Srbija i Balkan
Rusko-srpska bezbednosna saradnja: Bezuslovna podrška bez pretnji i ucena
Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin sastao se sa zamenikom ministra odbrane Ruske Federacije generalom Aleksandrom Fominom, ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim i sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom, sa kojima je razgovarao o saradnji u oblasti bezbednosti
Saradnja sa Rusijom je dragocena, njihove službe su velike i moćne, kako unutrašnje, tako i spoljnoobaveštajne i nikada se nisu koristile ucenama, već srpskoj službi bezuslovno pomažu, kada Srbiji preti neka opasnost, ocenio je za RT Balkan nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan.
Karan je ovo istakao komentarišući današnji sastanak potpredsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vulina sa zamenikom ministra odbrane Ruske Federacije general-pukovnikom Aleksandrom Fominom, u okviru svoje zvanične posete Moskvi.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin sastao se i sa ministrom unutrašnjih poslova Rusije Vladimirom Kolokolcevim i sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejem Šojguom, kao i zamenikom ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandrom Gruškom, sa kojima je razgovarao o saradnji.
Prema rečima iskusnog oficira KOS, Vulina karakteriše to što je bio veoma uspešan ministar policije i šef BIA.
"Dok je bio ministar unutrašnjih poslova vodio je obračun sa organizovanim kriminalom, a kada je došao u BIA otkriven je niz provala i špijunskih mreža (albanske, bugarske, hrvatske). Kada je on otišao tendencija ozbiljnog obaveštajnog rada se nastavila, a tu ima njegovog minulog rada", ukazao je Karan, dodajući da je Vulin smetao Zapadu baš zbog jačanja saradnje sa Rusijom.
"Zapad voli da podriva i ne odgovara im nijedna uspešna služba bezbednosti, zato su pokušali i još uvek pokušavaju da otežaju i spreče svaki vid saradnje Srbije i Rusije", rekao je naš sagovornik.
Na današnjem sastanku Vulin je istakao je da će Srbija i Rusija nastaviti da se uzajamno podržavaju u međunarodnoj areni i međunarodnim bezbednosnim organizacijama.
Prema Karanovim rečima, Rusija je i ranije pokazivala veliku podršku u bezbednosnom smislu Srbiji.
"Upozoravali su nas na vreme, kada god su mogli da nas snađu neki bezbednosni problemi u obliku specijalnih, podmuklih, tajnih operacija podrivanja stabilnosti i mira u Srbiji. Saradnja sa ruskim službama odvija se bez ucena. Zbog pozitivnog stava prema politici koju vodi naše državno rukovodstvo nema ni primesa ucena i pritisaka kakve imamo kada je u pitanju saradnja sa nekim zapadnim bezbednosnim službama, gde uvek provejava taj njihov odnos prema Rusiji, taj antiruski stav koji žele da preslikaju, da se i mi tako ponašamo, da imamo odnos prema Moskvi kakav ima kolektivni Zapad", ističe Karan.
Poslednja upozorenja i pomoć iz Moskve u Srbiju su stigla u decembru, kada je tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić otkrila je da su ruske službe bezbednosti Beogradu dostavile informacije o pripremi nereda u glavnom gradu, što je kasnije potvrđeno i iz Moskve.
"Mogu samo da im zahvalim, to verovatno neće biti popularno ovima sa Zapada, ali ja posebno večeras osećam da je važno stati u odbranu Srbije i da se zahvalim ruskim službama bezbednosti koje su imale te informacije i koje su ih podelili sa nama", kazala je Brnabić.
Tada je u Srbiji uspešno sprečen pokušaj novog evropskog Majdana, a veliku zaslugu u pravovremenom reagovanju imale su ruske službe, koje su prepoznale pretnju i odmah obavestile srpske kolege.
Saradnja sa Rusijom, objašnjava Karan, može nam doneti samo korist u ovim vremenima "kada je Srbija zaista izložena velikom broj bezbednosnih pretnji i kada srpske službe, koje su relativno male, možda ne uspevaju da obrate pažnju na sve vrste problema koji mogu da nas ugroze".
