Ukrajina pre Srbije: U Prištini zaseda Godišnja skupština Evropske federacije novinara

U Prištini danas počinje dvodnevno zasedanje Godišnje skupštine Evropske federacije novinara (EFN), kojoj prisustvuje oko sto novinara i predstavnika novinarskih sindikata iz 45 zemalja.

Premda uredno registrovano kod organa privremenih vlasti u Prištini, Društvo novinara Kosova i Metohije, koje je deo Udruženja novinara Srbije (UNS), nije pozvano da bude jedan od organizatora događaja, kao ni Sindikat novinara Srbije (SINOS).

Jedini partner EFN-a u Prištini je albansko Udruženje novinara Kosova. 

Novinarstvo u vreme rata 

Tema zasedanja EFN-a u Prištini je "Novinarstvo u vreme rata", a učesnici će, kako je najavljeno, diskutovati o izveštavanju o sukobima tokom okruglog stola sa zamenikom generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Timom Dosonom, advokatom Platforme za promovisanje zaštite novinarstva Saveta Evrope Florentom Duploujem, foto-reporterom Vejdom Godardom i predsednikom Nacionalne unije novinara Ukrajine (NUJU) Sergijem Tomilenkom.

Federacija novinara evropska, agenda (geo)politička

Učesnici će, potom, prisustvovati foto-medijskoj akciji u znak solidarnosti sa, kao je navedeno u najavama, beloruskim novinarima u zatvorima i ukrajinskim novinarima u ruskom zatočeništvu, a moći će da sretnu i 18 ukrajinskih novinara obuhvaćenih "Programom boravka novinara" koji je neka vrsta programa zaštite.

Pitanje strategijskih sudskih tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) biće razmatrano na završnoj sednici.

Devetnaest nerazrešenih ubistava i kidnapovanja srpskih i albanskih novinara, budući da su ih, vrlo izvesno, počinili teroristi OVK, kao i ponovljeno plasiranje neistinitih informacija na Radio-televiziji Kosova (RTK), notorno upereno protiv srpskog naroda, neće biti u fokusu zasedanja, već će to, pre svega, biti rat u Ukrajini. 

"Lapsus" posle dvadeset godina 

Sudeći prema najavama, učesnici ovog važnog evropskog događaja, koji je u Prištini ocenjen kao jedna od istorijskih prekretnica za "Kosovo", neće se u osnovi zanimati temama nepoštovanja najosnovnijih principa novinarske profesije, kao što je pomenuto repriziranje neistinite vesti od pre dvadeset godina na RTK, 17. marta ove godine, da su se trojica albanskih dečaka 2004. godine utopila u reci Ibar "dok su bežala od grupe srpskih mladića", što je moglo da izazove novo nasilje nad Srbima.

Neistinito plasirana vest o smrti albanskih dečaka, koju je RTK reprizirala 17. marta ove, iskorišćena je za pokretanje Martovskog pogroma 2004. godine.

Tim povodom, UNS je saopštio da je tekst vesti u velikoj meri prepisan iz vesti od pre dvadeset godina i da objava neistinite vesti sobom nosi očigledan pokušaj istorijske revizije čitavog Martovskog pogroma.

"U informaciji se ne navodi čije su kuće i čiji verski objekti paljeni, ali se naglašava neistina da su Srbi uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama", naveo je UNS.

UNS podneo dve rezolucije o Kosovu: Istraga ubistava novinara i javni servis na srpskom

Udruženje novinara Srbije istaklo je da su u ovoj informaciji prekršene sve profesionalne norme i zahtevalo hitnu reakciju lokalnih regulatornih tela i međunarodnih organizacija, jer se, kako je u saopštenju UNS-a navedeno, ovakvim izveštavanjem direktno ugrožava bezbednost čitave zajednice i podstiču, ohrabruju i aboliraju počinioci jednog od najtragičnijih događaja naše savremene istorije.

Generalni direktor RTK Škumbin Ahmetdžekaj je 20. maja ove godine, dva meseca posle repriziranja neistinite vesti o smrti albanskih dečaka, saopštio da je posredi bio "lapsus", napominjući da je vest izmenjena, a da je javnosti upućeno izvinjenje.

Na podsećanje novinara da je UNS reagovao čak i na ispravku vesti o Martovskom pogromu, u kojoj se, kako je UNS objavio, ni u jednom delu ne pominje srpska zajednica, Ahmetdžekaj je odgovorio da je sa rukovodiocima RTK stalno ponavljao da se ne treba vraćati istoriji i govoriti samo ko je krivac ili žrtva.

"Kao što znate, u martovskim neredima bilo je više ubijenih Albanaca nego Srba. Ne želim da kažem ko je bitniji, jer su žrtve svakako žrtve bez obzira na to koje su nacionalnosti i mislim da je najveću štetu preživela srpska zajednica", rekao je Ahmetdžekaj. 

Sve rezolucije ostale mrtvo slovo na papiru 

Evropska federacija novinara maja 2018.godine usvojila je prvu rezoluciju o istrazi ubistava novinara na Kosovu i Metohiji, koju su podneli UNS, Udruženje novinara Kosova, Nezavisno udruženje novinara Srbije i SINOS.

UNS i DNKiM osudili izveštavanje RTK zbog ponovljene laži koja je bila okidač za martovski pogrom

Ministarski savet OEBS-a je decembra iste godine usvojio odluku kojom je pozivao na nedvosmislenu osudu napada i nasilja nad novinarima, kao i na efikasne mere za okončanje nekažnjivosti zločina nad novinarima na KiM.

Na predlog UNS-a, Skupština EFN-a je 2021. godine usvojila rezoluciju o "neodložnom formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine".

U rezoluciji je navedeno da više od dve decenije niko nije odgovarao za 19 od ukupno 20 ubistava i kidnapovanja srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika (jedno ubistvo je rešeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju).

Uprkos deklarativnom zalaganju, nijedan od 19 preostalih slučajeva ubistava i nestanka novinara na Kosovu i Metohiji do danas nije rešen, a UNS je, zahvaljujući koleginici Jeleni Petković, jedina novinarska organizacija koja je uopšte istraživala ove slučajeve.

Visoki zvaničnici EU nerazrešene slučajeve nestalih i ubijenih novinara pomenuli tek lane 

Kada je početkom prošle godine Viola fon Kramon, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, pomenula temu zločina nad novinarima, UNS je preneo da je to bilo prvi put da neki od visokih zvaničnika Evropske unije pominje temu zločina nad novinarima na Kosovu i Metohiji.

Viola fon Kramon: Ubistva srpskih i albanskih novinara – prioritet za "Vladu Kosova"

Viola fon Kramon je tada navela da "dugogodišnje nekažnjavanje ubistva i nestanka srpskih i albanskih novinara na Kosovu moraju postati prioritet za vladu u Prištini, što je poznavaocima prilika na Kosovu i Metohiji zvučalo banalno, licemerno i krajnje formalno, jer za tako nešto tamo ne postoje ni najosnovniji uslovi.

Iz nekog razloga, nepostojanje najosnovnijih uslova za rešavanje slučajeva nestalih i ubijenih novinara u Prištini nije jedna od tema zasedanja Godišnje skupštine EFN-a u Prištini.

Predsednica Maja Sever, odnosno EFN, do danas nisu odgovorili na pitanja koja im je RT Balkan prosledio početkom aprila ove godine, u vezi sa izostankom UNS-a i SINOS-a u organizaciji Godišnje skupštine EFN-a u Prištini.