Srbija i Balkan
Kontraefekat sankcija u Crnoj Gori: Kako smo "ugašeni", ali ne i ućutkani
U potpunoj tišini i ispod žita, doneta je odluka o sankcijama ruskim medijima u Crnoj Gori, između ostalih, i beogradskim redakcijama RT Balkan i Sputnjik. Šta se tačno desilo saznali smo danas iz Agencije za elektronske medije CG
Crna Gora uvela je sankcije Ruskoj Federaciji i svemu sa predznakom "rusko" još 2022. godine i to nakon burne sednice koju je obeležio sukob tadašnjeg premijera i ministra spoljnih poslova. Incident je nastao jer niko od njih nije hteo, makar javno, da uprlja ruke stavljajući potpis na dokument o uvođenju sankcija.
Sa druge strane, u potpunoj tišini i ispod žita, doneta je odluka o sankcijama ruskim medijima u Crnoj Gori, između ostalih, i beogradskim redakcijama RT Balkan i Sputnjik.
Šta se tačno desilo saznali smo danas na osnovu saopštenja Agencije za elektronske medije CG. Odluka o zabrani ruskih medija doneta još pre dve godine, ali je ovo telo obavestilo emitere o njenom sprovođenju tek nedavno, 3. jula.
U protekle dve godine su, navode iz AEM-a, vodili više postupaka kako bi zabrana ruskih medija bila sprovedena. Od juče, za sve koji prekrše nova pravila, primenjivaće mere koje su im u nadležnosti.
Prema Zakonu o međunarodnim restriktivnim merama, ukoliko pravno lice ne primenjuje sankcije, preti mu kazna od 1.000 do 40.000 evra.
Međutim, u Crnoj Gori ne postoji institucija koja je nadležna za kontrolu sadržaja na internet stranicama, niti su dužni da to rade operatori elektronskih komunikacija. Odnosno, u Crnoj Gori, makar za sada, moguće je pristupiti našem sajtu, ali su zato isključena emitovanja ruskih televizija.
U slučaju da ne možete da nas čitate u Crnoj Gori, pratite nas na našem telegram kanalu.
Sankcije postigle kontraefekat
Niko nije znao za sve vrste sankcija koje je Crna Gora uvela Ruskoj Federaciji, pod neviđenim pritiskom SAD i EU, a posebno NATO pakta, kaže predsednik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović na pitanje da li su oni kao udruženje znali za odluku vlade u Podgorici.
"O samom uvođenju medijskih sankcija državna vlast ćuti i krije, jer dobro zna da to nije volja naroda u Crnoj Gori i da se građani Crne Gore ne slažu sa takvom odlukom, posebno što su 30 godina trpeli medijski mrak i medijsku samovolju režima Mila Đukanovića. Tako da aktuelna vlast u Crnoj Gori nastavlja tamo gde je Đukanović stao što se tiče medija i sankcija prema Ruskoj Federaciji", kaže Burzanović za RT Balkan.
Napominje da se narod u Crnoj Gori o stanju u Rusiji i o Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini informiše zahvaljujući ruskom ambasadoru Vladislavu Maslenikovu, koji je svakodnevno u kontaktu sa stanovnicima Crne Gore.
"Maslenikov na dnevnom nivou dobija pozive od građana Crne Gore da ih poseti i da im se obraća o stanju u Rusiji i Ukrajini, što on to veoma uspešno i diplomatski korektno i radi. Treba pitati ambasadorku SAD Rajnke Džudit koliko je puta pozvana od naroda u Crnoj Gori da bude njihov gost i da govori na narodnim skupovima. Reći ću vam odgovor – nijednom. Ta ambasadorka SAD sedi pod obezbeđenjem u svojoj kancelariji, prikuplja crnogorske socijalne slučajeve i uhljebe, deli im grantove i sprovodi svoju nedemokratsku misiju u Crnoj Gori", kaže Burzanović.
Naš sagovornik napominje da se do sada u Crnoj Gori o sankcijama ruskim medijima oglasilo samo udruženje čiji je predsednik i ne očekuje da će biti drugih zvaničnih reakcija.
"No, kako je danas era slobode medija i informisanja zahvaljujući internetu na vrhuncu, sankcije prema ruskim medijima su postigle kontraefekat, jer sada narod u Crnoj Gori još više i detaljnije prate ruske medije, koji su, uzgred budi rečeno, najobjektivniji kada je reč o stanju u Ukrajini i Specijalnoj vojnoj operaciji", zaključuje Burzanović.
Klasična cenzura
Reč je o skandaloznoj odluci Vlade Crne Gore kojom se krše osnovna načela i prava koja su zapisana u ustavima, zakonima i međunarodnim deklaracijama – pravo na slobodno informisanje, ocenjuje urednica televizije Adria u Crnoj Gori Rajka Raičević.
"Reč je o klasičnoj cenzuri i nevezano da li je reč o Rusiji, Americi, Francuskoj, Srbiji, Hrvatskoj... To je nedozvoljen potez kojim se guši sloboda informisanja i pravo javnosti da bude informisana", ocenjuje naša sagovornica.
Raičevićeva ukazuje da se na ovaj način uvodi jednostrano izveštavanje, forsiranje jedne strane, nemogućnost slobode informisanja, što se krši sa svim novinarskim principima i standardima, kao i osnovnim ljudskim pravima.
Na pitanje da li će biti neke reakcije u Crnoj Gori, Raičević odgovara da je javnost već reagovala.
"Ali se plašim da ta reakcija neće kao epilog imati promenu ove, da ponovim, skandalozne odluke", zaključuje Raičevićeva.
