Projekat "Jadar" opet u žiži javnosti: Kolika je rudna renta u Srbiji?
Projekat "Jadar" ponovo je u žiži javnosti, a kako piše "Fajnenšel tajms" Srbija se sprema da "Rio Tintu" da "zeleno svetlo" za otvaranje jednog najvećih rudnika litijuma u Evropi, koji bi mogao da da značajan podsticaj evropskom industriji električnih automobila.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za britanski list rekao da je dobio "nove garancije" od te kompanije, kao i da će se EU pobrinuti da svi ekološki uslovi u dolini Jadra biti ispunjeni.
Vučić je istakao i da veruje da će od lidera država članica EU dobiti garancije da će u Srbiju doći još investitora, pre svega u sektorima proizvodnje baterija i električnih vozila.
Projekat "Jadar" veliki potencijal za našu zemlju
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla za TV Hepi da projekat "Jadar" predstavlja veliki potencijal za našu zemlju, zbog čega je potrebna odgovorna i ozbiljna debata parlamentaraca u kojoj je neophodno voditi računa o interesima Srbije.
Brnabićeva je istakla da Srbija treba da iskoristi sve šanse i da se ne odriče svojih potencijala za brži rast i razvoj.
"'Rio Tinto' je izašao sa tom studijom o proceni uticaja na životnu sredinu i to su ozbiljni dokumenti, koje su radili neki od najeminentnijih profesora i stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Mi ćemo u svakom smislu braniti interese Srbije, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu bogatstva i većih plata i penzija i svega onoga što projekat može da donese čitavoj Srbiji, a posebno Loznici, Krupnju i okolini", rekla je Branbićeva.
"Rio Tinto": Projekat je bezbedan
Reagujući na članak "Fajnenšel tajms": Srbija daje "zeleno svetlo" za kopanje litijuma u dolini Jadra, a koji je objavljen na našem portalu, oglasila se kompanija i koja je saopštila da nacrt studija procene uticaja na životnu sredinu, koje su realizovali nezavisni stručnjaci, pokazuje da se Projekat "Jadar" može razviti na bezbedan način i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU.
Šta je rudna renta i kolika je u Srbiji?
Mineralne sirovine, poput ruda bakra i gvožđa, uglja, nafte ili gasa, prirodno su bogatstvo u vlasništvu države Srbije, odnosno njenih građana i zbog toga firme koje ih eksploatišu moraju državi da plate naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, koja je poznata i pod nazivom rudna renta.
Visina rudne rente je propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima.
Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine - rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto.
Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji?
Od uplaćene rudne rente - 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Đedović Handanović: Rudna renta u Srbiji među višim u svetu
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je tokom rasprave o budžetu za 2024. godinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije da je visina rudne rente u našoj zemlji među višim u svetu čime se možemo porediti sa razvijenim rudarskim zemljama kao što su Japan, Australija, Brazil, Rusija i Indonezija između ostalih.
Ministarka je istakla da je u prvih deset meseci tekuće godine od naknada za rudnu rentu u budžet Republike Srbije uplaćeno preko 15 milijardi dinara što je povećanje za 10 odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine, navodi se na sajtu resornog ministarstva.
"U javnosti i određenim političkim krugovima se non stop pojavljuju pogrešne informacije o visini rudne rente i govori da neko 'izvlači' rudna bogatstva radeći protiv interesa naše zemlje. To nije tačno. Takve izjave uglavnom dolaze od onih koji nemaju dovoljno veze sa strukom i rudarskim pozivom", naglasila je ona.
"Visina naknade u Republici Srbiji u delu metala je među višim u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Za metalične mineralne sirovine u primeni je obračun naknade prema prihodu koji obveznik ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina i iznosi 5 odsto od prihoda, ili je pak obračun neto prihod od prerade kada ona postoji. U prvih deset meseci ove godine od rudne rente u budžet Republike Srbije uplaćeno je 15,7 milijardi dinara što je povećanje od 10 odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine", dodala je ona.