Evropski komesari: Ključno usaglašavanje viznih režima na Zapadnom Balkanu

Usaglašavanje viznog režima zemalja Zapadnog Balkana sa EU je od ključnog značaja u borbi protiv ilegalne imigracije, ocenili su potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas i evropski komesar za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Potpredsednik Evropske komisije Shinas je u obraćanju medijima naglasio da je ova nedelja važna za borbu protiv migracije, s obzirom na sutrašnji Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani i u četvrtak Savet ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU, preneo je Tanjug.

Shinas je najavio da će na Savetu biti predat Akcioni plan za borbu protiv migracije na Zapadnom Balkanu. Naglasio je da odgovor na problem migracije mora biti "evropski". Istakao je da je fokus trenutno na Zapadnom Balkanu, pošto je na toj ruti najveći izazov.

Saopštio je da je EU svojim partnerima na Zapadnom Balkanu poručila jasno da mora da se pod hitno deluje.

"Naše angažovanje se isplati i to se vidi iz činjenice da je promenjen vizni režim Srbije prema Burundiju, a dobili smo uveravanje da će uslediti dalje promene", preneo je Shinas.

Prema njegovim rečima, suspenzija slobodnog viznog režima je instrument koji se može koristiti kako bi se naterala neka zemlja na usaglašavanje svog režima.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson je izjavila da su sve zemlje Zapadnog Balkana spremne da usaglase svoj vizni režim sa EU, što je ključno.

"Imamo već napredak u tome. Srbija je promenila svoj vizni režim prema Burundiju i Tunisu, što već ima velike efekte. Takođe je Srbija obećala da će to učiniti i sa Indijom i drugim trećim zemljama", prenela je komesarka EU.

Johanson je navela da je potrebno da sve zemlje regiona prilagode svoj vizni režim sa EU, ali da je trenutno Srbija u fokusu, jer preko te države dolazi aktuelno najveći broj migranata u EU.

Margaritis Shinas je istakao da je usaglašavanje viznog režima obavezno i da nije prihvatljivo da zemlje Zapadnog Balkana imaju slobodni vizni režim sa državama čiji građani ilegalno pokušavaju da pristupe EU.  Zaključio je da "to dokazuje da je ilegalna migracija zajednički izazov, a najbolje suočavanje sa tim izazovom je u saradnji".

Potpredsednik Evropske komisije Shinas je izjavio da EU podržava inicijativu Mađarske i Austrije sa Srbijom u borbi protiv ilegalne migracije.

Ukazao je da Akcioni plan za borbu protiv migracije na Zapadnom Balkanu sadrži mere koje treba odmah primeniti kako bi se smanjio broj migranata duž balkanske rute. Prva mera je jačanje upravljanja granicama duž cele rute.

"Kada govorim o tome mislim ne samo na granica EU i Zapadnog Balkana, već i između zemalja regiona, gde je potrebno prisustvo EU", objasnio je potpredsednik Evropske komisije.

Shinas je ukazao da Akcioni plan predviđa da EU mora podržati zemlja Zapadnog Balkana u ubrzanju procedura za registraciju migranata i azila. Akcioni plan smatra da je potrebno nastaviti sa snažnom borbom protiv krijumčara ljudi.

"To ćemo učiniti koristeći novouspostavljenu jedinicu Eurpola, koja već deluje na granici Mađarske i Srbije, a njena aktivnost će biti proširena duž cele rute".

Shinas je dodao da Akcioni plan predviđa i meru proterivanja ilegalnih migranata iz EU na Zapadni Balkan, i sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.

"Moramo osigurati povratak migranata. Tako moraju oni koji dolaze balkanskom rutom biti vraćeni na Balkan, a potom treba podržati zemlje regiona u vraćanju ilegalnih migranata u zemlje porekla", razmotrio je Shinas.

Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson je skrenula pažnju da je važna zaštita spoljnih granica EU, ali i granica između zemalja Zapadnog Balkana.

Rekla je da trenutno ima oko 500 pripadnika Fronteksa na spoljnoj granici EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će novi mandat predviđati da se oni rasporede i između zemalja tog regiona.

Johanson je kazala da je potrebno sprovođenje Dablinskih pravila i saradnja u vezi readmisije i proterivanja. "Iduće godine ćemo pokrenuti projekat dobrovoljnih i prisilnih proterivanja sa Balkana. Imamo takav projekat sa BiH, i to ćemo proširiti na ostale zemlje regiona", najavila je Johanson.

Shinas je, upitan za proširenje Šengenskog sporazuma, rekao da proširenje vodi ka više, a ne manje bezbednosti.

"Mit je da je širenje Šengena znači manje kontrola, već naprotiv više i bolje kontrole" poručio je on i založio se za proširenje Šengena na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju.