Ratni zločin koji opominje: Kako je američki "Mali dečak" ubio više od pola miliona ljudi u Hirošimi

U leto 1945. Japan je bio spreman na kapitulaciju. Uprkos tome, SAD su donele odluku da 6. avgusta bace prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, a potom, tri dana kasnije, i drugu, na grad Nagasaki.

Američki bombarder B-29 bacio je atomsku bombu, nazvanu "Litl boj" (Mali dečak), na Hirošimu, u osam sati i 15 minuta ujutro, prouzrokujući trenutnu smrt 80.000 ljudi. Do kraja ove godine, još 60.000 Japanaca umrlo je od posledica radijacije.

Konzervativne procene su se dugo zadržavale na ukupno 200.000 žrtava američkog bombardovanja ovog grada.

Godine 2013. zvaničnici Hirošime i Nagasakija objavili su nove podatke o broju stradalih u eksploziji atomske bombe i o naknadnim žrtvama radijacije. Prema ovim podacima, stradalo je ukupno 557.478 osoba, od čega 277.996 direktnih žrtava eksplozije.

Bez sumnje, bio je to ratni zločin, uporediv sa nacističkim, za koji niko nikad nije odgovarao. Ove godine navršilo se 78 godine od prvog korišćenja nuklearnog oružja. Međutim, svi japanski političari, koji su govorili na komemoraciji žrtvama u Hirošimi, prećutali su notornu činjenicu: da su ovaj besprimeran zločin počinile SAD.

U toku komemoracije, SAD, glavnog i jedinog krivca za katastrofu, nije pomenuo gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui, ni guverner Hirošime Hidehiko Juzaki, kao ni premijer Japana Fumio Kišida.

Umesto toga, premijer Japana je našao za shodno da, iz nekog razloga, pomene Rusiju i njene navodne nuklearne pretnje: "Sada, zbog produbljivanja podela u međunarodnoj zajednici po pitanju smanjenja nuklearnog naoružanja i zbog činjenice da Rusija preti nuklearnim oružjem, put ka tome postaje sve teži."

Sve tajne projekta "Menhetn"

Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki bile su prve i do sada jedine atomske bombe korišćene u ratu. Ta dva grada postali su najvažniji simbol u borbi za svet bez atomskog naoružanja. SAD su, vredi da se ponovi, bile i ostale jedina svetska sila koja je upotrebila atomsko naoružanje.

Zato vredi podsetiti na okolnosti koje su prethodile ovom zaista divljačkom činu, jer niko ne može da garantuje da se nešto slično neće ponoviti, čak ni u bliskoj budućnosti.

Tajna naučna istraživanja u SAD započela su 1942. godine, pod imenom projekat "Menhetn". I danas je teško doći do podataka o njegovoj pravoj pozadini. Prvobitno, oružje je razvijano u tajnosti kako bi bilo upotrebljeno protiv nacističke Nemačke, ali je ona kapitulirala 9. maja.

Radovi na projektu "Menhetn" ipak nisu obustavljeni. Prvo testiranje bombe izvršeno je 13. jula 1945, i to sa "dobrim rezultatima". Američki predsednik Hari Truman se tada okrenuo ka poslednjem neprijatelju, Japanu.  

Zašto su, međutim, izabrani baš Hirošima i Nagasaki? Napadima su prethodile intenzivne diskusije o izboru ciljeva. Prvi predlog je bio stari carski grad Kjoto, potom su razmatrani gradovi Hirošima i Kokura, iz jednostavnog razloga: od 66 većih gradova u Japanu, 59 ih je već bilo razrušeno u prethodnim vazdušnim napadima, dok su ova dva grada do tada uglavnom bila pošteđena velikih razaranja. Na dan napada, američki bombarderi su zaobišli Kokuru zbog velike oblačnosti.

Zašto su SAD upotrebile atomske oružje protiv Japana

Trebalo je mnogo vremena da čovečanstvo shvati posledice atomskog bombardovanja, pre svega zbog oštre cenzure prema preživelim i zabrane novinarima na Zapadu da se bave ovom temom.

Zvanični stav SAD glasi da je su atomske bombe morale da budu upotrebljene, jer bi invazija na japanska ostrva zahtevala prevelike američke žrtve. Predsednik Truman se u početku držao procene od 200.000 američkih vojnika, a zatim je ta brojka iz godine u godinu rasla, sve dok nije dosegla pola miliona.

Mnogo je realnija procena da je predsednik Truman hteo da zastraši buduće vojne i političke rivale SAD, pre svega sovjetsko vođstvo, na čelu sa Staljinom. Sovjetski Savez je tada raspolagao sa najvećom konvencionalnom armijom na svetu, koja je, osim toga, nosila oreol pobednika.

Protivnici korišćenja atomskog oružja ističu činjenicu da je Japan prethodno ponudio SAD pregovore o kapitulaciji, što su Amerikanci ignorisali. Umesto toga, SAD su upotrebile atomsko naoružanje da bi zaplašile buduće neprijatelje u Hladnom ratu.

Put agresivnog američkog militarizma

Uostalom, ni iz vojno-strateškog aspekta nije bilo razloga za upotrebu atomskih bombi. Metodična bombardovanja i razaranja japanskih gradova već su uništila njihovu vojnu industriju i prehrambenu proizvodnju.

Ovome treba dodati sovjetsko proglašenje rata Japanu. Zapravo, pitanje nije bilo da li su Japanci hteli da prihvate kapitulaciju, oni više nisu mogli da ratuju zbog nedostataka hrane i oružja.

Jedan od kritičara upotrebe atomskog naoružanja bio je i naučnik Albert Ajnštajn. On je prethodno, iz straha da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu, zajedno sa drugim istaknutim fizičarima potpisao pismo u kome su zahtevali od predsednika Ruzvelta da usavrši atomsko naoružanje. Kada je kasnije video razaranje na mestima bombardovanja, Ajnštajn se predomislio. Takođe, američki generali Daglas Mekartur i Dvajt Ajzenhauer su se suprotstavili upotrebi atomskog oružja. Kako se pokazalo, uzalud.

Postojao je još jedan važan razlog za atomsko bombardovanje Japana. Trebalo je izvući korist iz skupog projekta "Menhetn", što će se SAD višestruko isplatiti tokom Hladnog rata. Jednom rečju, SAD su se čvrsto zakoračile putem agresivnog militarizma.