Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Kako se koja stranka izjasnila u vezi sa Srebrenicom?
Pitanje Srebrenice jedno je od pitanja koje jasno deli stranke u Srbiji - na prozapadne i stranke nacionalnog opredeljenja
Jedan od najpozudanijih lakmus testova koji pokazuju šta političke partije zaista misle o sopstvenom narodu, je i pitanje Srebrenice, koje je opet aktuelizovano najavom podnošenja nove rezolucije o navodnom genocidu pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
Dok s jedne strane, vlast najavljuje da će se svim silama boriti protiv deklaracije kojom bi čitav srpski narod bio proglašen za genocidan, prozapadne partije nemaju ništa protiv da buduća pokolenja nose žig koji ne nose čak ni potomci nacista.
Što je interesantnije, oni čak i ne vide nikakvu ironiju u tome što Srbiju krivom za ovakav zločin pokušava da proglasi, između ostalih, upravo Nemačka, i to bez obzira što izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. godine, koji se danas razmatra na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, pokazuje da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.
Kako je to rekao ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, "nema tog genocida koje nisu počinile zemlje koje sada podržavaju Nacrt rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali sila sve može". Ko, međutim, podržava tu, prema Srbiji neprijateljski nastrojenu silu?
Ko će istaći zastavu ako rezolucija bude usvojena?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će, ukoliko rezolucija o navodnom genocidu bude usvojena, tih dana pozvati Srbe da gde god žive istaknu "našu najlepšu trobojku i pokažu da Srbiju i srpski narod nikada neće moći da sruše".
Zastava se, ako se to ipak desi, sigurno neće vijoriti ispred DS-a, budući da Zoran Lutovac, lider partije koja je deo koalicije Srbija protiv nasilja, na pitanje da li se u Srbiji dogodio genocid, odgovora da je "to nešto što je država Srbija pristala da prepusti Međunarodnom sudu".
"Mi smo kao Skupština doneli odluku o tome 2010. godine i o tome nema šta da se raspravlja. Osudili smo zločine po presudi Međunarodnog suda (koji je rekao da je genocid)", rekao je Lutovac, dodajući da je to pitanje sada na dnevnom redu "zato što mi imamo pogrešnu spoljnu i unutrašnju i susedsku politiku".
On je, istini za volju, dodao i da se zločin u Bratuncu "takođe" može smatrati genocidom, iako je "jedan presuđeni, a drugi nije".
Lutovčev prethodnik na mestu šefa DS-a Bojan Pajtić ubeđuje nas, međutim da "niko ne optužuje Srbe da su genocidni narod, niti Srbiju da je genocidna država".
Iako spornu rezoluciju sponzorišu zemlje NATO-a na čelu sa Nemačkom, a podnosi je bošnjački deo BiH delegacije pri UN, Pajtić je, po svemu sudeći, pripisuje srpskoj vlasti, tvrdeći da režim u Srbiji uporno pokušava da nešto što je individualna krivica ljudi koji su osuđeni u Haškom tribunalu pretvori u kolektivnu krivicu.
"Oni pokušavaju da nešto što je odgovornost onih koji su bili na vlasti devedesetih godina i koji su još na vlasti prebace na sve građane Srbije. Ne treba na to nasedati", smatra Pajtić.
I DS-ove koalicione kolege iz Zeleno levog fronta, koji su, takođe, u "zagrljaju" koalicije Srbija protiv nasilja, tvrde da se genocid desio. Tako Radomir Lazović, uverava da se rezolucijom o Srebrenici "manipuliše". Očekivano, ni on to ne vidi kao manipulaciju Zapada koja predstavlja još jedan pritisak na Srbiju, već krivi "Vučićev režim".
"Ta Rezolucija se koristi ovde da bi se manipulisalo, naša Narodna skupština je već donela Rezoluciju o zločinima u Srebrenici i ona je povezana sa odlukom Međunarodnog suda pravde, tako da je ta tema još tada odlučena! Oni sada pokušavaju da se pokažu kao spasioci srpskog interesa a Međunarodni sud je doneo presudu da Srbija nije odgovorna za taj genocid ali da se genocid desio tako da ne znam čemu plašenje ljudi sada sa tim, to jeste moralno pitanje i vi morate osuditi te zločine", rekao je Radomir Lazović.
Njegov saborac iz Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović daleko je eksplicitniji. Obilazeći Potočare on je prošle godine poručio kako se u Srebrenici dogodio genocid, te i da je to "najdokumentovaniji zločin ikada".
Da se u Srebrenici desio genocid godinama nas ubeđuju i Marinika Tepić, Biljana Đorđević i Dragan Đilas, iz iste koalicije.
Na primeru Miroslava Aleksića, međutim, još jednog od lidera Srbije protiv nasilja, vidi se koliko su duboke podele među partijama okupljenim u okviru ove koalicije. Da im je teško da usaglase stavove po ključnim pitanjima, pokazuje i to što Aleksić veruje da se "u Srebrenici desio zločin, ali nije bilo genocida".
