Može li Amerika da "brani Tajvan od Kine": Tramp misli da ne, i u pravu je

Intervju Donalda Trampa za "Blumberg" od 17. jula podstakao je novinske naslove da "SAD neće braniti Tajvan od kineske invazije pod njegovim predsedništvom", kako se požalio "Dejli telegraf".

Ali, on to nije rekao: izjavio je da Kina ne mora da napada Tajvan, koji se nalazi u dometu onoliko kineskog oružja ukoliko im je stalo da pucaju na njega, piše "Ejža tajms".

Bivši predsednik i favorit za novembarske izbore u SAD iznosio je argumente zdravog razuma, za razliku od zamagljivanja američkih stručnjaka za odbranu – uključujući mnoge iz Trampovog tabora.

Tramp: Tajvan da nam plati što ga štitimo

SAD imaju pogrešnu vrstu vojske da se bore protiv kopnene sile sa najnaprednijom sposobnošću masovne proizvodnje na svetu, sposobnom da proizvede veliki broj protivbrodskih raketa i dronova, dok američki vojni analitičari imaju nezavidan zadatak da objasne trideset godina grešaka.

Tramp, s druge strane, ignoriše stručnjake i ukazuje na očigledno.

"Tajvan je udaljen (od SAD) 15.200 kilometara. Od Kine je udaljen 109 kilometara. Mala prednost, a Kina je ogroman komad zemlje, mogli bi samo da ga bombarduju. Čak ni to ne moraju, mogu bukvalno samo da šalju rakete. Sada ne žele to da urade jer ne žele da izgube sve te fabrike čipova", rekao je Tramp.

Strogo govoreći, Tajvan je udaljen 160 kilometara od kineskog kopna, dok je maksimalni domet artiljerijskih granata oko 30 kilometara, ali Kina ima dovoljno projektila da uništi ostrvo ako to odluči. Ona to neće, kao što je Tramp sugerisao, ne samo zato što ne želi da uništi tajvanske fabrike koje drže 90 odsto svetske proizvodnje naprednih čipova, već i zato što ne želi da ubija tajvanske građane koje smatra kineskim državljanima.

U slučaju krize, na primer, koraka ka formalnom suverenitetu Tajvana, Kina bi blokirala ostrvo. Oni uvoze sve energente, uglavnom prirodni gas, i imaju kapacitet skladištenja od oko tri nedelje. Kina treba samo da obavesti brodske kompanije da će potopiti svaki LNG tanker koji se približi ostrvu i svetla bi se ugasila na Tajvanu za manje od mesec dana.

Kina nije toliko glupa da pošalje letelicu preko 160 kilometara otvorenog mora. Američki stručnjaci za odbranu, kao što su Centar za novu američku bezbednost i Centar za strateške i međunarodne studije, priređuju "ratne igre" o mogućoj kineskoj invaziji kako bi prikrili neuspeh američke odbrambene strategije.

Nijedna vojna sila udaljena 9.500 kilometara od kuće ne može da se meri sa vatrenom snagom obližnjeg protivnika sa kopna.

Govoreći o raketnim snagama kineske Narodne oslobodilačke vojske, major Kristofer Mihal napisao je 2021. u časopisu američke vojske da je kineska armija "najveća kopnena raketna sila na svetu, sa preko 2.200 konvencionalno naoružanih balističkih i krstarećih projektila i sa dovoljno protivbrodskih raketa da napadnu svaki američki borbeni brod u Južnom kineskom moru". 

Kina obustavila konsultacije sa SAD o kontroli naoružanja: Sva odgovornost je na Vašingtonu

U Pentagonovoj proceni kineske vojske iz 2023. ukazuje se da im balistička raketa DF-21D omogućava da sa kineskog kopna izvode precizne udare dugog dometa na brodove, uključujući i nosače aviona, van Zapadnog Pacifika. DF-21D ima domet veći od 1.500 kilometara, opremljena je manevarskim vozilom i navodno sposobna za brzo punjenje na terenu.

Kina tvrdi da ima automatizovane fabrike koje mogu proizvesti 1.000 motora krstarećih raketa dnevno. Takođe, može da proizvede isto toliko protivbrodskih dronova kakve efikasno koriste Huti protiv američkih brodova u Crvenom moru. Lako ih je oboriti savremenim protivraketnim sistemima, ali američki razarač može da nosi samo 100 presretača u svom skladištu.

Kina može sa kopna da ispali onoliko projektila koliko želi. Kina takođe ima oko 60 tihih električnih podmornica i oko 1.000 aviona četvrte i pete generacije.

SAD su izgradile pogrešnu vrstu vojske, nešto što nijedan istraživački centar koji finansira Pentagon ne želi da prizna. Nasuprot tome, Donald Tramp je izjavio očigledno: ogromna veličina Kine i blizina Tajvana predstavljaju ogromnu, nepremostivu prednost. Štaviše, bojni brodovi su postali lake mete za moderne projektile.

Bez obzira koliko svojih postojećih vojnih sposobnosti Sjedinjene Države dodeljuju istočnoj Aziji, prednost Kine na domaćem terenu, u raketama i bespilotnim letelicama, može je nadvladati.

SAD bi trebalo da imaju za cilj "ravnotežu snaga koja je u skladu sa našim razumnim razlikama", održavajući status kvo u odnosu na Tajvan, kako je rekao bivši mlađi zvaničnik Pentagona Elbridž Kolbi, koji se navodno razmatra za viši položaj nacionalne bezbednosti u novoj Trampovoj administraciji.

To znači da će Kina dozvoliti Sjedinjenim Državama da se pretvaraju da su pacifička sila, da se oni prave da prete invazijom na Tajvan dok se Tajvan pravi da se brani.

Tramp je često govorio o izgradnji raketnog štita koji bi čuvao američko tlo po ugledu na Stratešku odbrambenu inicijativu Ronalda Regana. To je upravo prava ideja, ali bi zahtevala drastično menjanje prioriteta odbrane i radikalnu transformaciju američke vojske.