Srbija i Balkan
Usvojen EU Plan rasta za Zapadni Balkan: Za Srbiju i "Kosovo" uslov više od ostalih da dobiju novac
U saopštenju koji je izdao Savet EU se ističe da je glavni cilj da se podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU
Savet Evropske unije je dao konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu u regionu.
Ovom odlukom su okončane sve procedure i neposredno nakon objavljivanja u Službenom glasniku EU, odluka stupa na snagu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Od tog trenutka, partneri sa Zapadnog Balkana će biti pozvani da podnesu svoje Reformske agende Komisiji, izlažući socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu u naredne tri godine.
Glavnu reč u odobravanju financijskih sredstava imaće države članice EU.
Isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama.
Kada preduslovi za podršku nisu ispunjeni ili više nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
Plan rasta za Zapadni Balkan pokrivaće period između 2024. i 2027. godine, a planira se da se za zemlje regiona obezbedi šest milijardi evra.
Od ove sume, dve milijarde evra su u obliku grantova odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa veoma povoljnim ratama.
U saopštenju koji je izdao Savet EU se ističe da je glavni cilj da se podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU.
Finansijskim sredstvima se planira da se podrži niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.
Posebna pažnja treba da se posveti tome kako će zemlje Zapadnog Balkana među merama u Reformskoj agenda doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Opšti preduslovi za podršku EU u okviru Plana rasta obuhvataju nastavak podrške i poštovanja efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i garantovanje poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina, navodi RSE.
Srbija i tzv. Kosovo imaju uslov više, a koji se odnosi na normalizaciju odnosa.
Prema usvojenoj odluci, prenosi RSE, "da bi ove dve zemlje imale korist od Plana rasta, one se moraju konstruktivno angažovati sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa primene, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa".
