Srbija i Balkan
Bombardovanje kineske ambasade: Više od greške, manje od odgovornosti
Niko nikada nije poverovao u loš holivudski scenario o grešci, a istraživanje londonskog "Obzervera" i "Politikena" iz Kopenhagena, čiji su izvori tvrdili da je posredi bilo namerno bombardovanje, ubrzo je zaboravljeno
Kada je pet navođenih NATO bombi 7. maja 1999. godine pogodilo i razorilo kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši troje kineskih novinara, Su Đinhua, njegovu suprugu Džu Jing i Šao Junhuan, tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, uputio je izvinjenje NR Kini.
Nezvanični izvori pominju da najmanje jedna bomba, a možda i dve, nisu eksplodirale. Da jesu, kažu ovi izvori, broj stradalih i obim razaranja bio bi znatno veći.
Amerikanci su to nazvali greškom.
Cilj raketa, saopštili su, trebalo da bude obližnja Savezna direkcija za snabdevanje i nabavku, a ne ambasada, čije su se koordinate našle na nišanu bombardera.
Zaboravljeno novinarsko istraživanje
Direktor Centralne američke obaveštajne agencije (CIA), Džordž Tenet, pred Kongresom je u vezi sa ovom tragedijom svedočio da je CIA pogrešno utvrdila koordinate za gađanje vojnog cilja u istoj ulici.
U jesen 1999. godine, londonski "Obzerver" i "Politiken" iz Kopenhagena objavili su rezultate istrage bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, pozivajući se na neimenovane izvore.
Rezultati tih novinarskih istraživanja pokazali su da je kineska ambasada bombardovana namerno, jer se "smatralo" da služi kao komunikaciona transmisija jugoslovenske vojske.
Nama dobro poznata Medlin Olbrajt ovo novinarsko istraživanje nazvala je "bezobraznim", a nama takođe dobro znani Robin Kuk je rekao da "ne postoji nijedan jedini dokaz za takvu tvrdnju".
Premda su greške moguće, u loš holivudski scenario o grešci niko nikada ili barem do kraja nije poverovao, ali je novinarsko istraživanje "Obzervera" i "Politikerna" ubrzo zaboravljeno.
Istraživanje "Njujork tajmsa": galimatijas propusta i nestručnosti
U razmeni kineskih optužbi da je ambasada u Beogradu bombardovana namerno i američkih izgovora da je posredi bila nenamerna greška, "Njujork tajms" je u jesen 1999. godine sproveo možda najopsežniju istragu ovog slučaja.
Intervjuisano je tridesetak pripadnika NATO snaga u SAD i Evropi, Pentagonu i CIA.
Još na početku, sasvim je bilo izvesno da će rezultati tog istraživanja teško uprti prstom u NATO i američku vojsku kao odgovorne za bombardovanje kineske ambasade, ali je donelo nekoliko zanimljivih detalja.
Bombardovanje je moglo da bude izbegnuto
Ispitanici su, svi odreda, izjavili da nisu videli bilo kakav dokument u kome se govori o ispaljivanju projektila na ambasadu, niti je, navodno, bilo kakvo odobrenje dato da se to učini.
Ukratko, skoro da niko ništa nije znao.
Bombardovanje kineske ambasade stoga je prikazano kao "rezultat greške nagomilane zbog nesposobnosti i lošeg prosuđivanja na raznim mestima – od žurbe da se odobre mete, do (upitnog) oslanjanja na nestručne službenike i neobjašnjivog propusta da se konsultuju ljudi koji su mogli da spreče katastrofu".
Iako je sprovedeno pod snažnim imperativom dokazivanja nepostojanja namere, jer niko od ispitanika na visokim pozicijama u NATO savezu i CIA navodno nije znao ništa o naređenjima, istraživanje "Njujork tajmsa" pokazalo je, ipak, da je bombardovanje, pa makar posmatrano i kao greška, moglo da bude izbegnuto.
