Lepotica i zver: Novo ruho zgrade Beledije u Sarajevu ili kako su zamenjene teze

U maju 1941. godine, tačnije 12. maja, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, iz svog doma u epicentru Sarajeva, iz sedišta Mitropolije dabrobosanske, u ustaški zatvor Beledija odveden je mitropolit Petar (Zimonjić), nikada se nije vratio, ne znamo gde počiva, piše "Pravoslavlje" u najnovijem broju.

Novine srpske Patrijaršije podsećaju da je na majskom zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve 1998, mitropolit Petar upisan u diptih svetih sveštenomučenika zajedno sa episkopom banjalučkim Platonom koji je 5. maja, sedam dana pre mitropolita Petra, stradao od ustaške kame. I episkop gornjokarlovački Sava i Dositej, mitropolit zagrebački od posledica mučenja, kako se dodaje.

Pre tri meseca u Sarajevu obnovljena je zgrada Beledija (tur. gradska uprava).

"Pompezno je objavljeno u medijima kako je lepotica od zgrade zasijala u novom, prekrasnom ruhu. Obnova Beledije proslavljena je i krilaticom gradonačelnice Sarajeva: Za ljepše lice našeg grada! Podsetila je i da je lepoticu Belediju projektovao čuveni arhitekta Karlo Paržik", piše "Pravoslavlje".

Šturo je, kako se ističe, izrečeno da je lepotica od zgrade u Drugom svetskom ratu bila zatvor kojeg bi se i fikcija u horor filmovima postidela.

"Naglasak je stavljen na novo ruho! Niko nije spomenuo mitropolita Petra i hiljade Srba koji su zatvarani, mučeni i ubijani u toj lepotici od zgrade ili da im je lepotica bila prva stanica na putu ka Jasenovcu gde je, pretpostavlja se, mučeničkom smrću stradao mitropolit Petar".

Od mitropolita Petra su nam ostale pretpostavke o mestu stradanja posle odvođenja iz prvog mučilišta zvanog Beledija i istina da se nikada nije vratio svojoj kući, ističe se u tekstu. 

Citirajući reči patrijarha Porfirija izrečene prilikom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija 2021, da živimo u vremenu zamene teza, konstatuje se da dok se u Sarajevu obnavlja zgrada Beledija da bi bila lepa a ne da bi se označilo mesto mučeništva nekoliko hiljada srpskih žrtava ustaškog režima, u svetu se lobira za rezoluciju o genocidu koji su, kako kažu, počinili Srbi.

"I dok nam tumače da se rezolucija ne odnosi na srpski narod, kroz glavu mi prolazi zgrada Beledija i njena obnova – da bi bila lepa, da ulepša Sarajevo i ćutanje o svemu šta se u njoj dešavalo. Beledija postade simbol ovog vremena u kojem su zamenjene teze", piše u tekstu "Pravoslavlja".

Kako se napominje, suština nije važna jer da jeste na zgradi bi stajao natpis čemu je služila "Paržikova lepotica i da su u lepotici stanovale zveri koje su mučile i ubijale ne samo revolucionare, kako se tendenciozno nameće nego Srbe – ne zato što su bili revolucionari nego zato što su bili pravoslavni Srbi".

Direktor sarajevskog muzeja: Rezolucija o Srebrenici vitalna za mir na Balkanu

Da je suština važna, navodi se dalje u tekstu, svojevremeno bi Međureligijsko veće u Bosni i Hercegovini prihvatilo predlog SPC da se bar u parku ispred Mitropolije, iz koje je mitropolit dabrobosanski Petar odveden u Belediju, pa u smrt, postavi bista koja bi sećala na istinu.

"Kako se okitila Beledija tako su se i prištinske vlasti okitile kandidaturom za Savet Evrope. Zakitila ih je Evropa bez granica. Izgleda da je u ideji Evrope bez granica jedna granica ipak zatvorena kao što je Beledija ostala zatvorena za istinu. Jer važno je novo, lepo ruho", zaključuje se u tekstu.