Pravnici kažu "res judikata": Da li Sarajevo može da traži reviziju presude i odštetu od Srbije?

Najave ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedina Konakovića da će tražiti isplatu ratne štete od Srbije, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije, nemaju pravno utemeljenje i služe isključivo u dnevnopolitičke svrhe, ukazuju sagovornici RT Balkan.

Profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja ocenjuje da je, gledano sa aspekta međunarodnog prava, to nemoguće.

"Presuda je doneta i to je završena stvar. Jedino se može izvršiti revizija u slučaju otkrivanja novih činjenica. Međutim, ovo što sada pokušavaju sa rezolucijom nisu nove činjenice, već korišćenje starih činjenica u manipulativno-političke, a slobodno mogu reći i u dnevnopolitičke svrhe. Iako nije pravno moguće, kada imate iza sebe silu i 'jaku zaleđinu', sve je moguće", ukazuje Šolaja.

On dodaje da tako nešto nije moguće ni da aspekta unutrašnjeg prava, prema kojem takve odluke moraju da se donose konsenzusom u predsedništvu BiH.

"To je gledano sa aspekta međunarodnog prava, sa aspekta unutrašnjeg prava nemoguće je da se pokrene revizija presude ukoliko zahtev ne podnese država  članica Ujedinjenih nacija kao stranka u Međunarodnom sudu pravde. Bosna i Hercegovina kao međunarodnopravni subjekt, zbog unutrašnjih pravnih odnosa ne bi mogla da postigne konsenzus oko zahteva za reviziju ili tužbe protiv Srbije. Neophodna unutrašnja saglasnost znači i saglasnost Srba iz Republike Srpske, ali i Hrvata. Nije dovoljno da samo Bošnjaci to odluče. Mislim da je to opravdanje za birače, ali to je gotova stvar i u domenu utopije", ističe Šolaja.

"Kvaka 22", ili: Zašto pravno nije moguće

Šef katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Branko Rakić detaljno objašnjava zbog čega ovo pravno gledano nije moguće.

"U statutu Međunarodnog suda pravde, ako misli na reviziju tog procesa, koji je završen presudom, mislim februara 2007. godine, postoji mogućnost to je član 61. revizije postupka u određenim slučajevima propisanim tim članom. U ovom slučaju je to neprimenljivo po više osnova. Naime, da bi se tražila revizija mora da bude otkrivena neka činjenica odlučujećeg karaktera, koja u vreme donošenja presude nije bila poznata sudu u strani koja traži reviziju", navodi Rakić.

Profesor Rakić ističe da bi trebalo da sud i bošnjačka strana nisu znali za "tu neku činjenicu odlučujućeg karaktera u odnosu na elemente tadašnje tužbe".

"Važno je takođe da to neznanje ne bude  posledica nepažnje, odnosno nemara. Onda bi u tom slučaju Sud doneo presudu kojom ponovo otvara taj postupak. Ovde takva činjenica ne postoji. To što bi se izglasavanjem u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija postiglo nije otkriće nove činjenice, već proglašavanje nekog dana sećanja, nikakva nova činjenica u pogledu dešavanja. Ta odluka ne potpada pod ovaj član 61 stav 1", ukazuje Rakić, dodajući:

"Konačno, postoji još jedna stvar, da rokovi za zahtev revizije, koji su odavno prošli. Revizija može da se traži u roku od šest meseci od otkrivanja nove činjenice odlučujućeg karaktera, a drugo nikav zahtev za reviziju ne može da bude podnet nakon više od 10 godina od dana presude. Februara 2017. godine je istekao rok za traženje revizije, ako misle na to."

Advokat Srđan Aleksić deli mišljenje sa sagovornicima RT Balkan, ističući da njemu, kao nekome ko se u praksi bavi međunarodnim pravom, Konakovićeve pretnje upućene Srbiji nemaju nikakvog smisla.

"To je nemoguće, o tome je već zauzet sudski stav. To što oni traže nije u domenu prava, već u domenu politike, jer je pravno nemoguće. Takva pitanja nisu pravnog karaktera, već su, ukoliko dođe do njih, koja su politički protežirani procesi", objašnjava advokat Aleksić.

Ukoliko je prošao predviđeni rok za reviziju nakon pravosnažne presude, ne postoji mogućnost za traženje iste bez izvođenja novih dokaza, ukazuje Aleksić, dok profesor Rakić objašnjava šta to znači u teoriji i praksi.

Profesor Rakić smatra da Konaković ni sam ne zna o čemu govori, kao i da je izrekao najavu u političkom smislu, bez znanja međunarodnog prava.

"Malo je glupo da se sramoti i priča stvari kojima nema mesta, a s druge strane, čovek u afektu  i želji da plaši drugu stranu može svašta da kaže", kaže Rakić.

Istini za volju, u biografiji ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH piše da baš i nije stručan, ne samo za međunarodno pravo, nego ni za diplomatiju, za koju prima platu, budući da je završio je srednju elektrotehničku školu, a nakon rata u BiH i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Sarajevu.

"Ako kojim slučajem nije mislio na reviziju, kao pravno sredstvo o kojem sam govorio, revizuju već okončanog postupka, nego pokretanje nekog novog postupka, onda bi se tu susreli sa drugom preprekom. Mi pravnici to kažemo res judikata (res iudicata, prim. aut. presuđena stvar), ne može dva puta da se sudi o istoj stvari. Ako je identitet tog tužbenog zahteva isti, ono o čemu se već sudilo, oni su toliko široko postavili tvrdnje i zahteve prema Srbiji, tako da teško da će tu naći nešto novo, to je već presuđena stvar u svakom segmentu moguće uključenosti u ono što se pogrešno naziva genocidom u Srebrenici", ističe profesor Rakić.

Aleksić naglašava da, ako bi, ikako, bošnjačka strana ipak uspela ovo pitanje stavi na dnevni red nadležnog suda, to bi značilo najgrublje kršenje međunarodnog prava.

U pitanju je, kaže advokat Aleksić, to što ne uspevaju u svojoj zamisli vezano za rezoluciju o Srebrenici, pa se "hvataju za slamku" i polušavaju da prete Srbima, kako bi odustali od daljih diplomatskih aktivnosti u Ujedinjenim nacijama, sa čime se slažu i profesori Rakić i Šolaja.

"Mislim da im neće uspeti plan da se izglasa rezolucija, kojom bi naš narod proglasili genocidnim", kaže Aleksić.