Kanadski borci za "ljudska prava": Ne može tradicionalizam, ali može nacizam

Tviter je poslednjih dana bio poprište okršaja Ruske ambasade u Kanadi i samoproklamovanih "progresivnih" onlajn krstaša. 

Sve je počelo kada je Ruska ambasada na Tviteru objavila sliku prekrižene LGBT zastave, sa porukom: "Porodica je najvažnija. Porodicu čine muškarac, žena i dete".

"Homofobična objava zbog koje su ljudi pobesneli", ocenio je kanadski portal "Dejli hajv", a komentar je stigao i od  Ministarstva spoljnih poslova Kanade.

"Rusija je ponovo izabrala da promoviše mržnju. Ovo je apsolutno neprihvatljivo i za tako nešto nema mesta u Kanadi. Ovde smo slobodni da volimo koga izaberemo. Naša vlada će se uvek boriti za prava LGBT osoba, ovde i širom sveta", navodi se u pisanom saopštenju.

Ukrajinski kanadski kongres, organizacija koja predstavlja ukrajinsku zajednicu u Kanadi, bila je toliko "pogođena" ovom objavom Ruske ambasade da je pozvala premijera i ministarku spoljnih poslova Kanade da proteraju ruske diplomate.

"Ruska ambasada u Kanadi već dugo se bavi širenjem mržnje", napisali su na Tviteru. "Neobjašnjivo je da Melani Žoli i Džastin Trudo i dalje odbijaju da proteraju bilo koga od ruskih diplomata."

Odgovarajući na brojne napade, Ambasada je poručila da lične sklonosti nisu isto što i ljudska prava. 

"Kanada i druge države koje podržavaju neoliberalnu agendu namerno iskrivljuju stvarnost mešajući koncepte individualnih seksualnih orijentacija i univerzalnih ljudskih prava."

Besna je bila i ministarka sporta Paskal Sent-Onž, koja je poručila da "ruska homofobna propaganda nije dobrodošla u Kanadi".

"Postupanje sa LGBT osobama u Rusiji je sramno i predstavlja napad na osnovna ljudska prava", napisala je Sent-Onž na Tviteru.  

Odgovor je stigao ubrzo, praćen slikom carske porodice Romanovih. 

"Gospođo, uz dužno poštovanje prema vašem mišljenju, hoćete li, molim vas, da istražite i objasnite kako ste došli na ovaj svet?", napisala je Ambasada Rusije.

Inače, Paskal Sent-Onž je prošle godine imenovana za Ministarku sporta, kao i ministarku odgovornu za Agenciju za ekonomski razvoj u regionu Kvebeka, čime je postala prva lezbejka na poziciji saveznog ministra, poručivši da želi da se pridruži naporima liberalne vlade da "Kanadu učini ravnopravnijom i inkluzivnijom".

Ne može tradicionalizam, ali može nacizam 

Kad govorimo o doslednosti inkluzije u Kanadi, najbolje svedoči činjenica da su brojni saradnici nacista i članovi "odreda smrti" našli svoju "mirnu luku" upravo u ovoj zemlji. 

Istraživanje koje su sprovele kanadske jevrejske grupe pokazalo je da se više od dve hiljade pripadnika zloglasne divizije "Galicija" nastanilo u Kanadi posle Drugog svetskog rata, na zahtev britanske vlade, o čemu je izveštavao centar "Simon Vizental". 14. Vafen grenadirska divizija SS-a, poznatija kao "Galicija", bila je sastavljena od ukrajinskih ultranacionalista i borila se na strani nacista. 

Pored toga, Kanada je ugostila i hiljadu saradnika nacista iz baltičkih država. 

Jedan od izveštaja "Džeruzalem posta" koji se bavi osumnjičenim ratnim zločincima ocenio je da je Kanada skoro pa "blaženo utočište za naciste".

I ne samo da ratni zločinci blaženo uživaju sva ljudska prava u tolerantnoj Kanadi, nego se oni i ovekovečuju kroz različita obeležja. 

Tako se u šetnji možete naleteti na spomenik Romanu Šuheviču, ukrajinskom ekstremnom nacionalisti koji je sarađivao sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i smatra se odgovornim za smrt desetina hiljada ljudi, uključujući Poljake, Jevreje, Beloruse, Ruse, pa čak i druge Ukrajince. 

U blizini ovog spomenika nalazi se još jedno obeležje posvećeno pripadnicima pomenute "Galicije".

Jevrejske i poljske grupe u Kanadi decenijama pozivaju na uklanjanje spomenika, ali bez uspeha. 

Fotografije Šuheviča i ozloglašenog Stepana Bandere mogu se naći u ukrajinskim kulturnim i društvenim centrima širom Kanade, jer su oni heroji među ukrajinskim ultranacionalistima, kako u Ukrajini, tako i u dijaspori.

Kristija Frilend, zamenica kanadskog premijera, "uhvaćena" je sa banderovskim obeležjima i sloganima, ali iz njenog kabineta nisu se udostojili da odgovore na upite kanadske štampe.

Valjda je jedini pravi odgovor u tome da je Kanada zemlja gde su "svi slobodni da vole koga izaberu", pa makar to bili i ratni zločinci.