Srbija i Balkan
Tzv. Kosovo i Albanija prednjače na listi tražilaca azila u EU
Samo u martu ove godine, 624 zahteva za azil podneli su državljani Albanije, 513 građani tzv. Kosova, 340 iz Severne Makedonije, 272 iz Srbije, 109 iz BiH i 37 iz Crne Gore
Građani Albanije i tzv. Kosova prednjače na listi tražilaca azila sa Zapadnog Balkana u zemljama Evropske unije, pokazuje izveštaj Agencije Evropske unije za azil (EUAA) za prva tri meseca 2024. godine.
Prema tim rezultatima, broj podnosilaca zahteva sa ovih teritorija veoma je visok u poređenju sa drugim zemljama kao što su Severna Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Prema izveštaju EUAA, u martu su 624 zahteva za azil podneli državljani Albanije, 513 građani tzv. Kosova, 340 iz Severne Makedonije, 272 iz Srbije, 109 iz Bosne i 37 iz Crne Gore.
U februaru 2024. godine u jednoj od zemalja Evropske unije registrovano je 744 zahteva za azil albanskih državljana, dok je u januaru ove godine registrovano 648 zahteva.
Oko 2.016 prijava albanskih državljana od januara do marta ove godine je razmotreno, dok su 2.752 prijave još u obradi.
Procenat odobrenih azila za albanske državljane ne prelazi ni jedan odsto zahteva.
Inače, tokom 2023. godine, u nekoj od zemalja Evropske unije podneto je ukupno 9.145 zahteva albanskih državljana za azilom.
Prema podacima EUAA, najveće interesovanje albanskih državljana tokom prošle, ali i u prva tri meseca ove godine, važilo je u zemljama poput Francuske, Italije i Nemačke.
Pored Evropske unije, Albanaci su tokom 2022. i 2023. godine azil tražili i u Velikoj Britaniji, a procene su da na razmatranje čeka 16.000 do 20.000 zahteva.
U međuvremenu, ove godine je broj Albanaca koji su neregularno ušli u Englesku preko Lamanša, prema britanskim vlastima, zanemarljiv.
