Srbija i Balkan
Krokodilske suze: Feđa Štukan, Alijin specijalac koji je protiv nasilja, deportovan iz Srbije
Sarajevski glumac i književnik je poznat po tome što se hvalio kako je učestvovao u ratu kao snajperista u tzv. Armiji RBiH, kao i da su ga obučavali mudžahedini
Glumac i književnik Feđa Štukan, rado viđen gost beogradske kulturne elite, priveden je i zadržan na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu kada je u nedelju pokušao da uđe u Srbiju, zbog toga što je "utvrđeno je da u vezi sa ulaskom i boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije postoji negativna procena bezbednosnog rizika (član 15, stav 1 tačka 8 Zakona o strancima)". Dan kasnije deportovan je u BiH.
"Čudo je da se ovo nije desilo puno ranije", rekao je za N1 glumac i objasnio je da su ga "odveli iz reda nakon pasoške kontrole", te da su, kako je naveo, "našli nešto u kompjuteru".
"Na papiru sam dobio da je urađena negativna procena bezbednosnog rizika, odnosno da sam ja opasan za Srbiju", rekao je on za sarajevski "Kliks".
Štukan je za medije naveo da se sve odigralo zbog njegove knjige "Blanko", kao i to da je njegov susret sa voditeljem Zoranom Kesićem na protestu u Beogradu "kap koja je prelila čašu".
Da li su knjiga i Kesić problem, ili Štukanovo pozivanje na rušenje ustavnog poretka Srbije, kolege iz pomenutih medija nisu ga pitale.
Naime, prošlogodišnji protesti prozapadne opozicije "Srbija protiv nasilja" privukli su i brojne goste iz regiona (šta oni imaju sa opozicionim protestima u Srbiji, nikad nije objašnjeno), tako da se na njima sabrao sam krem nevladinog sektora i političkog aktivizma.
Između ostalih, gost je bio i Feđa Štukan, bivši učenik mudžahedina i snajperista u Sarajevu, koji je na protestima "protiv nasilja" proevropskim opozicionim liderima zamerio što nisu agresivniji prema vlastima jer "strah ruši sve".
On je, šetajući srpskom prestonicom, tad otvoreno pozvao na nasilje i rušenje ustavnog poretka Srbije.
"Ja lično bih neke stvari radio puno subverzivnije. Insistirao bih na dostojanstvu, ali ne na svemu ostalom. Jedina stvar koja može da pokrene njih tamo je strah. Ako oni vide da je to uvek sve tako mirno i lagano, jednostavno neće obraćati pažnju. Moraju se držati u strahu," savetovao je Šutkan.
On je tada istakao da "ako svi vide da je ovo uvek sve mirno i divno, šta onda!?", uz poređenje Srbije sa nacističkom Nemačkom.
"Kad su Nemci došli ovde naoružani, nismo izlazili ovde sa parolama i bili mirni i dostojanstveni, nego su se ljudi morali organizovati malo ozbiljnije", poručio je Štukan, pozivajući implicitno na oružanu pobunu protiv legalno izabrane vlasti u stranoj državi.
"Debeo razlog" za dolazak u Beograd
Štukan je, inače, ovih dana trebalo da gostuje na Festivalu KROKODIL, koje organizuje istoimeno udruženje čiji su finansijeri ambasade Nemačke i Kanade, te američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fondacija Rokfeler, kao i brojni drugi samozvani zaštitnici ljudskih prava i demokratije.
Udruženje KROKODIL široj javnosti je postalo poznato nakon niza akcija i konferencija za medije "zbog toksičnih boja i srpskog patriotizma". Naime, nevladine organizacije održale su avgusta prošle godine "hitnu konferenciju za novinare" u Beogradu zbog najezde grafita sa natpisom: "Kad se vojska na Kosovo vrati", čime je, tvrdili su tada, situacija u zemlji postala veoma opasna.
Uprkos tome što je juče iskazao iznenađenje zbog zadržavanja na beogradskom aerodromu, Štukan o zabrani ulaska u Srbiju zna već gotovo godinu dana, pa se dolazak na "Nikolu Teslu" može shvatiti i kao pokušaj provokacije.
Naime, on je sredinom juna 2023. godine već bio zadržan na graničnom prelazu između BiH i Srbije nekoliko sati na ispitivanju, i još tada je izjavio da je dobio informaciju, kako je kazao "nezvaničnu", da mu je u Srbiju zabranjen ulazak.
Nakon toga je krajem jula 2023. godine za medije izjavio: "Kad bih imao neki 'debeo razlog' za dolazak u Beograd, verovatno bih se zaputio iz Bosne, ali ako je zaista izdata poternica na moje ime, onda reskiram da provedem neko vreme u zatvoru. Ne treba mi to."
Učenik mudžahedina koji je "protiv nasilja"
On je u više navrata ponavljao da "nema zvaničnu potvrdu zabrane" (koju je, eto, juče dobio), ali je za sve krivio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i "svoju nesmotrenu izjavu".
Za zapadne medije on je pokušao da "opere" tu svoju izjavu, pa se pravdao:
"I ja sam dao onako jednu dvosmislenu izjavu vrlo koja se može protumačiti kao poziv na nemire. Bila je frka, mnogo ljudi, prilaze kamere i ja sam to nesmotreno izgovorio. Ja ne mogu reći da ne podržavam te proteste ali ne bih nikad podržao nasilje i nasilne proteste. Ja nikada u životu nisam bio za nasilje ni na kakvim protestima".
Istini za volju, on na protestima u kojima je učestvovao nasilje i nije proizvodio nego je samo na njega pozivao, makar i nehotice. To, međutim, nije slučaj i sa onim što je u odnosu na Srbe radio tokom 1990-ih.
Na početku rata u BiH 1992. godine, naime, pisala je svojevremeno "Politika", Feđa Štukan pristupio je specijalnim jedinicama takozvane Armije RBiH, a hvalio se i javno kako je učestvovao u ratu kao snajperista.
On je početak rata dočekao punoletan pa se odmah prijavio u "Zelene beretke", nakon čega se prebacio u policiju gde su radili "sve poznate akcije na ratištima oko grada: Poljine, Stup, Azići, Trebević i da su sve obišli u najgorim momentima".
"Tu sam bio devet meseci, posle toga sam otišao u 2. brdsku brigadu, jer sam tamo imao najviše prijatelja, oni su me poslali na obuku za specijalne jedinice kod mudžahedina Abaza, Dževada i Huseina u Velesićima. To sam završio za dva meseca otprilike, i bio u Specijalnoj jedinici 2. brdske brigade Armije BiH", pričao je Štukan.
On je otvoreno rekao i da je "pucao da bi ubijao četnike".
"Pucao sam čoveku u glavu snajperom i promašio ga jer je bio predaleko", pričao je svojevremeno Feđa Štukan.
Uspeo je da napusti vojsku pretvarajući se da je psihički poremećen, navodi "Politika", i otišao je u Nemačku. Nije se vratio u Sarajevo dok se rat nije završio. Nakon toga postaje glumac i pisac.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, inače, na području Sarajeva ubijeno je nekoliko hiljada Srba, među njima i 120 dece. Mnogi od njih bili su žrtve snajperista koji su svakodnevno pucali.
