Iver ne pada daleko od klade: Kako otac i sin Soroš podstiču rat NATO-a protiv Rusije od 1993.

Naslednik američkog milijardera Džordža Soroša i novi šef Fondacije za otvoreno društvo, Aleks Soroš jedva je, izgleda dočekao vesti da je odlazeća američka administracija Ukrajini ostavila odrešene ruke i dozvolila Kijevu da američkim raketama dugog dometa gađa teritoriju Rusije.

"Ovo je sjajna  vest", istakao je Soroš Mlađi na Iksu, podelivši tekst "Volstrit džornala" koji govori o Bajdenovom zelenom svetlu za režim Zelenskog, i ne obazirući se na komentare pratilaca da je za njega sjajna vest zapravo treći svetski rat, kao i da je on "zli mladić".

U nizu komentara punih nezadovoljstva zbog ovakvog Aleksovog oduševljenja eskalatornom Bajdenovom politikom, našao se i jedan koji je u potpunosti na tragu istine o tome zašto se familija Soroša raduje vestima da bi rat na istoku Evrope mogao da postane još krvaviji.

"Odj**i Aleks. Tvoj ludi otac je i pokretač ovog ukrajinskog projekta još od 1990-ih – ali će on uskoro biti ukinut. Prestanite da destabilizujete svet", naveo je korisnik Iksa, očigledno, dobro upućen u rane radove Soroša starijeg.

Da ne pada iver, daleko od klade, ispostavilo se, dakle, i u ovom slučaju – jer izgleda da je Aleksandar Soroš, upravo od oca Džordža nasledio sklonosti ka podsticanju NATO sukoba sa Rusijom.

I kao što reče citirani tviteraš, stariji Soroš to radi od devedesetih. On je još 1993. godine, dugo pre ukrajinskog sukoba koji preti da preraste u konačni obračun Istoka i Zapada, objavio tekst pod nazivom "Ka novom svetskom poretku: budućnost NATO-a", u kome je Ruse i Srbe označio kao glavnu pretnju po Evropu.

Zapravo, jedino je njih, od svih nacija izdvojio, ističući kako nakon stabilizacije ekonomije postoji "opasnost od pojave nacionalističke diktature u Rusiji — koja je, na kraju krajeva, najvažnija zemlja sa bezbednosne tačke gledišta".

Govoreći o nekadašnjem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, Soroš kaže kako je "otkrio da je nacionalizam mnogo energičniji od komunizma", ali dodaje da on "sam po sebi ne predstavlja bezbednosnu pretnju Evropi ili ostatku sveta; ali nacionalističke diktature to čine".

Isto tako, Soroš se devedesetih zalagao za ono što NATO sada radi – proširenje, bez obzira na stavove Rusije.

"Zemlje Centralne Evrope treba da traže punopravno članstvo u NATO-u što je pre moguće, po mogućnosti pre nego što se Rusija oporavi. Rusija se protivi, ne zato što gaji bilo kakve nacrte svoje bivše imperije, već zato što ne vidi nikakvu prednost i ako pristane na to. Njen nacionalni ponos je povređen i umoran je od ustupaka bez odgovarajućih beneficija", navodi Soroš.

Naš izbor

U kom svojstvu je Aleks Soroš bio na samitu EU-Zapadni Balkan u Skoplju

Da ne znamo za veze milijardera sa američkim sistemom, odnosno činjenicu da je on otelotvorenje američke "duboke države" mogli bi smo nazvati njegove reči "proročkim". Ipak, znajući sve što znamo, ne možemo a da se ne pitamo da li je Soroš, pišući ovo, zapravo postavljao zadatak.

Jer, NATO se zaista širio bez obzira na želje Rusije, a upravo takva ekspanzionistička politika Alijanse, jedan je od razloga za pokretanje Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Soroš se 1993. godine zalagao i za to da Amerika preuzme ulogu "svetskog policajca" – što je rola, u koju se, kako vidimo, ova država i preterano uživela uvodeći "demokratije" po svojoj meri u zemljama širom sveta. I na isti način, delujući i u Ukrajini. No, kako je još tada uvideo Soroš, SAD to ne mogu same.

"Ali ko će delovati kao svetski policajac? To je pitanje na koje treba odgovoriti... Ujedinjene nacije su već propale kao institucija koja bi mogla da bude zadužena za američke trupe. Time NATO ostaje jedina institucija kolektivne bezbednosti koja nije propala, jer nije isprobana. NATO ima potencijal da posluži kao osnova novog svetskog poretka u onom delu sveta kome je red i stabilnost najpotrebniji",  isticao je Soroš mnogo pre nego što su Amerikanci procenili da je njihov "red" (njima) potreban i na Istoku Evrope.

"Jeftini" Ukrajinci umesto mrtvačkih kovčega za Zapadne vojnike

Zanimljivo je da je Soroš, u istom radu, predložio upravo ono što se danas dešava – da Amerika, svoje ratove vodi preko "proksija", odnosno ljudi iz istočne Evrope, koje će koristiti kao topovsko meso u borbi za svoj hegemonizam.

"Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a u velikoj meri bi unapredila vojni potencijal Partnerstva za mir jer bi smanjila rizik od toga da se vojnici zemalja NATO-a vraćaju u mrtvačkim kovčezima, što je uostalom i glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju", navodio je 1993. godine Soroš, kao u zadatak postavljajući Zapadu da pokrene rat na istoku Evrope, ne bi li se suočio sa svojom najvećom pretnjom, odnosno Rusijom.

Ostvarivanje scenarija o kome je (koji je?) Soroš pisao gledamo i danas, dok hiljade i hiljade Ukrajinaca ginu, samo da Zapadni vojnici ne bi ginuli.

Veseli se, američka duboka državo: Soroš mlađi našao devojku

Prilično je rečit u priznanju da se to dešava, bio poljski predsednik Andžej Duda kada je svojevremeno, govoreći o ovom sukobu, rekao da Rusija mora biti zaustavljena u Ukrajini gde je takav podvig "jeftin", aludirajući na manju vrednost života ukrajinskih vojnika u odnosu na njihove američke kolege.

"Trenutno se ruski imperijalizam može jeftino zaustaviti, jer američki vojnici ne umiru", rekao je on još prošle godine u intervjuu za "Vašington post".

Jer, kako američki ratovi izgledaju kada se plaćaju po punoj ceni, SAD su videle u Vijetnamu, gde je ova država za oko deset godina izgubila 58.220 vojnika.

Zaista – jeftinije je Ukrajincima poslati najsavremeniju moguću opremu i pustiti njih u smrt.

"Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza jedva čekaju da Rusi budu poraženi u Ukrajini zato što žele da učvrste svoju nezavisnost. To znači da bi ukrajinska pobeda rezultirala raspadom ruskog carstva. Rusija više ne bi bila pretnja za Evropu i svet. To bi bila velika promena na bolje", rekao je Soroš prošle godine učestvujući na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

Nije tada, međutim, priznao da nisu bivše sovjetske zemlje te koje se boje "ruskog carstva", već da su upravo on i duboka američka država oni koji decenijama navijaju da Rusija bude poražena - bezuspešno.