Srbija i Balkan
Ko je sve u Srbiji podržao rezoluciju o Srebrenici
Uz rezoluciju u UN stale su uglavnom nevladine organizacije, njih oko desetak, dok su političari koji su nekada slične dokumente predlagali Skupštini Srbije danas malo oprezniji, odnosno skloniji taktiziranju
Rezolucija o Srebrenici, posle koje bošnjački političari najavljuju da će pokrenuti tužbe protiv Srbije, koju predlaže zemlja zbog koje je skovan termin "genocid", dobila je podršku i u Srbiji.
Radi se, uglavnom, o nevladinim organizacijama, onih najglasnijih desetak za koje smo navikli da u ovakvim prilikama, povodom srpskih zločina i "genocida" svih vrsta i iz svih vremena, istupaju u zaštitu mira, ljudskih prava i sloboda, sve dok se ne radi o pravu Srba na mir i slobodu.
Političari koje smo ranijih godina slušali kako brane tezu o genocidu u Srebrenici, i to istim rečima kojima danas zapadni sponzori rezolucije brane potrebu za njenim usvajanjem (radi pomirenja, nije usmereno protiv srpskog naroda, međunarodni sudovi su to već presudili...) većinom su utihnuli što se više bližila sednica Generalne skupštine UN i lokalni izbori 2. juna.
Dakle, nakon što smo saznali da Rezolucija o Srebrenici, kojom Nemačka i Ruanda mire naš region, uopšte postoji, 19. aprila saopštenjem za javnost oglasilo se 14 nevladinih organizacija.
One su pozvale "vladu i predsednika Srbije da podrže proglašenje 11. jula za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici i prekinu s praksom slavljenja osuđenih ratnih zločinaca, a poricanja zločina, žrtava i presuda međunarodnih sudova".
Među potpisnicima su Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Peščanik, Inicijativa mladih za ljudska prava, Hartefakt fond, Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Udruženje "Krokodil", Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji…
Tu su i strukovna novinarska udruženja: Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Bar šest organizacija (Hartefakt, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske inicijative, "Krokodil", Helsinški odbor za ljudska prava) potpisnica apela da Srbija podrži rezoluciju o Srebrenici radi "pomirenja u regionu" ima dva identična finansijera: američku Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED) i Ambasadu SAD u Srbiji.
Ostali donatori većine organizacija, kako se može videti na njihovim sajtovima, slični su: ambasade Norveške, Nemačke, Evropska komisija, USAID, Fond braće Rofkeler, Fond za otvoreno društvo, Fondacija Robert Boš. Kako su im slični, isključivo zapadni i inostrani izvori finansiranja, uz retke čije su projekte finansirala i pojedina srpska ministarstva, možda je i red da ih nazovemo promoterima stranih interesa. Ne samo zbog novca, već i zbog stavova koji su identični onima koje slušamo od zvaničnika država iz čijih se fondova i fondacija finansiraju. Nekada ni red reči ne promene.
Osim novinara i aktivista za ljudska prava, oglasio se i Međunarodni PEN centar, udruženje pisaca koje "slavi književnost i štiti slobodu izražavanja".
Tačnije, saopštenje objavljeno pre nekoliko dana potpisalo je 100 pisaca iz zemalja bivše Jugoslavije koji zabrinuto pozivaju da se prekine "opasna retorika" uoči glasanja o rezoluciji o Srebrenici.
"Glorifikacija ratnih zločinaca, revizionističkih narativa i govora mržnje i negiranja ratnih zločina i genocida od strane političkih lidera u Srbiji i Republici Srpskoj mora se odmah okončati", poručili su potpisnici koji očekuju da se o Rezoluciji glasa u UN.
Za to da "Vučić i Dodik prestanu da negiraju genocid odma'", potpisao se od srpskih autora, između ostalih, Marko Vidojković, koliko god to čudno zvučalo, jedno od retkih poznatih spisateljskih imena na ovom dugačkom jugonostalgičnom spisku.
Što se tiče političkih stranaka, najdirektniji je bio Pokret slobodnih građana. Njihov predsednik Pavle Grbović izjavio je na konferenciji za medije u Beogradu posvećenoj temi Srebrenice krajem aprila da je i za region i za svet veoma važno da nastavimo sa temom rezolucije o Srebrenici, dok je generalni sekretar PSG-a Aleksandar Radovanović u svojoj objavi na Iksu bio mnogo direktniji. Srbija treba da bude jedan od inicijatora rezolucije UN o Srebrenici, napisao je on.
Izjavama o nedopustivosti negiranja genocida u Srebrenici proslavio se i Zeleno-levi front.
Obilazeći prošle godine Potočare Dobrica Veselinović izjavio je da je to "najdokumentovaniji zločin ikada", dok je Radomir Lazović u nedavnom televizijskom intervjuu govoreći o rezoluciji objasnio da smo, u suštini, sami sebi stavili omču oko vrata.
"Naša Narodna skupština je već donela Rezoluciju o zločinima u Srebrenici i ona je povezana sa odlukom Međunarodnog suda pravde, tako da je ta tema još tada odlučena", rekao je Lazović.
Jedan od onih koji su svojevremeno, 2016. godine, uputili Skupštini Srbije Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, Čedomir Jovanović iz Liberalno-demokratske partije ovih dana i za srpske i za sarajevske medije kritikuje rezoluciju koja će se naći pred UN – smatra je, u ovom trenutku, političkim pritiskom na Srbiju, a smeta mu i što se u njoj ne navode imena onih koji su odgovorni. Za "genocid", naravno, tu se ništa nije promenilo.
Još jedna od potpisnica inicijative iz 2016. godine, Marinika Tepić u poslednje vreme nije se doticala ove teme, iako je ideja koju je podržala svojevremeno u Skupštini Srbije sada lansirana u međunarodne krugove. Danas je zabavljena predstojećim izborima 2. juna i uverenošću da će oni biti pokradeni.
