pod kojima se uz klicanje marširalo Tetovom, Gostivarom i Skopljem, u opštinama u kojima žive Albanci.

Ohridski okvirni dogovor, temelj savremene RSM, podrazumeva učešće u vlasti albanskih partija, pa tako nije isključeno da u vladajuću koaliciju uđe i albanska opozicija koju podržava Aljbin Kurti, jer time bi se otvorio put formiranju komotne parlamentarne većine. 

Šta god da bude, makedonski narod je na sve napade koje doživljava i sa spoljašnjeg, ali i sa unutrašnjeg plana odgovorio većom izlaznošću nego na prethodnim predsedničkim izborima, i to za deset odsto.