Ekonomija
Strane investicije u Srbiji: Enklave bez šireg uticaja na ekonomiju
Slavo Radošević, profesor emeritus studija industrije i inovacija na prestižnom Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) je kazao da istraživanja pokazuju da obimne strane direktne investicije u Srbiji nisu dovele do željenog prelivanja znanja i tehnologije na domaću privredu, već da su te investicije ostale izolovane enklave
Srbija zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ne uspeva da iskoristi novac iz evropskih fondova i stranih investicija za sopstveni razvoj, a slepa usklađenost sa Briselom ostavlja lokalne političare bez stvarne odgovornosti, ali i stvarnog rasta. Strana ulaganja u Srbiji ostaju izolovane enklave bez razvijenih lokalnih lanaca dobavljača i koristi za širu privredu, kaže Slavo Radošević, profesor emeritus studija industrije i inovacija na prestižnom Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), upozoravajući na zamku u kojoj novac prividno rešava sve probleme. Istovremeno, poziva na stvaranje društvenog konsenzusa za industrijsku nadogradnju i zajedničku industrijsku politiku regiona.
On je ukazao da je glavno pitanje kako će Zapadni Balkan kao region iskoristi geografsku blizinu i institucionalne odnose sa Evropskom unijom da ne bi ponovo postao zavisna periferija, već da te odnose iskoristi kao polugu za sopstveni endogeni razvoj.
"To što ste geografski blizu Evrope i što ste se institucionalno, zakonski i po procedurama, uskladili sa Evropskom unijom ne znači apsolutno ništa u smislu automatizma da ćete od toga imati koristi ili da će se vaša zemlja sama po sebi razvijati. Da bi se stvarni razvoj dogodio ljudi u ovoj zemlji, pre svega političke elite, poslovna zajednica i civilni sektor, moraju imati jasnu sopstvenu viziju kako da iskoriste ono što Evropska unija nudi. Brisel vam nikada neće na tacni izneti rešenje uz poruku da ih samo slušate i da će vam biti dobro. Zaboravite na taj scenario. EU uvek razmišlja isključivo sa svoje pozicije i iz ugla sopstvenih interesa", rekao je profesor Slavo Radošević za "Biznis".
On je istakao da takav pristup političarima služi kao savršen izgovor, jer u tom slučaju ne moraju ništa strateški da razmišljaju niti da snose bilo kakvu ličnu odgovornost.
"Formula je jednostavna, kažu nam da su nam oni u Briselu tako zadali, da mi to moramo da ispunimo i da je to prosto tako. Razvoj se nikada neće desiti automatski samim tim što je strana investicija došla u zemlju. Strani investitor dolazi, zaposli određeni broj ljudi i biće tu dokle god mu odgovara cena radne snage, a čim se okolnosti promene otići će dalje. Pitanje je šta ste vi kao država uradili da iskoristite prisustvo tog investitora, da li ste ga podstakli ili obavezali da proširi krug domaćih dobavljača. Jeste li napravili ugovor sa njim u kome stoji da će se u roku od pet godina povećati udeo domaćih dobavljača i stvoriti lokalni industrijski klaster? Niste. Umesto toga rekli ste samo da je sjajno koliko ljudi zapošljavaju, dali im ogromne subvencije i povlastice. Njima je to naravno super, ali država od toga nema dugoročnu transformaciju", objašnjava profesor.
On je ukazao da stanovnici i pojedinačni investitori neće misliti o širem sistemu, ali da je država ta koja mora razmišljati strateški.
Profesor je rekao i da Hrvatska nije naročito pozitivan primer, zato što je uspela samo u tome da pokaže Evropi kako može da potroši dodeljena sredstva tačno po briselskim pravilima, ali da to nije dovoljno.
"Sutra kada ti fondovi prestanu ili se drastično smanje, u kakvoj strukturnoj poziciji ostaje hrvatska privreda? Kada vam novac više nije problem jer ga dobijate iz spoljnih fondova, vi počinjete da zadovoljavate svačije pojedinačne zahteve bez ikakvog reda i kriterijuma. To je za političare najudobnije jer onda kao vlast možete svima da ugodite. Gradite puteve, vrtiće, škole, stadione, zdravstvene domove, svi vam aplaudiraju i vi delujete uspešno. Ali tada zapravo ulazite u najveći problem jer niste postavili nikakve razvojne prioritete. Niste razmišljali o tome iz kojih izvora ćete sutra finansirati i održavati sve to što ste danas izgradili, ko će zaraditi taj novac kada donatorske pare presuše", napominje profesor.
On je kazao da istraživanja pokazuju da obimne strane direktne investicije u Srbiji nisu dovele do željenog prelivanja znanja i tehnologije na domaću privredu, već da su te investicije ostale izolovane enklave, zato što nema "transformacijskog efekta koji bi povukao domaće preduzeće, nema stvaranja lokalnih lanaca dobavljača koji bi širili razvoj dalje kroz ekonomiju".
"Potrebna nam je industrijska nadogradnja, prelazak u višu fazu razvoja. Ako ste privukli stranog investitora koji angažuje radnike niske kvalifikacije, morate ga strateški pitati koja je njegova sledeća faza. Ako plate u zemlji porastu duplo, hoće li on otići ili ostati? Ako kaže da će otići, šta moramo uraditi da povećamo produktivnost i promenimo strukturu? Moramo raditi zajedno sa univerzitetima i školama na obukama kako bi ta kompanija prešla na viši nivo proizvodnje i ostala tu i kada plate porastu. Onaj deo proizvodnje sa niskim troškovima neka ide u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, poput Moldavije ili Turske. Mi moramo odmah strateški razmišljati o višoj fazi integracije", rekao je profesor Slavo Radošević za "Biznis".
Live
