Svet
Holandija sve dublje tone: Sheveningen bi mogao da nestane
Odbornik Robert Barker upozorio je da bi opština pre ili kasnije morala da se prilagodi ovakvoj situaciji i pronađe rešenja, i podvukao da ih "nasipi koje sada imamo neće zauvek štititi"
Predgrađe glavnog grada Holandije Haga, Sheveningen, moglo bi da nestane zbog porasta nivoa mora uzrokovanog klimatskim promenama, objavio je danas "NL Tajms".
Odbornik Robert Barker upozorio je da bi opština pre ili kasnije morala da se prilagodi ovakvoj situaciji i pronađe rešenja, i podvukao da ih "nasipi koje sada imamo neće zauvek štititi".
"Još nije izvesno kada će tačno Sheveningen i ostatak Haga nestati sa mape zbog porasta nivoa mora. Nacionalni meteorološki institut KNMI, međutim, pretpostavlja da će nivo mora do kraja ovog veka porasti za 40 do 80 centimetara. Ako do tada ništa nije urađeno u borbi protiv klimatskih promena i zemlja nastavi da se zagreva, nivo mora bi mogao da poraste za nekoliko metara do sledećeg veka", navodi list.
Za Hag, međutim, još ima "nade", jer je nedavna studija pokazala da bi život u ovom gradu Holandije mogao biti moguć i ako se nivo mora podigne za nekoliko metara. Ali, ako se preduzmu mere predostrožnosti.
Hag već planira dodatnu zaštitu od povećanja nivoa mora, a fokus je upravo na Sheveningenu koji se nalazi direktno uz more, a čijih, oko tri kilometra priobalja nisu zaštićeni dinama i gde vodu zadržava morski nasip.
Nasip, međutim, kako kažu gradski zvaničnici, uskoro više neće moći da zadrži vodu, a opština Hag želi da do naredne godine dođe do rešenja.
"Već smo videli da su kejevi u Sheveningenu poslednjih godina sve češće poplavljeni tokom oluja, a to pokazuje da nam je potrebna dugoročna vizija. Moramo nešto učiniti kako ne bismo postali grad u moru", rekao je Barker.
Oko jedna trećina Holandije nalazi ispod nivoa mora, a delovi zemljišta čak su izvlačeni iz mora, odnosno nasipani kako bi se pedesetih zemljište proširilo. Pojedini tvrde da kada bi nestalo nasipa na obalama, voda bi stigla čak do Utrehta.
Šta može da se desi kada ovi nasipi popuste, Holanđani su videli nakon velike oluje 1953. godine kada su poplave potopile gotovo desetinu holandskog poljoprivrednog zemljišta. Stradalo je oko 1.800 ljudi.
