Kako su bosanski muslimani podelili Jevreje: "Poricatelji genocida" u Srebrenici i oni drugi

Profesor prava na univerzitetima Kornel i Kolumbija Menahem Rozensaft, sin preživelih logoraša iz Aušvica i Bergen-Belcena, nedavno je polemisao sa izraelskim istoričarom i direktorom centra "Simon Vizental" Efraimom Zurofom zbog njegovog stava da nije bilo genocida u Srebrenici.

Menahem Zurofa naziva "poricateljem genocida" i objašnjava u tekstu objavljenom na portalu "Tajms ov Izrael" kako su "bosanski četnici", kako ih naziva, izvršili genocid nad 8.000 muslimana težeći još od raspada SFRJ da osnuju svoju "pan-srpsku" državu, zbog čega su i sproveli "divljačku kampanju" da se otarase Bošnjaka i Hrvata sa većinski srpskih teritorija.

Odsustvo bilo kakve empatije za srpski narod koji je bio žrtva genocida u Drugom svetskom ratu, kada su stradale stotine hiljada ne samo muškaraca, nego i žena i dece, kao i odsustvo bilo kakve empatije za stradanje Srba tokom ratova devedesetih godina, vrlo je upadljivo.

Ne zbog autorovog stava o Srebrenici. Već zbog njegovog principa koji izlaže u ovom tekstu: "ne mogu mirne savesti da osuđujem počinioce genocida u kome su poginuli moj brat, deda i baka osim ako ne osudim i počinioce svih drugih dela genocida… ne mogu mirne savesti da žalim mog brata kao žrtvu genocida, ako isto tako ne žalim i sve druge žrtve genocida".

Profesor Menahem zamera svom sunarodniku Zurofu što se nije pozvao na presude međunarodnih sudova o Srebrenici i da relativizuje pojam genocida kada je u "Džeruzalem postu" nedavno napisao da "svako ko je upoznat sa tim događajem, kao i originalnom definicijom genocida dobro zna da se zločin koji su počinile srpske snage ne uklapa u definiciju genocida".

Moglo bi se samo spekulisati koliko je profesor Menahem upoznat sa tim događajem, ali nepobitna je činjenica da je dobro upoznat sa radom Memorijalnog centra Potočari.

Naš izbor

Rezolucija o Srebrenici uzdrmala Ist River: Kolektivni jug se digao protiv Kolektivnog zapada

Kako je izvestio Asošijejted pres, profesor Menahem je prošle godine, kao glavni savetnik Svetskog jevrejskog kongresa, predvodio jevrejsku delegaciju koja je učestvovala na julskoj komemoraciji u Srebrenici.

"Ako mi kao Jevreji i kao muslimani shvatimo da nas udružuje bol, možemo konstruktivno da radimo na tome kako bismo stvorili svet izvan patnje u kojoj (genocid) postaje nezamisliv", rekao je Rozensaft na konferenciji u Srebrenici posvećenoj "očuvanju kolektivnog sećanja na žrtve genocida i suprotstavljanju poricanju Holokausta i genocida".

U Srebrenici je Menahem bio i krajem januara ove godine, kada su delegacije Jevreja i muslimana obeležile Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i iz Srebrenice pokrenule inicijativu čiji je cilj "zagovaranje mira i sprečavanje budućih genocida", kako je preneo "Tajms ov Izrael".

Na ovom događaju, predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci izjavio je da se nada da će Ujedinjene nacije proglasiti 11. jul za dan sećanja na žrtve "masakra" u Srebrenici.

A kako stvari stoje sa Zurofom?

U tekstu u "Džeruzalem postu" na koji je reagovao Menahem, on piše da postoji tendencija poređenja svega i svačega sa Holokaustom, kao i da se pojam genocid sve češće upotrebljava za slučajeve koji to nisu.

"Poslednjih decenija optužbe za genocid postale su političko oruđe koje se koristi protiv neprijatelja da bi se ostvarila geografska i/ili finansijska dobit uz traženje izgubljene teritorije i/ili reparacije za nastalu štetu".

Zurof je u ovom tekstu ukazao na nešto što je sunarodnik profesor prava zaboravio da pomene: da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija ranije samo jednoglasno donosila odluke o genocidu jer se radi o najtežoj kvalifikaciji za koju je potrebno pažljivo razmatranje i jednoglasni dogovor, kako je obrazložio. Nazvati Srebrenicu genocidom bez takvog konsenzusa značilo bi ne samo prekinuti tradiciju već i zamagliti značaj pojma, naveo je Zurof.

"Konačno, moguće posledice za Izrael su posebno zabrinjavajuće. Obrazloženje korišćeno u ovoj rezoluciji bi se vrlo lako moglo pogrešno primeniti na druge sukobe, uključujući i akcije Izraela u Gazi. Takav presedan rizikuje političku zloupotrebu termina genocid", napisao je Zurof, a kritikovao Menahem.

Zbog "poricanja genocida u Srebrenici" 2019. problematizovan je i ugledni stručnjak za Holokaust i savetnik Jad Vašema Jehuda Bauer koji je takođe za srpske medije 2015. izjavio da se ne bi složio sa definicijom da se u Srebrenici dogodio genocid, ali i da je masovnih ubistava bilo na svim stranama tih devedesetih godina prošlog veka.

Njegova izjava gde ponavlja ovakav stav emitovana je nedavno kao najava za dokumentarac o Srebrenici.

Profesor Izrael Černi, direktor Instituta za Holokaust i genocid u Jerusalimu u autorskom komentaru iz 2019. napisao je da ga je uznemirio izveštaj "Hareca" da "izraelski stručnjaci i bivši zaposleni Jad Vašema sada pomažu srpskim revizionistima iz Republike Srpske koji poriču genocid nad Bošnjacima, ili u slučaju profesora Jehude Bauera negiraju da su masovna ubistva u Srebrenici predstavljala genocid".

On je izveštaj "Hareca", sa kojim se slaže, hteo da dopuni informacijom o "izraelskom prisustvu u Srebrenici", pa je napisao da je u julu 2007. godine sazvao konferenciju Međunarodne asocijacije stručnjaka za genocid (IAGS) upravo u Srebrenici.

Bećković: Nemci oprostili sebi najstrašnije zločine nad Srbima

Jevrejin se nalazio i na čelu Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine, koju je formirala RS, a koja je utvrdila da najveći broj tela osoba koje su mogle sadržavati primarne grobnice ne prelazi 3.715.

Bio je to Gideon Grajf koji je 2022. pokušavao da objasni za "Harec" da se ne bave izvrtanjem istorijskih činjenica i da se sa uvažavanjem odnose prema svakoj žrtvi.

Međutim, kako ni on nije mišljenja da je zločin u Srebrenici genocid, u izraelskom mediju na njegov rad i izjave osvrnuo se (ponovo) Menahem Rozensaft, koji je tada bio na funkciji izvršnog potpredsednika Svetskog jevrejskog kongresa, a koji je rekao da nikakvo vrdanje i sofizmi s Grajfove strane ne mogu da promene "fundamentalnu činjenicu da su parametri zločina genocida navedeni u Konvenciji o genocidu i da su ih uzastopni sudovi više puta i dosledno primenjivali na Srebrenicu".

Dalji obrt bio je već bizaran: zbog stavova o Srebrenici nemačka vlada, osetljiva valjda na "poricatelje genocida", odustala je od davanja nacionalnog priznanja izraelskom istoričaru Grajfu.

Nekoliko godina kasnije, u ove naše dane, u još bizarnijem obrtu, Nemačka postaje jedan od dva inicijatora rezolucije o genocidu.