Kako je Nobelova nagrada za mir "sletela" u Hirošimu i Nagasaki

Nobelova nagrada za mir – koja uz nagradu za književnost tradicionalno privlači najviše pažnje svetske javnosti – ove godine je završila u rukama japanskih antinuklearnih aktivista iz organizacije Nihon Hidankjo.

U obrazloženju odluke navodi se da je taj masovni pokret dobio nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za zalaganja da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi.

"Oni su nam pomogli da opišemo neopisivo, da zamislimo nezamislivo i da nekako shvatimo neshvatljivu bol i patnju izazvanu nuklearnim oružjem", navodi se u saopštenju Norveškog Nobelovog komiteta.

Naš izbor

Geopolitika, interesi i ljudska prava: Kako je Nobelova nagrada za mir izgubila (stari) sjaj

Objava ovogodišnjeg dobitnika došla je nakon višenedeljnih spekulacija da bi Nobelov komitet nagradu ove godine mogao da dodeli nekoj organizaciji sa Bliskog istoka, u kontekstu rata u Gazi i sukoba između Izraela i Hezbolaha u Izraelu, ali to se nije dogodilo. "Al Džazira" je izbor Nihon Hidankja nazvala "sigurnim ali jakim izborom".

Međutim, dodelu te nagrade već decenijama unazad prate različite kontroverze. Mnogi, među kojima je i predsednik Ruske akademije nauka Genadij Krasnikov, smatraju da je ona ispolitizovana. Nagrada za mir posebno je problematična, s obzirom da je ona dodeljena ljudima poput Henrija Kisindžera, Ala Gora, Baraka Obame i Majke Tereze.

U svom obraćanju nakon proglašenja pobednika, kopredsedavajući te organizacije Tošijuki Mimaki istakao je da je "rečeno da zbog nuklearnog oružja svet održava mir. Ali, nuklearno oružje mogu da koriste teroristi".

Međutim, ni on nije mogao da se suzdrži od pominjanja Rusije, pošto je dodao da "na primer, ako ih Rusija upotrebi protiv Ukrajine, ili Izrael protiv Gaze, stvari se neće završiti na tome. Političari bi trebalo da znaju te stvari".

Takođe, on je stradanje civila u Gazi uporedio sa stradanjima Japanaca u nuklearnim udarima pre 80. godina.

Nastanak antinuklearnog pokreta u Japanu

Američki nuklearni udari na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 6. i 9. avgusta 1945. godine predstavljali su prekretnicu ne samo u Drugom svetskom ratu, koji je okončan kapitulacijom Japana svega nekoliko nedelja kasnije – već i u čitavoj istoriji čovečanstva, koje je tim činom ušlo u nuklearnu eru.

Posledice nuklearnih eksplozija u Japanu su nesagledive. Ukupan broj žrtava procenjuje se na oko 250.000 – uglavnom civila, od kojih je oko polovina stradala tokom i neposredno nakon samih eksplozija, dok su ostali preminuli u narednim mesecima od posledica izlaganju radijaciji.

Nezamislive traume koje sa kojima se čitavo japansko društvo suočilo tokom i neposredno nakon Dugog svetskog rata dovele su do stvaranja izuzetno snažnog antiratnog i antinukelarnog pokreta, koji je tokom decenija izrodio veliki broj organizacija koje se protive širenju nuklearnog oružja.

Jedna od njih je i Nihon Hidankjo, koju su 1956. godine osnovali preživeli iz Hirošime i Nagasakija. U Japanu, oni su poznati i kao hibakuša, odnosno "preživeli od bombe". Tokom skoro sedam decenija postojanja, ta organizacija se fokusirala na lobiranje protiv korišćenja, proizvodnje i širenja nuklearnog oružja, pre svega kroz širenje ličnih iskustava svojih članova.

Nihon Hidankjo je jedina grupa onih preživelih koja ima članove širom celog Japana, odnosno u svih 47 prefektura (administrativnih jedinica). U decenijama nakon svog osnivanja, grupa je poslala preživele širom sveta kako bi podelili svoja iskustva o životu sa posledicama izlaganja radijaciji od atomske bombe.

Ta organizacija je u više navrata nominovana za Nobelovu nagradu za mir – 1985, 1994 i 2015, da bi je ove godine konačno i dobili.

Neposredno nakon okončanja rata, oko 650.000 ljudi u Japanu imalo je status preživelih u nuklearnoj eksploziji, a prema podacima Nihon Hidankja, njih je danas oko 114.000.

Simbol preživelih u nuklearnom bombardovanju je papirni ždral, u čast devojčice Sadako Sasaki, koja je preživela eksloziju u Hirošimi, i koje je pre svoje smrti od leukemije u 12. godini napravila hiljadu papirnih ždralova – na japanskom poznatih i kao senbazuru. Prema japanskoj legendi, onome ko uspe da napravi 1.000 origami ždralova, ždral ispuniti jednu želju.

Nuklearne eksplozije u Japanu – zločin bez kazne

Ratni zločin koji opominje: Kako je američki "Mali dečak" ubio više od pola miliona ljudi u Hirošimi

Atomska bombardovanja Hirošime i Nagasakija predstavljaju jednu od najkontroverznijih epizoda Drugog svetskog rata, a do danas opstaju oprečna tumačenja odluke američkih vlasti da povuku tako radikalan korak.

Zagovornici nuklearnog bombardovanja tvrde da je ta odluka opravdana brzim okončanjem Drugog svetskog rata, kao i da bi broj žrtava potencijalne invazije na Japan bio daleko veći.

Međutim, mnogi istoričari – ali i američki zvaničnici iz tog perioda – slažu se da atomska eskalacija nije bila neophodna, te da je vlada u Tokiju bila blizu prihvatanja bezuslovne kapitulacije i pre bombardovanja.

Veliki broj istoričara i stručnjaka za međunarodno pravo je bombardovanje Hirošime i Nagasakija okarakterisao kao ratni zločin, pa čak i kao "genocid", dok su neki ukazivali na to da je reč o aktu državnog terorizma, u skladu sa definicijom terorizma kao "ciljanja nevinih radi postizanja političkog cilja".

To nije sprečilo posleratne japanske vlasti da uspostave bliske političke odnose sa Vašingtonom, čak i nakon okončanja formalne okupacije od strane SAD 1952. godine. Američki uticaj, međutim, nije se smanjio, a dve države su 1960. godine potpisale sporazum o bezbednosnoj saradnji, kojim je formalizovano američko vojno prisustvo u zemlji izlazećeg sunca.

Zanimljivo je da je potpisivanje tog sporazuma bilo okidač za masovne antivladine proteste u Japanu, koje je između ostalih podržao i značajan deo rukovodstva Nihon Hidankja. Japansko-američki sporazum je, međutim, i dalje na snazi, a u Japanu je i dalje raspoređeno oko 55.000 američkih vojnika u 15 vojnih baza.

Važno je napomenuti i da je tokom obeležavanja 79. godišnjice bombardovanja Hirošime u avgustu 2024. nijedan  japanski političar koji se obratio tokom govora o tragediji nije spomenuo da su SAD te bacile nuklearnu bombu.