Srbija i Balkan
Knjiga "Obaveštajne službe": Intrige u bezbednosnoj nauci
Tokom višedecenijskog rada operativci kroz teoriju i praksu dolaze do većeg obima informacija, ali zbog obaveza čuvanja tajni bilo je moguće prezentovati samo manji deo znanja o radu obaveštajnih službi
Udžbenik "Obaveštajne službe" grupe autora – prof. dr Marka Parezanovića, prof. dr Relje Željskog i prof. dr Ljubomira Stajića – iako namenjen studentima i nastao kao rezultat realizacije nastave iz istoimenog predmeta na osnovnim studijama iz programa Pravo, bezbednost i unutrašnji poslovi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, idealno je štivo za svakog ko želi da objektivno, kritički i konstruktivno preispita postojeća saznanja o atraktivnoj naučnoj temi kao što je spoznaja uloge i značaja obaveštajnih službi.
Uz poštovanje kriterijuma tajnosti, ova knjiga nudi uvid u jednu od najvećih nepoznanica i najintrigantnijih tema u bezbednosnoj nauci – osobenosti, načini organizovanja i funkcionisanja, konkretni zadaci i programska orijentacija, ideološko-politička pozadina, kadrovski potencijali, rukovodno-upravljačka dinamika i specifična sredstva i metode koje obaveštajne službe koriste u svakodnevnom radu, piše list "Pečat".
Tokom višedecenijskog rada operativci kroz teoriju i praksu dolaze do većeg obima informacija, ali zbog obaveza čuvanja tajni, navodi se u uvodnom delu, bilo je moguće prezentovati samo manji deo znanja o radu obaveštajnih službi.
Međutim, upravo to iskustvo je omogućilo da se izvrši pouzdana selekcija javno dostupnih izvora podataka, od stručne literature do medijskih izveštaja, koji su, uz stavove, komentare i viđenja autora, rezultirali verodostojnim i u svakodnevnoj praksi proverenim štivom.
Predmet "Obaveštajne službe" u ovom udžbeniku sagledan je iz tri aspekta. Prvi je naučno-teorijski i praktični aspekt, drugi organizaciono-funkcionalni sa posebnim osvrtom na snage, sredstva i taktiku rada, a treći se odnosi na rukovođenje obaveštajnim službama i načine i oblike njihove demokratske kontrole.
Anatomija jednog slučaja
Kako bi se stekao uvid o tome šta se sve može saznati u ovom vrednom izdanju, navodimo jedan segment iz udžbenika "Obaveštajne službe".
Direktor hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije Daniel Markić septembra 2022. u intervjuu estonskim medijima, pod naslovom "Šef hrvatske obaveštajne službe: Izjave srpskih političara izazivaju zabrinutost", između ostalog, izneoosi stavove da su "nakon ruske invazije na Ukrajinu, nestale i crvene linije u komunikaciji između Srbije i Hrvatske, te da agresivnije ponašanje Srbije zabrinjava Hrvate", da bi "Rusija mogla da iskoristi naš region za stvaranje 'proksi' sukoba", a odmah zatim u taj kontekst uklapa i tezu da "Rusija ima snažno uporište u Srbiji i tamo razvija veoma posebne odnose. Rusija, takođe razvija i veoma posebne odnose sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini".
Potom je napravio paralelu između nastupa Rusije prema Ukrajini s postupanjem Srbije prema Hrvatskoj 1991. godine, jasno optužujući našu zemlju da je tada izvršila agresiju, što sve skupa zvanični Zagreb nagoni da i u aktuelnim okolnostima "mora biti na oprezu", nedvosmisleno insinuirajući da bi Srbija navodno mogla pristupiti destabilizaciji bezbednosti regiona.
Pri tome je na više mesta ponovio teze prema kojima je Srbija isključivo odgovorna za sukobe vođene na tlu Hrvatske tokom devedesetih godina. Iako je u pomenutom intervjuu, koji je prenet i na zvaničnoj internet-prezentaciji SOA, apostrofirao "težnju Hrvatske za normalnim i lakim odnosima sa Srbijom", Markić je, primera radi, početkom marta 2023, u funkciji na kojoj se nalazi imao zvanični susret sa "predsednikom vlade" tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem, u čijoj pratnji je bio i "direktor" tzv. Kosovske obaveštajne agencije Petrit Ajeti. Ovaj, najblaže rečeno, i po više osnova, atipičan sastanak, takođe je bio propraćen u regionalnim medijima, kao i objavom sa zajedničkim fotografijama na zvaničnom sajtu SOA.
