Srbija i Balkan
Sreto Tanasić: Rodno osetljiv jezik – nasilje nad srpskim identitetom
Jezik je poslednji čuvar srpskog integriteta i suvereniteta, zato se Zakon o rodnoj ravnopravnosti mora povući i uskladiti sa srpskom stvarnošću, istakao je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić izjavio je, povodom stupanja na snagu obaveze iz Zakona u rodnoj ravnopravnosti o korišćenju rodno osetljivog jezika od 21. maja, da je taj zakon nepopravljiv i da u njemu nema ničeg što valja i što može biti prihvatljivo budući da jezička struka nije ni učestvovala u izradi tog zakona niti je konsultovana.
"Zato smatram da se taj zakon mora povući i uskladiti sa srpskom stvarnošću u kojoj je jezik bitan element. Novi zakon mora voditi računa o upotrebi srpskog, a ne nekog fantomskog jezika. Ne može se vršiti jezički inženjering. Mora se polaziti od jezika kao bitne činjenice u društvu i dozvoliti da prati, u skladu sa svojim unutrašnjim zakonima i tvoračkim sposobnostima, stvarnost. A u ovom slučaju su stvorene neke nove reči, mnogo uvredljive za žene, pogrdne, koje izazivaju podsmeh, nedoumicu", rekao je Tanasić za "Politiku".
Naglasio je da nije tačno da se struka bori protiv reči ženskog roda, kao i da nije tačno da želi da stavi rampu kako ne bi nastala više nijedna reč toga tipa, te podsetio da u jednotomnom rečniku Matice srpske postoji više od 2.000 reči za zvanja, zanimanja, položaj, vrstu koje su gramatičkog ženskog roda, ali da su one nastale u skladu s potrebama, a ne putem jezičkog inženjeringa.
"Ako ovi propisi počnu da se primenjuju, na osnovu njih nije moguće napraviti nikakvu gramatiku, nema nam ni valjanog rečnika, jer tvorci zakona alhemijom nastoje da promene nešto što nastaje prirodno", dodao je Tanasić.
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika je rekao i da je na okruglom stolu koji je organizovala Matica srpska zaključeno da su pisci ovog zakona obmanuli Narodnu skupštinu i visoke državne organe govoreći da je posredi obaveza prema Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, postoje jedino preporuke kako bi se izbegla diskriminacija, ne u formi u kojoj čini kod nas.
"Francuska, zemlja koja mnogo duže neguje i proučava svoj jezik rekla je da ovakvo nešto kod njih ne dolazi u obzir, a to je učinila nedavno i Bavarska, u Nemačkoj", naglasio je Tanasić.
Odgovarajući na navod da se među argumentima koji idu u prilog ovom propisu o upotrebi rodno osetljivog jezika navodi i taj da je srpski jezik diskriminatoran, istakao je da to nema veze sa istinom i da postoje studije o sistemu srpskog jezika koje pokazuju kako se na različitim nivoima, na različite načine i u različitim prilikama ukazuje o kojoj osobi je reč.
"Zato je najgrublja neistina, da ne kažem neku precizniju srpsku reč, da je diskriminatoran. Srpski jezik nikada to nije bio i ne može biti", rekao je Tanasić, te dodao da je nekada nepotrebno posegnuti za stranim rečima, ali to nije pitanje nesposobnosti jezika da nešto izrazi nego pitanje lenjosti da se potrudimo i pronađemo adekvatnu srpsku reč.
Naglasio je i da je ovo nasilje nad srpskim jezikom deo sistema koji teži promeni srpskog identiteta.
"A jezik je, sa Srpskom pravoslavnom crkvom, u srži srpskog duhovnog, nacionalnog identiteta i kulturnog obrasca. Zato se ne može promeni ni svest kod Srba, stvoriti neki novi Srbi, neki Srboidi, a da se ne promeni jezik. Jezik je, slobodno možemo reći, poslednji čuvar srpskog integriteta i suvereniteta", zaključio je Tanasić za "Politiku".
