Kineske tehnologije opasnije za Nemačku od Putinovog gasa

Nemačka bezbednost je ugrožena zbog zavisnosti od kineskih tehnologija, kao što je bila zavisna od ruskog gasa, pokazala je analiza konsultantske kuće "Strend konsalt" sa sedištem u Kopenhagenu. 

Preterano oslanjanje na strane aktere koji bi u svakom trenutku mogli da ucene Berlin vidljivo je kako u slučaju gasovoda Severni tok 2, koji je trebalo da transportuje ruski gas u Nemačku, tako i u oblasti telekomunikacija. 

Neki nemački saveznici, poput SAD, Velike Britanije i Francuske odavno su se distancirali od kineskog konglomerata "Huavej". Međutim, prema studiji, Nemačka nije usamljena u svojoj poziciji, jer od "Huaveja" u velikoj meri zavise i Španija, Portugal, Italija, Poljska i Austrija.

Nemačka pretnju ne shvata dovoljno ozbiljno

Samo jedanaest od 31 evropske zemlje nije instaliralo nikakvu "Huavej" tehnologiju u infrastrukturu, dok osam zemalja ima više od 50 odsto opreme iz Kine. U 2020. godini 16 zemalja su 4G tehnologiju uvozile uglavnom iz Kine.

Ovi podaci pokazuju da Nemačka pretnju ne shvata dovoljno ozbiljno.

"Severni tok 2 bio je debakl nemačkog snabdevanja energijom. Nemačka sada stvara uslove da ponovi ovaj scenario sa 'Huavejom'. Pošto oko 25 odsto evropskih korisnika mobilnih telefona dolazi iz Nemačke, labav pristup nemačke vlade mogao bi da dovede u opsanost sve koji žive u Nemačkoj i one iz drugih zemalja koji su na neki način povezani na nemačku mrežu", navodi se u istraživanju.

Telekomunikacije opasnije od gasa

Teško je da se ne pravi poređenje ruskog gasa i kineskih telekomunikacija, potvrđuje i nemački list "Fokus" i podseća da je Angela Merkel, dok je bila kancelarka, progurala Severni tok 2, uprkos protivljenju Vašingtona. Bela kuća je mogla da dobije samo ustupke za Ukrajinu, koju je Moskva isključila iz transporta energije kroz novi gasovod. 

Ni Bajdenova administracija - kao ni Trampova administracija pre nje - nisu obožavatelji kineskog giganta, jer Kini daje pristup bezbednosno relevantnim podacima iz zemalja koje su Kinu definisale kao konkurenta i političkog protivnika. Autori zaključuju da je "opasnije zavisiti od kineske komunikacione tehnologije nego od ruskog gasa, jer je ta infrastruktura osnova svakog digitalnog društva". 

Pošto u Evropi ne postoji jedinstvena regulativa, "Huavej" i njegov manji kineski konkurent "ZTE" uspeli su da brzo prodaju tehnologiju, posebno u početnoj fazi uvođenja 5G. Sada izgleda da je taj proces teško preokrenuti.

Iako je u međuvremenu usvojen kritičniji pristup u pogledu Kine i njene tehnologije, čak i nemački "Telekom" i dalje održava partnerstvo sa "Huavejom".

Strateško partnerstvo

Prisnost je već tolika da su "Dojče Telekom" i "Huavej" 2019. potpisali sporazum o garantovanju bezbedne saradnje u slučaju američkih sankcija protiv kineske tehnologije čipova, piše nemački list.

U internim "Telekomovim" dokumentima "Huavej" se pominje kao "strateški partner" i "od ključnog značaja za planove vezane za 5G tehnologiju". Zauzvrat, "Huavej" vidi u "Telekomu" "poželjnog kupca".

U tom kontekstu može se napraviti poređenje "Dojče Telekoma" sa kompanijama "Folksvagen" i "BASF". Po njihovoj sopstvenoj proceni, obe kompanije više ne mogu da opstanu bez kineskog tržišta.

Herbert Dies, raniji generalni direktor "Folksvagena", izjavio je za "Špigl" prošle godine da je kineski predsednik Si Đinping "otvorio Kinu". 

Bez Kine - "Armagedon"

Iako Herbert Dies više nije generalni direktor "Folksvagena", kompanija na čelu sa Oliverom Blumeom i dalje ima proizvodnju u Sinđangu, koji je, navodi nemački nedeljnik "Fokus", "poprište zločina nad ujgurskom manjinom". 

List zamera "Folksvagenu" da je kompanija koja je "profitirala od prinudnog rada" i da je ostao ravnodušan na tu činjenicu. 

Interna dokumenta pokazuju koliko je "Dojče Telekom" zavisan od Kine, jer se govori čak i o "Armagedonu", tj. biblijskom scenariju sudnjeg dana, u slučaju da "Telekom" ne može da koristi kinesku tehnologiju.

Očigledno da Telekom ne može da izgradi 5G mrežu bez pomoći Kine, zaključuje "Fokus" i dodaje da će, kao rezultat toga, kompanija izvršiti ogroman pritisak na političare, što je već viđeno u slučaju kompanija "Folksvagen" i "BASF". Neće biti nikakvih promena sve dok nemački kancelari zaziru od kvartalnih ciljeva nemačke privrede, zaključuje se u analizi.