Pisce "preveli", pa ćutke zaveli: Otimačina srpskog stvaralaštva u Crnoj Gori

Otimačina srpskog stvaralaštva u Crnoj Gori i prekrajanje srpskojezičke istorije iz vremena bivšeg režima Mila Đukanovića nastavljeni su i nakon "oslobođenja" 30. avgusta 2020. godine i pada Demokratske partije socijalista.

U svim tamošnjim bibliotekama na "crnogorski jezik" zavedena su ne samo dela Petra I i Petra II Petrovića Njegoša, kralja Nikole, nego i savremeni srpski pisci.

Nacionalna biblioteka "Đurađ Crnojević" na Cetinju pravda se, "međunarodnim kodom" koji samo prepoznaje "crnogorski jezik".

"Opet smo 'zavedeni' i 'prevedeni' na crnogorski jezik. Mi, koji živimo u Crnoj Gori, maloj državi, zaista smo često svedoci velikih apsurda. Govorim sa stanovišta srpskog pisca, koji je od svog književnog postanja bio jedino srpski pisac, pripadajući srpskom jeziku i ćirilici, a onda je odjednom, jednog jutra (tako bi počela bajka), u tetratkama crnogorskih biblioteka osvanuo upisan kao stvaralac crnogorskoga jezika, zaveden i preveden takođe na crnogorski, uprkos svemu realnom, istinitom i mogućem", kaže za "Novosti" pesnikinja Milica Bakrač.

Dakle, 'preveli' su nas, i ćutke zaveli, iako je naš jezik srpski! Sve ovo se događa iako se, kako kaže, deklariše kao savremena srpska književnica, iako piše i objavljuje isključivo na ćirilici, iako je "Azbučnikom" branila srpski jezik, iako su Sveti Sava, Nemanjići, Petrovići, KiM, Vidovdan, odbrana svetinja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori – motivi koji su zastupljeni i u njenoj ljubavnoj poeziji.

"Iako je moj sonet pesma i pjesma. Ekavica i ijekavica! Kome bih napisala 'Vukovanje', basnu za decu, da nema Vuka Karadžića i ostalih nekoliko velikih vukova (mojih). A oni su nas zaveli, misleći da naši izdavači, Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori i Institut za srpsku kulturu, neće otkriti sumnjive puteljke koji sežu za 'Goleš planinu' njihovog decenijskog zavođenja, prevođenja, otimanja, prisvajanja, preimenovanja onog što im prirodno, duhovno, moralno, emotivno i ljudski ne pripada" dodaje sagovornica "Novosti", tražeći odgovor na pitanje – šta sada preduzeti i uraditi.

"Naši izdavači su ušli u tu tihu 'borbu neprestanu', a mi, njihovi pisci, osim što se nadamo da će iz te priče izaći kao pobednici, pomognimo im. Čime i kako? Jezikom srpskim i ćirilicom. Ponovimo i podvucimo opet i opet, kome naše delo pripada! I za kraj, da nam ne budu uteha oni koji su 30. avgusta 2020. naprasno prešli na ćirilicu da bi nam se približili, vođeni mantrom Privremenog Vođe, koji uskliknu: Pobedili smo, nema revanšizma! Otvorimo oči, jer, sve što se naprasno desi, brzo i utihne, a njihov revanšizam usmeren ka srpskom jeziku, izgleda, ne jenjava", zaključuje Milica Bakrač. 

Predsednica Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, prof. dr Jelica Stojanović rekla je u razgovoru za "Novosti" da je u novocrnogorskoj (ab)normalnosti, realnost sasvim drugačija.

"Ugrožena su intelektualna prava pojedinaca, ali se pre svega falsifikuje celokupno srpsko jezičko blago na prostorima današnje Crne Gore. Uprava Centralne biblioteke pokušala je da se 'opravda' izgovorom da bi uvođenje srpskog jezika i pisma u navedeni sistem (a moguće i bošnjačkog, hrvatskog i albanskog), usložila njihov rad i dovelo do velikih troškova, te da se i u Srbiji i u Sloveniji, bira za normativnu bazu samo jedan jezik (jedan kod)", ističe prof. Stanojević.

"Ova analogija sigurno nije adekvatna, između ostalog i iz razloga što se uprkos svemu, za srpski jezik i na popisu izjasnio najveći broj crnogorskih građana. Uz to, dovoljno je samo pogledati ustave Srbije, Slovenije i Crne Gore i uveriti se da je u Crnoj Gori jezička situacija sasvim drugačija. Očigledna je diskriminacija srpskog jezika kao jezika u službenoj upotrebi i to za račun politički nametnutog službenog crnogorskog jezika. Iz razgovora u Centralnoj biblioteci saznali smo da BiH ima dva softvera, poseban za Republiku Srpsku, poseban za Federaciju. Iz toga se može zaključiti da situacija ne mora biti uniformna", dodaje.

Politički perfidni modeli

Član Udruženja književnika Crne Gore Milica Kralj stvara isključivo na srpskom jeziku. Ona je podnela zahtev Centralnoj biblioteci na Cetinju da se iz navedene baze podataka pored njenog imena ukloni "crnogorski jezik". 

"Jedina i nadasve jedinstvena, nepromenljiva činjenica je da ja pišem na srpskom jeziku i ćirilici i da nema te katalogizacije i tih političkih perfidnih modela koji to mogu promeniti", kaže za "Novosti" Kralj.

"Rođena sam u Kruševcu, svoje knjige (poezije, esejistike, književne kritike...) i hiljade i hiljade tekstova i to baš o statusu srpske književnosti u Crnoj Gori, objavila sam na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Srpska književnost u Crnoj Gori, ona sabirateljka duhovnosti, modernosti, tradicije, nasleđa, avangarde... i piše i diše srpskom rečju čijem duhu pripada", zakljčuje ona.