Srebrenica se, dakle, ispostavila i kao linija razgraničenja između prozapadnih i partija nacionalnog opredeljenja.
Zločin ali ne genocid
Za Borislava Antonijevića iz pokreta Mi - snaga naroda, "potpuno je impresivno što o rezoluciju o genocidu gura zemlja koja je osuđena za genocid".
"Da li je bio zločin – jeste bio zločin. Da li je bio genocid – naravno da nije bio genocid. Zna se koji su elementi genocida. Rat je veliko zlo i mi smo toga potpuno svesni. Ali, imate 6.300 ili 6.400 ljudi koji su stradali u vojnim dejstvima, odnosno, to su ljudi koji su bili pod oružjem, a kada ste u ratu, pitanje je ko će koga da pogodi, oni vas ili vi njih. Da li su vaši bili bolji strelci ili ratnici, to je nebitno jer majke su ostale bez sinova, deca su ostala bez roditelja. A 1.800 streljanih je naša velika sramota koju je neko pokušao da prikrije i napravio fatalnu grešku jer je sa 6.400 poginulih u ratnim dejstvima proglašeno da su svi oni svi bili žrtve masakra", kaže Antonijević.
Vlada Republike Srpske inače, ranije je rekla da je termin "genocid" za Srebrenicu netačan i neprihvatljiv te da tu kvalifikaciju trajno odbacuje, imajući u vidu da je minimalan broj pripadnika muslimanskih snaga/ratnih zarobljenika, zarobljenih i pogubljenih, između 1.500 do 2.000, a maksimalan između 2.500 i 3.000, a od kojih je jedan broj razmenjen, navodi se u zaključcima Vlade Republike Srpske.
Sagovornik RT Balkan podseća da niko ne govori o istrebljenju Srba iz Hrvatske u periodu od 1941. do 1945. godine. Ono što se desilo srpskom narodu ostaje nevažno, dok se Srbima imputiraju stvari koje su daleko od realnosti.
"Postojao je zločin – jeste, i taj zločin ne sme da se zaboravi i ne sme da se potre. Ali ne možemo to da nazovemo genocidom, srpsku naciju da nazovemo genocidom, i da kažemo za Srbiju da je kriva za genocid. Ne možemo da krivimo neko dete od 14 godina za nešto što se desilo pre 19 godina. A to oni hoće , da osude srpski narod, i da srpski narod proglase genocidim", ukazuje Antonijević koji dodaje da niko ne spori da su se u ratnim dešavanjima gubili životi, ali ističe da je važno da su se životi gubili sa obe strane.
Potpredsednik Novog DSS-a, koji je deo koalicije NADA, Predrag Marsenić navodi da je želja zapadnih centara moći, da se u Generalnoj skupštini UN izglasa rezolucija o takozvanom genocidu u Srebrenici, "samo nastavak pritisaka na Srbiju koji traju već preko 30 godina".
"Ta rezolucija bi podržala interpretaciju događaja iz jula 1995. godine, koja nije tačna i koja predstavlja političku zloupotrebu. U Srebrenici nije bilo genocida, i to su potvrdili vodeći eksperti iz te oblasti Efraim Zurof i Gideon Grajf, a to je takođe potvrđeno i samom definicijom zločina genocida", rekao je Marsenić.
"Obesmišljavanje toga, a upravo to će se desiti ovakvom rezolucijom, je veoma opasno, dovodi do novih podela, ratova, nestabilnosti i mržnje. Ali sve što je zasnovano na lažima, na pokvarenim političkim interesima i manipulacijama, a ova rezolucija to svakako jeste, ne može da traje dugo ali će ipak ostaviti velike posledice kako na Srbiju tako i na čitav svet", ističe Marsenić.
O pitanju genocida u Srebrenici ranije, u okviru RT Balkan izbornog specijala, izjašnjavali su se i predstavnici sada vanparlamentarnih partija.
"Genocid se na ovim prostorima dogodio nad Srbima u Drugom svetskom ratu i počinila ga je Nezavisna Država Hrvatska", rekao je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, dodajući da se u Srebrenici dogodio težak ratni zločin za koji ne postoji nikakvo opravdanje.
U Srebrenici nije bilo genocida i Srpska radikalna stranka dala je veliki doprinos u dokazivanju ove tvrdnje, rekla je funkcionerka SRS-a Vjerica Radeta.
"Naš predsednik dr Vojislav Šešelj je na više od tri hiljade strana objavio trotomno delo U Srebrenici nije bilo genocida i to naučno dokazao", napominje Radeta.
Gideon Grajf, koji je bio na čelu Nezavisne međunarodne komisije istraživača stradanja u Srebrenici, nedavno je naveo da se na tom prostoru nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.
Komisija koju je činilo 10 svetskih eksperata zaključila je da Srbi nikada nisu imali takav plan ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu.
Zbog čega NATO članice na čelu sa Nemačkom srpski narod žele da označe kao genocidni, jasno je svima koji decenijama slušaju priče o večitoj srpskoj krivici. Pitanje "od milion dolara" je, međutim, zbog čega pojedini politički akteri sa domaće scene žele to isto.
