Srbija i Balkan
Vulin: Laž o jednakosti Staljina i Hitlera
Potpredsednik Vlade Srbije kaže da ne napadaju njega jer je položio venac na grob Staljina, već što je podsetio "da laž o jednakosti Staljina i Hitlera nije dovoljna da bi opravdala sve druge laži"
Jedino što je pogodilo pronatovsku javnost u Srbiji od mojih susreta sa vrhom bezbednosnih i državnih struktura Ruske Federacije bilo je polaganje cveća na grob predsednika SSSR-a Josifa Visarionoviča Džugašvilija, u istoriji poznatog kao Staljin. Histerični napadi oživeli su vreme rezolucije Informbiroa donete 28. juna, baš na Vidovdan, 1948. godine. Njihov obračun sa mnom je morao izazvati moj obračun sa njima", piše potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin u autorskom tekstu za "Novosti".
On je podsetio na reči Staljinovog maršala Žukova da im Evropa nikad neće oprostiti jer su je oslobodili od Hitlera, a sada, kako kaže, vođu antihitlerovske koalicije nazivaju diktatorom i tvorcem gulaga.
"Diktator je onaj koji koristeći silu dođe na vlast i vrši je bez procedura i zakona. Staljin nije mogao biti diktator, jer ga nije izglasala kozačka skupština, niti je na vlast došao nakon puča, poput petooktobarskog ili majdanskog. Osporiti njegovu legitimnost bilo bi kao da sporite nasleđe Francuske buržoaske revolucije i odluka Komonvelta jer niste uvereni u demokratičnost izborne kampanje tog vremena", ocenjuje Vulin.
Ukazuje da kada zapadni političari objašnjavaju zašto Srbija treba da uvede sankcije Rusiji kažu nam da je "politika disciplina bez emocija i stalnih prijatelja u kojoj su interesi sami po sebi dovoljno opravdanje, a bratski odnosi i istorija nepotreban teret".
"Bez obzira što je realni interes SSSR-a bio da neminovni sukob sa Hitlerom što više odloži, Staljin se osuđuje jer se ponašao kao zapadni političari u istom vremenu i u istom pitanju. Nije najjasnije ni zašto Minhenski sporazum, kojim su Čemberlen i Deladje, premijeri Engleske i Francuske, naterali predsednika čehoslovačke vlade Beneša da prihvati da Nemačka otkine deo njegove zemlje, sve uz prisustvo Musolinija, nije razlog za izbacivanje Britanije i Francuske sa pozitivne strane istorije, a sporazum Ribentrop-Molotov, jeste razlog za poništavanje mesta Rusije", piše Vulin.
Ukazuje da gulazi jesu neslavna činjenica, ali praksa progona političkih protivnika u Sibir nije počela sa Staljinom, i da carski gulazi nisu zaobišli ni Staljina, ni Lenjina, kao ni brojne druge protivnike vlasti, i da oni nisu opravdanje za nedopustive zloupotrebe i surovosti, i pita se "kako to da oni koji u gulazima vide dovoljan razlog za poistovećivanje Staljina sa Hitlerom ne primene isti princip u ocenjivanju Titovog Golog Otoka?".
"Da li su jugoslovenski partizani isti kao nemački nacisti , jer su posle oslobođenja u Vojvodini pravili logore za pripadnike nemačke nacije u kojima su mnogi preminuli, a ogromna većina docnije bila proterana? Zašto kritičari moje pošte Staljinu ne zatraže da se Ruzveltovo ime briše iz antihitlerovske koalicije zbog, u njegovom predsednikovanju uspostavljene prakse da se u logore bez suđenja zatvaraju američki građani japanske nacionalnosti kao vrlo sumnjiv element u predvečerje sukoba sa carstvom", pita se Vulin i dalje upoređuje Stanjinove gulage sa logorima u Britanskoj imperiji u Africi.
Veličanje Tita jer se svrstao protiv Rusije
Navodi da je preteča promenjenog odnosa prema Rusiji i pobedi nad Trećim rajhom bio sukob na relaciji Tito-Staljin, i da Titovo "ne" nije bilo upućeno Staljinu već Rusiji i istorijskim vezama Srba i Rusa, i da mu se aplaudira jer se svrstao protiv Rusije.
"Da bi se sveopšti obračun sa Rusijom, ali i svima koji sa njom zastupaju sličan sistem vrednosti, bio moguć, mora se promeni istorija. Ako je Staljin isto što i Hitler, a Crvena armija zločinačka kao Vermaht i SS, onda je u borbi sa Rusima sve dozvoljeno i rat će se voditi ne samo do vojničkog poraza Rusije i nametanja nove vlasti, već i do teritorijalne podele prebogate ruske zemlje na mnogo više delova nego što je podeljena Nemačka 1945. godine", ocenjuje Vulin.
On dodaje da revizija istorije ne služi samo lečenju savesti naroda odgovornih za Holokaust ili genocid nad Srbima i Rusima, već služi kao opravdanje za svaki zločin i laž od izazivanja građanskog rata u Jugoslaviji pa do agresije na SRJ, laž o neširenju NATO-a na istok, gaženja Minskog, Briselskog ili Beogradskog sporazuma.
Na kraju, Vulin zaključuje da ne napadaju njega jer je položio venac na grob Staljina, već što je podsetio "da laž o jednakosti Staljina i Hitlera nije dovoljna da bi opravdala sve druge laži, ali i da su Srbi uvek bili na pravoj strani istorije baš kao i Rusi, pa koliko god menjali istoriju".