"Saradnja sa Rusijom je dragocena, njihove službe su velike i moćne, kako unutrašnje, tako i spoljnoobaveštajne. Kad god raspolažu informacijama da se prema Srbiji priprema neko zlo – momentalno ih podele sa srpskim kolegama, dok sa zapadnim službama to ne funkcioniše baš tako", ukazao je naš sagovornik, ističući:
"Rusi nikada nisu imali zadnju nameru, nisu bili sebični i nisu prikrivali informacije, nikada nisu pokušali da nam naplate informaciju, kao što se to radi na tržištu informacija. Uvek su postupali prema nama kao prema bratskom narodu."
"Beograd je poslednjih nedelja bio kao Kazablanka", izjavio je Vučić 17. oktobra 2022. godine, poredeći grad prikazan u filmu iz 1942. kao mesto koje vrvi od ratnih izbeglica sa srpskom prestonicom.
Beograd kao Kazablanka
Od početka sukoba u Srbiju došlo je više od 100.000 Rusa i nekoliko stotina Ukrajinaca, od kojih je 17.000 dobilo boravišnu dozvolu, rekao je Vučić.
"Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate", izjavio je Vučić tada.
Ovakva saradnja, dakle, korisna je i Rusiji, posebno jer u Beogradu živi veliki broj ruskih državljana, koji lako mogu biti izloženi "opservaciji i obradi" pripadnika zapadnih službi, objasnio je naš sagovornik.
"Verujem da je ta saradnja dobra i njima. Naše službe, bez obzira što ja kažem da su male i opterećene, često dođu do informacija o terorizmu i nekim drugim vrstama ugrožavanja, koje mogu da se tiču bezbednosti Rusije. Pored toga, u našoj zemlji boravi priličan broj ruskih državljana, što uvek treba pažljivo motriti, jer ovde postoji i određeni broj onih koji Rusima ne žele dobro. Srbija je postala prostor za obračun među tim velikim obaveštajnim službama, posebno jer su ruske diplomate proterane sa Zapada, a ovde ih još ima", objasnio je Karan.
Ministar unutrašnjih poslova Ruske Federacije Vladimir Kolokolcev danas je obavestio potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina o pokušajima uvođenja ograničenja za učešće Rusije u međunarodnim policijskim organizacijama, a posebno o pokušajima isključenja iz Interpola.
"Obračuni idu toliko daleko da oni pokušavaju jednu tako moćnu državu da isključe iz Interpola i globalnog bezbednosnog sistema. To nema veze, ne sa logikom, nego sa zdravim razumom. Pitanje je da li ne razumeju da tako ugrožavaju kolektivnu bezbednost čitavog sveta. To je, narodski rečeno, onaj sistem 'da komšiji crkne krava', jer spremni su da reskiraju i sopstvenu bezbednost, samo da bi Rusiji naneli štetu. To je nerazumno i verujem da neće uspeti na globalnom planu", objasnio je nekadašnji oficir KOS.
Kada su u pitanju benefiti produbljivanja saradnje sa Rusijom na bezbednosnom planu, značajna je, ukazao je Karan, i saradnja u smislu dodatne obuke i usavršavanja kadrova.
"Mi tradicionalno imamo takve veze sa Rusijom jer su mnogi naši kadrovi tamo obučeni. Njihove škole su izuzetno kvalitetne, a obuke ozbiljne. Kako ove bezbednosne, kontraobaveštajne, tako imaju i ovu, izuzetno jaku, obaveštajnu školu. Produbljivanje saradnje u tom sektoru bi nam sigurno koristila i mislim da može da se u tom domenu ostvari vrlo korisna saradnja", istakao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, bez obzira na pritiske i pokušaje da se na Srbiju utiče da se ponaša prema Rusiji kao zapadne zemlje, to se neće desiti, jer Srbija u Rusiji vidi prijateljsku državu. To se, istakao je, posebno videlo i na međunarodnoj areni, na Ist Riveru, kada se glasalo za rezoluciju o Srebrenici, a kada je ruski diplomata i stalni predstavnik pri UN Vasilij Nebenzja ustao u zaštitu srpskih interesa, kao što su to ruski prijatelji činili nebrojeno puta, kako obaveštajno i bezbednosno, tako i ekonomski i politički.
