Srbija i Balkan
Spomen na Dan pobede: Crvenoarmejci pali za oslobođenje Evrope, po svojoj želji sahranjeni u Beogradu
Šta je hrabre momke koji su dolazili iz dalekih predela SSSR-a i vodili pobedničke bitke od Finske do Dunava - gde su u blizini Budimpešte i izgubili život u jednoj od najkrvavijih opsada - motivisalo da budu sahranjeni u našem glavnom gradu
"Poginuo kod Budimpešte, po svojoj želji sahranjen u Beogradu", poruka je sa nekoliko nadgrobnih spomenika heroja Crvene armije koji su se borili za oslobođenje Evrope i tadašnje jugoslovenske prestonice od nacističke okupacije.
Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležen je danas polaganjem venaca i šetnjom "Besmrtnog puka", a redakciji RT Balkan za oko su zapela imena sovjetskih oslobodilaca koji su za mesto večnog spokoja odabrali baš Beograd.
Kao što je upitao jedan korisnik društvene mreže Iks, šta je hrabre momke koji su dolazili iz dalekih predela SSSR-a i vodili pobedničke bitke od Finske do Dunava - gde su u blizini Budimpešte i izgubili život u jednoj od najkrvavijih opsada - motivisalo da budu sahranjeni u našem glavnom gradu.
Вазда су ми најдирљивији били гробови совјетских војника који су погинули код Будимпеште а по својој жељи сахрањени у Београду. Шта је тачно момку из Пензе или Саранска значио Београд, чиме се за њих он разликовао од других градова које су ослобађали? Никад нећемо знати.Слава им pic.twitter.com/ov2j73ao8S
— Черновић (@dobojskig) May 9, 2024
Uvidom u dokumentaciju na ruskom sajtu "Pamjat naroda", vidi se ko su bili sovjetski vojnici koji su izginuli u bitkama od 1941-1945. godine.
O kapetanu Evgeniju Petroviču Ivanuškinu znamo da je rođen 25.12.1914. godine. Poginuo je u blizini Budimpešte, ali tačan datum smrti nije poznat.
Viktor Ilič Zavaruhin rođen je 1914. godine u Kremenkulu u Čeljabinskoj oblasti. Imao je čin majora, a poginuo je 12. februara 1945. godine.
Ivan Aleksandrovič Strižov bio je pukovnik. Rođen je 18.septembra 1903. godine u Saransku, Mordovska oblast u središnjoj Rusiji. Nosilac je Ordena Crvene zvezde. Umro je "od ranjavanja" 12. decembra 1944. godine, sahranjen u Beogradu.
U odgovoru na žalbu njegove supruge Olge Efimovne načelniku Kudinovu, on uverava udovicu Strižov da je njen suprug podlegao ranama zadobijenim u borbi, a ne od strane svog ađutanta.
"Vaš muž je bio teško ranjen u borbi, njegova herojska smrt je ogroman gubitak za Crvenu armiju!", navodi se u pismu od 12. januara 1946.
Pukovnik Boris Zalmanovič Filkin ranjen je kod Budimpešte i preminuo je 11. decembra 1944. Sahranjen je u Beogradu.
Konstantin Fedorovič Bezdelov, imao je čin kapetana. Rođen je 1916. godine, umro "od ranjavanja" 19. decembra 1944. godine. Sahranjen po sopstvenoj želji u Beogradu. Takođe je odlikovan Crvenom zvezdom, Medaljom časti, Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena i medaljom "Za odbranu Kavkaza".
U Beogradu je danas održana centralna državna ceremonija povodom 79 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Venci su položeni i na Spomenik crvenoarmejcu, i na Spomenik večne vatre.
U Beogradskoj operaciji, koja je trajala od 21. septembra do 22. oktobra 1944, a čiji je krajnji cilj bio oslobođenje Beograda, pored jedinica Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, učestvovalo je i oko 300.000 boraca Crvene armije, a poginulo ih je oko 1.000.
Bitka za Budimpeštu je po broju žrtava uporediva je sa opsadama Berlina i Staljingrada. Crvena armija započela je ofanzivu prema Budimpešti 29. oktobra 1944. Više od milion vojnika je podeljeno u dve operativne manevarske grupe koje su jurišale na grad, sa ciljem da ga odseku od ostatka nemačkih i mađarskih snaga. Sovjetske jedinice ušle su u istočna predgrađa Budimpešte 7. novembra.
Dok su bili na 20 kilometara od starog grada, vrlo malo stanovnika želelo je da napusti grad. Crvenoarmejci su nastavili su ofanzivu 19. decembra, da bi sedam dana kasnije, 26. decembra, zauzeli put koji spaja Budimpeštu sa Bečom, čime je grad opkoljen. Vermaht i Vafen SS započeli su operaciju "Konrad", ali su 12. januara 1945. primorani na povlačenje - operacija nije uspela. Dana 13. februara 1945, nacisti su se konačno predali.
Za sovjetske snage, opsada Budimpešte je predstavljala finalnu probu pred bitku za Berlin. Pobeda im je takođe otvorila put ka Beču, koji je pao dva meseca kasnije.
Dan pobede nad fašizmom obeležava se u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je bezuslovnom kapitulacijom Nemačke okončan Drugi svetski rat.
Kapitulaciju je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, dok je u ime Sovjetskog saveza potpisnik bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.
