Srbija i Balkan
Fakultetima prete isključenja struje
Članovi Univerziteta u Beogradu majske račune platiće samo delimično, tačnije pokriće manje od polovine troškova, jer nemaju novca
Kada im u junu pristignu računi za energetske i komunalne troškove tokom maja, fakulteti Univerziteta u Beogradu, a ima ih 31, uplatiće samo onoliko novca koliko dobiju od države.
Ovim će biti ispoštovana odluka Senata univerziteta da se od 1. juna plaćaju troškovi samo u iznosima koje uplati država, a ova odluka doneta je nakon što nadležni nisu odgovorili na apel da se reši teška finansijska situacija u visokom obrazovanju.
A najveće finansijske poteškoće imaju oni sa matematičke grupacije: Hemijski, Fizički, Matematički, Geografski, Biološki, ali i fakulteti humanističkih nauka poput Filološkog i Filozofskog.
Da uplate države pokrivaju manje od polovine troškova govore i podaci koje nam je dao dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Goran Roglić. On navodi da su za energetske troškove u maju od države dobili 1.680.000 dinara, a da im nedostaje 2.400.000 dinara.
Takođe, treba platiti i komunalne usluge koje iznose 300.000 dinara.
"Na godišnjem nivou struja i grejanje koštaju nas oko 47.000.000 dinara, a država uplati oko 20.400.000", precizira Roglić.
Slična situacija je i na Filološkom fakultetu, a dekan Iva Draškić Vićanović ističe da ovaj fakultet od države dobija oko 870.000 dinara, što pokriva dve trećine računa za struju. Trošak za komunalne usluge je 557.592 dinara, a uplaćuje se 271.250 dinara.
Roglić kaže da će obavestiti dobavljače, kao što su Elektroprivreda Srbije ili gradski vodovod o odluci da ne plaćaju cele račune i zbog čega je to tako.
"Onda je na Elektrodistribuciji da odluči da li će nam isključiti struju i na Vodovodu da li ćemo imati vodu", ističe ovaj profesor.
Dekani kažu da država ni dinar ne uplaćuje za otremnine za penziju, jubilarne nagrade, akreditaciju, protivpožarne mere, opremu, tehniku...
Inače, kako su sa univerziteta u više navrata isticali, vlada, iako je po zakonu obavezna da plaća sve materijalne troškove, uplaćuje svega 10 do 20 odsto potrebnih sredstava, a za sve ostalo moraju sami da se snađu. Neke od visokoškolskih ustanova to uspevaju jer rade unosne projekte, ali mnogi nisu te sreće.
Kada je reč o platama na univerzitetu, novac se dobija iz budžeta i te uplate su redovne.
Ali, i tu postoji problem jer je cena rada zaposlenih u visokom školstvu manja nego u douniverzitetskom obrazovanju.
"Cena rada je za 15,9 odsto viša u osnovnom i srednjem obrazovanju nego na univerzitetu. Poseban problem su plate u stručnim službama, jer plata pravnika u osnovnoj školi veća je za 14 odsto od plate pravnika na fakultetu", ističu na univerzitetu.
