Svet
Stepanov: Kaju li se Nemačka i Japan zbog svoje nacističke prošlosti?
Državama koje uprkos svojoj mračnoj istoriji nisu glasale za rezoluciju protiv nacizma, ne treba dati stalna mesta u Savetu bezbednosti UN, smatra ruski diplomata
Nemačka i Japan ne bi trebalo da dobiju stalna mesta u Savetu bezbednosti UN nakon što su glasali protiv rezolucije ruske rezolucije koja osuđuje nacizam, smatra ruski ambasador u Kanadi Oleg Stepanov, koji se pita i koliko je iskreno pokajanje ove dve države, nekada članice Osovine, zbog zločina koje su počinile u Drugom svetskom ratu.
Taj njihov postupak, kako ističe diplomata za "RIA Novosti", "vređa sećanje na žrtve nemačkog nacizma i japanskog militarizma" i zbog toga ove zemlje ne bi trebalo da dobiju stalna mesta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Decenijama su želeli da operu mračnu prošlost. Želeli su da ceo svet zaboravi njihove ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Ali sada su skinuli maske", naglasio je Stepanov koji je podsetio i da Japanci još uvek nisu priznali krivicu za agresiju i monstruozna zverstva, a njihova vlada odaje počast ratnim zločincima.
Šef ruske diplomatske misije istakao je i da su pozicije dve nacije "nedvosmisleno pronacističke", a da je takvo ponašanje dve zemlje moguće samo uz saučesništvo SAD, pod čijom se "višeslojnom prikrivenom okupacijom" i dalje nalaze Tokio i Berlin.
"Vašington (kao i današnja generacija političara u Otavi), zarad novih geopolitičkih zadataka ’zaboravio’ je na učešće u antihitlerovskoj koaliciji i očajnički pokušava da iskrivi i falsifikuje istoriju", zaključio je ruski diplomata.
Generalna skupština UN inače je nedavno usvojila rezoluciju Ruske Federacije o borbi protiv glorifikacije nacizma, i to sa 120 glasova "za", 50 "protiv" i 10 koji su bili uzdržani.
Među onima koji su se usprotivili dokumentu bili su Nemačka, Italija, Austrija, Kanada, Češka, Estonija, Francuska, Mađarska, Japan, Letonija, Poljska, Španija, Ukrajina, Britanija, SAD.
Rusija je inače još od 2012 godine podnosila takve rezolucije kako bi sprečila umanjivanje značaja zločina Osovine i nacističkih saradnika, a 2021.godine ovakvom dokumentu suprotstavile su se direktno samo SAD i Ukrajina, dok je 51 zemlja obila uzdržana. Među taborom "uzdržanih" najviše je bilo saveznika Vašingtona koji su 2022. godine glasali sa "ne".
Ukrajina je inače 2010. godine nacionalističkog vođu i saradnika nacista Stepana Banderu proglasila za heroja, a nagrade nisu izostale ni za druge ukrajinske ličnosti sa sličnim biografijama.
Uz to, vojska i nacionalna garda te zemlje uključuju trupe koje otvoreno podržavaju neonacističku ideologiju, a član obezbeđenja predsednika Vladimira Zelenskog fotografisan je u septembru kako nosi nacistička obeležja na uniformi.
Rusija je zato proglasila "denacifikaciju" kao jedan od primarnih ciljeva specijalne operacije u Ukrajini.
