Svedočanstvo diplomate: Osmogodišnji ukrajinski teror nad civilima ne prestaje

Specijalnoj ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini prethodilo je osmogodišnje ugnjetavanje stanovništva Donbasa,  ignorisanje dokaza o kijevskim zločinima nad civilima od strane Zapada, kao i o korišćenje zabranjenog oružja.

Bivši ukrajinski diplomata Olga Suharevskaja za "RT internešenel" piše o mnogim strašnim stvarima koje su se dešavale još 2014. godine, ali su i dalje su aktuelne pre svega na teritorijama narodnih republika Donjecke i Luganske.

Već u proleće 2014. oružane snage Ukrajine i neonacistički tzv. dobrovoljački bataljoni počeli su da napadaju civilno stanovništvo Donbasa i uništavaju infrastrukturu. U javnost su odmah dospeli video-snimci na kojima vojska puca na nenaoružane stanovnike Donbasa u martu 2014, dva meseca pre nego što su Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR) proglasile nezavisnost.

U periodu april–maj 2014. sve su masovnija ubijanja. Na primer, u Marijupolju 9. maja 2014. i u centru Luganska 2. juna 2014. centralni trgovi su rešetani raketnom paljbom iz aviona.

Na meti – goloruki ljudi i stambeni kompleksi

Brojnost artiljerijskih napada na gradove i sela ide u prilog tome da se radi o taktici, piše Suharevskaja. Ukrajinske oružane snage su 27. jula 2014. granatirale Gorlovku, ubivši 20 ljudi uključujući 10-mesečnu bebu i njenu mamu. U avgustu 1. bataljon 107. raketne artiljerijske brigade ukrajinske vojske gađao je plažu u Zugresu kasetnom municijom iz višecevnog raketnog bacača.

Aleksandar, rodom iz Manuilova u Donjeckoj oblasti, opisao je kako je u bombardovanju 15. jula 2014. mesta Snežnoe, gde je živela porodica njegovog sina, uništen deo stambenog kompleksa, a iz ruševina je živ izvučen samo njegov unuk.

"Kada smo stigli, videli smo da je deo stambenog bloka u kome je bio njihov stan potpuno uništen. Tog dana iz ruševina je izvađeno između osam i 13 tela. Jedini preživeli je moj unuk Bogdan, rođen 2009. Moja snaja je umrla od zadobijenih povreda. Dečak se zaglavio između dve ploče i trebalo je više od tri sata da ga izvuku. Zadobio je teške povrede", svedočio je Aleksandar.

Na meti je, dakle, bila upravo civilna infrastruktura.

Tokom granatiranja Kirovskog okruga, prema izveštaju Specijalne posmatračke misije OEBS-a (SMM) u Ukrajini, 4. februara 2015. pogođena je bolnica – poginulo je šest osoba, a 25 je povređeno.

U izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) pominje se kao ratni zločin koji je počinila Ukrajina – uništavanje vodovoda koji je dopremao pijaću vodu iz Severskog Donjeca do Donjecka.

Ukrajinci napadaju zabranjenim oružjem

Vlasti DNR-a tvrdile su da je ukrajinska vojska u leto 2014. godine više puta koristila fosforne bombe protiv civila. "Hjuman rajts voč" potvrdio je upotrebu zapaljivog oružja u Ukrajini.

U uzorcima tla koje su očevici ukrajinskog granatiranja u selu Semjonovka kod Slavjanska, u Donjeckoj oblasti, predali ruskim istražiteljima pronađeni su tragovi sagorevanja koji potiču od zapaljive smese N17 korišćene u minama i avio-bombama. Dotična smesa može da napravi rupe u ljudskom mesu i gotovo je nemoguće ugasiti je. Takvo oružje je zabranjeno Međunarodnom konvencijom UN i Ženevskom konvencijom.

OEBS je dokumentovao i upotrebu kasetnih bombi.

Američki novinar Patrik Lankaster bio je svedok napada kasetnim bombama u oblasti Herson, "u kome su ubijena tri civila".

"Nema sumnje da je to bio ukrajinski napad. To je taktika koju sam video poslednjih osam godina u Donbasu i sada ovde", rekao je Lankaster.

Nakon što je počela ruska specijalna vojna operacija ukrajinska vojska je izvela kasetni bombaški napad na centar Donjecka i Makejevku, u kojem je poginulo na desetine civila. Ciljane oblasti nisu imale vojnu infrastrukturu.

Ujedinjene nacije konstatovale su masovnu upotrebu brutalnog oružja. Zamenik generalnog sekretara UN zadužen za humanitarna pitanja Martin Grifits rekao je u saopštenju da Ujedinjene nacije pokreću istragu o upotrebi kasetne municije u ukrajinskim napadima na Donjeck i druge gradove Donbasa.

Ukrajinska vojska za ubijanje civila koristi i protivpešadijske mine. Od jula 2022. godine ukrajinske oružane snage redovno su razbacivale protivpešadijske nagazne mine "latica" po centralnim ulicama Donjecka i Gorlovke. Izmene i dopune Protokola 2 Ženevske konvencije iz 1996. uvele su brojna ograničenja za upotrebu mina "latica".

Ukrajinska artiljerija je od početka maja 2022. intenzivirala napade na civilnu infrastrukturu, škole, vrtiće i stambene četvrti gradova Donbasa koristeći između ostalog i oružje koje im isporučuje Zapad.

Ko su žrtve?

Ima na hiljade sličnih primera, piše Olga Suharevskaja. Uprkos sporazumima iz Minska ubistva civila u zoni sukoba nisu prestala nijednog dana.

U izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava o stanju istih u Ukrajini piše da je "od 14. aprila 2014. do 31. jula 2021. OHCHR je zabeležio ukupno 3.092 civilne žrtve. Procenjuje se da je broj povređenih civila veći od 7.000".

U novembru 2020. godine Specijalna posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini objavila je da je broj poginulih civila na teritoriji DNR-a i LNR-a duž linije sukoba bio tri puta veći u odnosu na ukrajinsku stranu.

Na meti ukrajinske vojske našle su se i izbeglice koje su napuštale Herson.

Mučenja, zverstva i koncentracioni logori

Poslednjih meseci obelodanjena su pogubljenja ruskih zarobljenika od strane ukrajinske vojske. Neonacisti su snimljeni kako pucaju ruskim zarobljenicima u noge, ali i i dok ih masovno streljaju u Makejevki, Luganska oblast.

Čak ni UN nisu mogle da ignorišu ove zločine. Matilda Bogner, šef Posmatračke misije UN za ljudska prava u Ukrajini, rekla je u saopštenju: "Dobili smo verodostojne informacije o mučenju, zlostavljanju i utamničavanju ratnih zarobljenika koji pripadaju ruskim oružanim snagama i povezanim oružanim grupama a od strane ukrajinskih oružanih snaga."

Međutim, tortura, zlostavljanje i nezakonito zatvaranje u tajnim zatvorima ne samo boraca već i civila počelo je još 2014. godine.

Aleksej je zarobljen 26. avgusta 2014. "Tukli su nas svim mogućim predmetima – drobili su nam prste lopatom ili maljem, kolena čekićem ili su nas šutirali. Noću su nas, samo u vešu, vezivali za ogradu i polivali hladnom vodom, ne dajući da se osušimo. Ujutro su nastavili s batinanjem. Uveče su nas bacili u jamu."

Vremenom je rastao broj tajnih pritvorskih mesta. Najozloglašenija bila je "Biblioteka", koju je organizovao neonacistički bataljon Azov. Imao je ogranke na marijupoljskom aerodromu, u sedištu bataljona u gradskom okrugu na levoj obali, u školi i u kući blizu periferije grada.

Američki neonacista potvrđuje zločine svojih ukrajinskih saboraca

Bivši zatočenik azovaca Pavel Karakosov iz Marijupolja rekao je: "Mučili su ljude kao što su to činili Amerikanci u zatvoru Gvantanamo – vezali bi ih za dasku licem nagore, stavljali im komad tkanine preko glave i polivali vodom. Čini ti se kao da se daviš. Imao sam mali moždani udar dok su me mučili. Koristili su i metodu 'makaze': lomili su nam prste između dve železničke šine. Ili bi zabadali igle pod nokte."

Kiril Filičkin bio je jedan od prvih pritvorenika u ilegalnom zatvoru na marijupoljskom aerodromu 7. maja 2014. Svedočio je da ga je mučio Igor Mosijčuk, poslanik u ukrajinskom parlamentu.

Mihaila Šubina, koji je takođe odveden u "Biblioteku", bacili su u jamu punu leševa, dok mu je tortura strujnim udarom najstrašnije iskustvo koje je doživeo.

Takvi zatvori postoje svuda duž linije sukoba, uključujući i Kramatorsk. Tamo je završio Konstantin Afončenko a mučili su ga budući ukrajinski poslanik Andrej Teteruk i ukrajinski lekar Svevolod Stebliuk, koji se "ponašao kao serijski ubica iz horor filma".

Misija UN za ljudska prava identifikovala je 184 osobe koje su nezakonito pritvorene u harkovskom objektu Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u periodu 2014–2016. Amnesti internešenel je 2016. otkrio da su pronašli "nezakonite pritvorske objekte u Marijupolju i drugim mestima, ali glavna je bila zgrada SBU u Harkovu, gde su neki ljudi držani više od godinu dana".

Ljudi kao živi štit

Kijev je koristio civile i kao zaštitu ukrajinskih oružanih snaga tako što je 2014. godine stacionirao vojnu opremu u stambenim naseljima. Praksa korišćenja "ljudskog štita" postala je sveprisutna ove godine.

Tragična je bila sudbina civilnog stanovništva Marijupolja. "Oni koji su pokušali da pobegnu su, u najboljem slučaju, zaustavljeni i vraćeni. Na izlazu iz grada nalazile su se ukrajinske oružane snage i kontrolni punktovi bataljona Azov", rekla je meštanka Veronika.

Ovo je na sastanku Saveta bezbednosti UN potvrdila i francuska novinarka En-Lori Bonel. Pokazala je intervju s jednim stanovnikom Marijupolja koji je rekao da "ne puštaju ljude, tuku ih kundacima i teraju ih da ostanu u kući. Bataljon Azov zaustavlja sav pešački i automobilski saobraćaj".

Amnesti internešenel je 4. avgusta 2022. godine optužio ukrajinsku vojsku da je stacionirala svoje trupe i artiljeriju u blizini bolnica, škola i stambenih zgrada i tako ih pretvorila u vojne mete. Time su prekršili međunarodno humanitarno pravo.

Sada pak traje "lov na veštice" u gradovima i mestima iz kojih se Rusija povukla. Ukrajinska vojska je 17. novembra 2022. pogubila 39 stanovnika Hersona, dok su 74 osobe odvedene na nepoznate lokacije. Na internetu je objavljen snimak na kome vojnici ukrajinske 25. brigade kažu da imaju naređenja svojih komandanata da streljaju sve civile na teritorijama koje je ranije kontrolisala ruska vojska.