Stara priča, nove ucene: Novac iz EU kada priznamo "Kosovo" i uvedemo sankcije Rusiji

Usvojena zajednička pozicija zemalja članica kluba 27, sa starim pritiscima upakovanim u nove deklaracije, ponovo je potvrdila da su politički i geostrateški kriterijumi iznad svih stali, kako u povratku na evropskom putu, tako i u uslovima za pristupanje EU fondovima, pišu "Novosti".

Prema usvojenoj deklaraciji, ukoliko Srbija želi učestvuje u raspodeli kolača Plana rasta za Zapadni Balkanu u iznosu od 6 milijardi evra, osim "poštovanja demokratskih mehanizama", uključujući slobodne i poštene izbore, preduslov je da sa tzv. Kosovom započne pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, ali i da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela.

RT Balkan istraživanje: "Inatljivi" Srbi sve više protiv antiruskih sankcija

Ovo su samo neke od ključnih prepreka Srbije na putu ka kasi EU, koje su usvojene u Briselu na nivou ambasadora članica.

S obzirom na čvrste "crvene linije" naše zemlje o pitanju neprihvatanja spornih delova Ohridskog sporazuma , koji podrazumevaju priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova i prijem lažne države u međunarodne organizacije, pristup novčanoj pomoći, kako konstatuju, biće otežan.

"Preduslov za dobijanje sredstava je da zemlje Zapadnog Balkana poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna ljudska prava. Neophodan je i konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa ka potpunom sprovođenju svih obaveza, koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji  i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu, navodi se u dokumentu.

Planovi reformi, koji će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže, navodi se u zajedničkom stavu EU , objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i  kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU. Ili u prevodu, pojašnjavaju "Novosti", Beograd bi trebalo da obaveštava Brisel o konkretnim koracima koje je preduzeo za uvođenje sankcija Rusiji i distanciranje od Kine.

Ucene, usklađivanje, normalizacija, ali ništa od proširenja: Dva izveštaja pred evroposlanicima

Diplomata Zoran Milivojević smatra da se ovim putem potvrđuje da su geopolitički interesi važniji od onih koji su u odnose na standardne kriterijume kao što su vladavina prava i demokratske institucije.

Jasno je da će uslov za Srbiju biti uvođenje sankcija Rusiji, kao i normalizacija odnosa sa Prištinom na bazi Ohridskog sporazuma, istakao je Milivojević za "Novosti" i dodao da su to sve politički kriterijumi, kojima se Srbija uslovljava, a koji se ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima.

"Postoji opasnost da naša zemlja, imajući u vidu naše čvrste pozicije po ovim pitanjima, ostane isključena iz dodele ovih sredstava. Ovo su svakako dodatni pritisci na Srbiju koji ne važe za druge zemlje i odražavaju dvostruke poglede EU", zaključuje Milivojević.

Zajednička pozicija predstavlja mandat za pregovore sa Evropskim parlamentom, čije je odobrenje potrebno da bi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je EU usvojila u novembru, postao operativan.

Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove, prati ispunjavanje navedenih preduslova pre nego što sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške.

Komisija obaveštava Savet EU o ispunjenosti preduslova pre slanja novca.

Plan rasta za Zapadni Balkan obuhvata finansijsku podršku, od dve milijarde evra bespovratnih grantova i četiri milijarde povoljnih kredita.

EK je ovaj plan usvojila 8. novembra prošle godine, zajedno sa godišnjim paketom za proširenje. On se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanse šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.