Tako je doslovno navedeno u tekstu ovog lista objavljenom 17. aprila 2000. godine.
"Retrospektivno, rekli su (ispitanici, prim aut.) da je bombardovanje, ako nije nameravano, moglo biti izbegnuto na nekoliko tačaka na tom putu", navedeno je u izveštaju.
Otpušteni službenik – delegiranje odgovornosti na niže nivoe
Jedanaest meseci nakon bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, direktor CIA, Džordž Tanet, otpustio je jednog oficira srednjeg ranga koji je, navodno, "stavio iks" na "ono što se ispostavilo da je ambasada". Kažnjeno je još šestoro zaposlenih, uz obrazloženje da su službenici CIA "na svim nivoima odgovornosti" doprineli bombardovanju ambasade.
"Pentagon nije sproveo sopstvenu reviziju, ali zvaničnici administracije kažu da je to pitanje sada zatvoreno. Kina je odbacila disciplinske mere gospodina Teneta kao neadekvatne", navedeno je u tekstu "Njujork tajmsa".
Iz ovoga sledi da su visoki zvaničnici svu odgovornost za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu pokušali da prebace na pleća službenika srednjeg i nižeg ranga, ne preuzimajući direktnu odgovornost za ovaj tragični događaj.
Izvesno, bio je to novi udarac namenjen Pekingu: čitava tragedija, ubistvo troje novinara i rušenje zgrade ambasade, trebalo je da bude okončano disciplinovanjem službenika nižeg nivoa, iako je sam "Njujork tajms" lanac, tobože slučajno, načinjenih grešaka nazvao bizarnim.
"Ovo je bila greška koju su dodale greške", rekao je pomalo neodređeno podsekretar Tomas R. Pikering, čiji je zadatak bio da objasni napad Kinezima.
Prema istraživanju "Njujork tajmsa", čak i neki od onih koji prihvataju američka uveravanja, da je bombardovanje ambasade bilo slučajno, kažu da veruju da krivicu još nisu podelili svi oni koji su doprineli takvom ishodu bombarderske misije.
"To je bio sistemski problem", rekao je predstavnik Porter Gos, republikanac sa Floride, koji je tada bio predsedavajući Stalnom izabranom odboru za obaveštajne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
"To nije bio problem samo CIA. Činjenica je da bi, barem u Pentagonu, neko trebalo da ustane i kaže da nije kriva samo agencija. Otpustiti jednu osobu i pustiti sve druge agencije, uključujući Belu kuću, ne čini pravdu", naveo je ovaj američki zvaničnik.
NATO je imao samo 219 ciljeva
Teško je zamisliti da je ono što je "Njujork tajms" preneo zaista istinito, a to je da je NATO uoči bombardovanja imao svega 219 označenih ciljeva u Srbiji, uglavnom pozicije protivvazduhoplovne odbrane i vojne komunikacije.
Kriza na Kosovu i Metohiji eskalirala je još 1998. godine. Teško je zamisliti da je najveći vojni savez čekao sam početak agresije na Srbiju, da počne sa pravljenjem spiska potencijalnih meta.
Prema "Njujork tajmsu", NATO savez je još prve noći gađao otprilike četvrtinu od 219 početnih ciljeva.
Proizvodnja ciljeva
List navodi reči jednog od NATO oficira koji je navodno rekao da su tada shvatili da Milošević neće izaći na travnjak sa belom zastavom.
To je, po "Njujork tajmsu", značilo pronalaženje novih meta.
"Dok su se diplomate mučile oko toga da li da počnu da bombarduju politički osetljivije ciljeve, uključujući i one u Beogradu, vojni komandanti NATO saveza, koji su četiri decenije planirali rat protiv Sovjetskog Saveza, našli su se krajnje nespremni za zadatak da izaberu ciljeve za ovu vrstu vazdušne kampanje", naveo je "Njujork tajms".
