Napadi 11. septembra: Šta je sve predmet teorije (i) zavere

U priči o možda najznačajnijem događaju u bližoj američkoj istoriji došlo je do dva nova zaokreta ove godine - nakon što je krajem jula isplivao dosad neviđeni snimak uništenja kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, početkom avgusta je objavljeno da su se trojica optuženih za napad nagodila s američkim zakonodavstvom i tako izbegla smrtnu kaznu. Dva dana kasnije šef Pentagona Lojd Ostin tu nagodbu poništio.

Teroristički napad 11. septembra 2001. godine omogućio je Džordžu Bušu Mlađem da prvi i jedini put u istoriji aktivira čuveni Član 5 NATO Alijanse i upusti se u eru "rata protiv terorizma" koja je otvorila vrata za invaziju na Avganistan, a zatim i Irak, a za koju kritičari smatraju da je bila izgovor za ostvarivanje američkih geopolitičkih ciljeva.

U odnosu na njegov značaj, o ovom događaju se i dalje zna veoma malo, a svetska javnost je pokazala sklonost da ove rupe popunjava sopstvenim teorijama (zavere).

Diskusije o razlozima, detaljima i motivima napada, i o navodno umešanim stranama i dalje su toliko uzavrele da je čuveni režiser Spajk Li 2021. morao da izmeni poslednju epizodu svoje dokumentarne serije na ovu temu, u koju je prvobitno uključio diskusiju zagovornika i protivnika ideje da do rušenja kula bliznakinja nisu doveli samoubilački napadi otetim "boinzima" već kontrolisane eksplozije.

Dok je CIA prvo veče nakon napada ocenila da je za njega odgovorna Al Kaida, mnogi kritičari zvanične verzije događaja su doveli u pitanje pojedine detalje u vezi s kidnaperima "boinga".

Tako se može naći da je za Hanija Handžura, za kojeg se tvrdi da je slupao treći od četiri kidnapovana aviona u zgradu Pentagona, jedan od instruktora letenja iz Arizone, gde je Handžur dobio pilotsku licencu, rekao da je bio izrazito slab pilot, a za njegovo delo bila potrebna velika pilotska veština.

Takođe se ističe kako se u više medijskih izveštaja navodilo da su počinioci, javnosti predstavljeni kao radikalni islamisti s navodnim ciljem da postanu mučenici, vodili razvratne živote uz alkohol i striptizete pre nego što će sprovesti napad.

Kakve su veze CIA s terorističkim napadom na Ameriku 11. septembra?

Skidanje oznake tajnosti s sudskog podneska Vojnoj komisiji Gvantanamo koja se bavi slučajevima preživelih terorista je prošle godine podstaklo teorije o navodnoj umešanosti CIA, ali i Saudijske Arabije, u napade. Naime, dvojica od kidnapera aviona koji je pao na Pentagon, Kalid el Midar i Navaf el Hazmi, dobili su šestomesečne vize za SAD početkom 2000. i neometano su ušli u zemlju iako su ih malezijske vlasti prethodno snimile na samitu Al Kaide u Kuala Lumpuru.

Mark Rosini, bivši agent FBI koji je bio član multi-departmanske grupe za praćenje Osame Bin Ladena, tvrdio je kasnije da su ga agenti CIA sprečili da nadređenima prenese podatke o El Midaru i El Hazmiju. Dvojica terorista su se zatim u Kaliforniji sreli s Omarom el Bajumijem, koji je u dokumentima FBI označen kao tajni agent Saudijske Arabije.

Među teorijama koje tvrde ili insinuiraju predznanje administracije Džordža Buša Mlađeg o napadima posebno je zanimljiva ona koja dovodi u vezu porodice Buš i Bin Laden. Ona se zasniva na činjenici da je Džordž Buš Stariji služio kao konsultant finansijskoj firmi "Karlajl grup", i da je otuđeni brat Osame bin Ladena, Šafik, bio na godišnjoj konferenciji te firme za investitore u periodu kada su se napadi dogodili.

Pojedine teorije polaze od teze da je mnogo više ljudi znalo da će se napadi dogoditi, poput one koja primećuje da se "neobično" velik broj investitora na berzi kladio protiv vrednosti akcija kompanija "Junajted erlajns" i "Amerikan erlajns" čiji su avioni kidnapovani, a neuobičajeno trgovanje je uočeno i sa kompanijama koje su imale prostorije u Kulama bliznakinjama. U izveštajima zvanične komisije za istragu napada 11. septembra su tvrdnje o trgovini s predznanjem odbačene.

Šta sve (ne) znamo o 11. septembru i kako ga je Amerika zloupotrebila?

U srži sumnji da 11. septembar nije bio samo "zgodan izgovor" za veliki preokret u američkoj spoljnoj politici nalazi se institut "Projekat za novi američki vek" (PNAC), koji su 1997. pokrenula dvojica uticajnih neokonzervativnih republikanskih autora, Vilijam Kristol i Robert Kejgan (čija je supruga, inače, Viktorija Nuland).

Godinu dana pre terorističkog napada, a nekoliko meseci pre predsedničkih izbora na kojima će pobediti Džordž Buš Mlađi, PNAC je objavio dokument pod nazivom "Obnova američkih odbrana: Strategije, sile i resursi za novi vek". U dokumentu se navodi da će "proces transformacije" od "previše mekane" spoljne politike kakvu je, prema autorima, vodio Bil Klinton do agresivnijeg angažovanja SAD na spoljnopolitičkoj sceni "verovatno biti dug, osim ako se desi neki katastrofalni događaja poput novog Perl Harbora".