NATO je, prema analizi "Njujork tajmsa", imao dva centra za određivanje ciljeva, u Zajedničkom centru za analizu u Velikoj Britaniji i u evropskom sedištu vazduhoplovnih snaga u Nemačkoj. U oba centra glavnu reč vodili su Amerikanci.
Kako se rat nastavljao, Amerikanci su određivali 10 do 12 novih ciljeva dnevno, dok su saveznički piloti i mornari, prema "Njujork tajmsu", bombardovali i gađali dvostruko većom brzinom.
Početkom aprila 1999. godine, general-potpukovnik Majkl C. Šort, komandant vazduhoplovstva alijanse, nastavio je da postavlja taj problem tokom jutarnjih video-konferencija NATO komandanata.
"Ponestaje mi meta", zavapio je jednog jutra, prema rečima jednog policajca koji je bio tamo.
General Vesli Klark upitao je, navodno, zašto na svom stolu nema 4.000 meta.
Do sredine aprila, general Klark je prepolovio svoj zahtev, a obaveštajni direktor Vazduhoplovnih snaga za Evropu, brigadni general Nil T. Robinson, složio se sa tim.
Razrada priče koja je trebalo da opravda bombardovanje kineske ambasade
Sudeći prema izjavama nekoliko zvaničnika, koje je preneo "Njujork tajms", cilj određivanja novih meta postao je opsesija.
Svakog jutra, general Robinson je obaveštavao svoje komandante o napretku. Posle mesec dana, Amerikanci i njihovi saveznici imali su "samo" 400 fiksiranih ciljeva, ne računajući tenkove, radare i oruđa koja su piloti pokušavali da pogode na prostoru Kosmeta.
Zanimljivo, glavnokomandujući, general Klark, odbio je da bude intervjuisan u okviru istraživanja "Njujork tajmsa".
Prema drugim izvorima, Klark je počeo da širi obim ciljeva na električne mreže i komercijalne objekte, kao što su skladišta duvana i fabrika automobila u Kragujevcu.
"Uništili ste gotovo sve vojne mete od značaja", rekao je pomoćnik generala Klarka. "Šta sada radite? Počinjete da tražite druge mete", naveo je list reči jednog od zvaničnika.
Do kraja agresije, NATO je "proizveo" samo 1.021 fiksnu metu. Od toga su bombardovali oko 650.
"Grešaka je bilo vrlo malo"
Neki visoki zvaničnici su rekli da, koliko god da je proces bio haotičan, na kraju je ipak bilo vrlo malo grešaka.
Ali zvaničnici u Evropi i Vašingtonu su tvrdili da, kako je pritisak na ciljeve intenziviran, predlozi nisu bili tako temeljno razmotreni koliko su mogli – ili je trebalo – da budu, iako se, na primer, u Persijskom zalivu događalo da komanda pošalje bombardere u napad na navodni "obaveštajni bunker" za koji se ispostavilo da je bio sklonište ispunjeno ženama i decom.
Ukratko, NATO oficiri su "videli" priliku da unište sedište Federalne direkcije za snabdevanje i nabavku, za koju je "sumnjala" da je umešana u krijumčarenje raketnih komponenti Libiji i Iraku.
Eto lakog objašnjenja. NATO je nehotice pomešao krijumčare raketa sa kineskom ambasadom.
"Dok mi i onako bombardujemo, evo mete koja bi trebalo da ima veliku korist za naciju i ono što radimo", rekao je jedan od zvaničnika.
Drugi, manje glasni, tvrdili da je pomenuta direkcija ograničena na snabdevanje srpskih snaga bezbednosti.
Možemo li pravno da opravdamo bombardovanje?
"Čak i tako, kada su zvaničnici agencije razgovarali o predloženoj meti (koja je na kraju bila kineska ambasada, nap. aut.) na najmanje tri sastanka, više su vremena razgovarali o tome da li mogu pravno opravdati napad prema međunarodnim pravilima ratovanja, nego o lokaciji samog štaba", navodi "Njujork tajms".
Oficiri, prema "Njujork tajmsu", nisu bili posebno stručni niti su poznavali Balkan.
Niko od umešanih u bombardovanje kineske ambasade nije identifikovan, a prema anketiranim zvaničnicima oficir koji je "prihvatio najviše krivice", a Tenet ga je tobože otpustio, u stvari bio penzionisani vojni oficir koji u diviziji bio angažovan po ugovoru.
Rečeno mu je, navodno, da locira sedište pomenute robne direkcije i da počne sa radom. On je, opet navodno, 9. aprila pozvao Nacionalnu agenciju za slike i mapiranje u predgrađu Vašingtona, tražeći mapu Beograda.
Koristeći dobijenu kartu i dve turističke karte, oficir je pokušao da locira "štab", pritom opremljen samo adresom.
A onda sledi mistifikacija: adresa Bulevar umetnosti 2 na Novom Beogradu potiče iz pisma koje su obaveštajci navodno presreli.
To je potpuna besmislica, jer je adresa pomenute direkcije bila lako dostupna, uključujući i internet sajt njene uprave.
Mapa koja je dobijena, potiče iz 1997. godine, prema "Njujork tajmsuž", ali, opet navodno, uopšte ne sadrži nazive ulica, ali prikazuje glavne znamenitosti.
Dizajnirana je, rekao je jedan visoki obaveštajni zvaničnik, za kopnene operacije, poput evakuacije osoblja iz američke ambasade.
Jedna od znamenitosti na toj mapi, na primer, bilo je sedište Socijalističke partije Srbije, koja se nalazi u paralelnoj ulici Milentija Popovića, koju je NATO bombardovao tokom rata.
Znajući za tu adresu i adresu drugih zgrada u istoj ulici, oficir je tehnikom zvanom "resekcija i ukrštanje" locirao ono što je mislio da je sedište robne agencije.
U izveštaju "Njujork tajmsa" sledi splet neverovatnih događaja i okolnosti koje su "proizvele" grešku, pritom "nehotičnu".
Tu grešku je, prema rečima zvaničnika, pogoršala inicijativa oficira koji je locirao metu. Napravio je ono što je jedan zvaničnik nazvao "površno savršenim" predlogom tako što je sa vojnog bezbednog intraneta preuzeo formular za ciljanje i popunio ga u svim detaljima.
"Ova meta je došla sa aurom autoriteta jer je dolazila iz CIA-e", rekao je Džon Džej Hamre, koji je nedavno napustio mesto zamenika ministra odbrane.
"Kao i kod većine napada tokom rata, posebno napada na Beograd, planiranje i izvođenje su radili Amerikanci. U napadima koji su uključivali prikrivene lovce B-2 i F-117, mnogi detalji o napadima su klasifikovani kao 'US samo'", uglavnom zbog straha od otkrivanja tajni o tim letelicama.
Analitičar organizacije koja je izradila mapu bezuspešno je pokušao da dogovori sastanak između sa oficirom CIA. On je 3. maja napravio još šest snimaka zgrade i okoline, što je skeptičnom službeniku potvrdilo da meta, koja je kasnije pogođena, nije bila direkcija, navodi "Njujork tajms".
Ubistvo odgovornog oficira
Objašnjenjima iz Vašingtona, ipak, malo ko je poverovao. A onda je, deset godina nakon bombardovanja kineske ambasade, bivši službenik CIA, po imenu Vilijam Benet, ubijen 22. marta 2009. godine u blizini svoje kuće u Lensdaunu, u državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške povrede.
Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini Vašingtona, ne bi dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi nisu potvrdili časopisu "Forin polisi" da je 57-godišnji Benet bio odgovoran za "grešku" zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska ambasada u Beogradu.
